Za premijeru Srpskog filma na maloj sceni SNP-a u Novom Sadu tokom festivala Cinema City, tražila se karta više. Uprkos kontroverzama koje su najavile film, svi su pohrlili da ga vide, ali su mnogi od njih već posle nekoliko minuta napustili salu. Glavni krivac za to je Aleksandar Radivojević, koji je zajedno sa rediteljem Srđanom Spasojevićem napisao scenario za film o porno glumcu koji pristaje na igru s đavolom kako bi svojoj porodici obezbedio egzistenciju.
Kakav je vaš utisak nakon srpske premijere?
- Ovaj film gledao sam već sedamdeset i četiri puta u različitim verzijama. Zaista sam ponosan na njega i mislim da smo napravili ono što smo hteli. Uspeli smo da u kontekstu srpske kinematografije uradimo nešto originalno.
Za premijeru filma tražila se karta više. Da li ste očekivali takav odziv publike i šta mislite zbog čega je ovo ostvarenje izazvalo takvo interesovanje?
- Oko ovog filma postoji fama, kontroverza koja privlači publiku. Iako uglavnom pričaju kako su imuni na to, ljudi u stvari reaguju na prvu loptu, što je dobro jer gledaoci očekuju samo taj aspekt o kome se priča, a dobiju nešto što nisu mislili da će videti. Nama nije bio cilj da napravimo famu, već smo hteli da ispričamo jednu priču na satiričan i ubojit način i mislim da smo u tome uspeli.
Smatrate li da je publika razumela ono što ste hteli da kažete?
- Publika je uvek raznorodna, a ovo je film koji deli ljude. Jedni su savršeno shvatili o čemu je reč, drugi su njime potpuno zgroženi, ali ima i onih kojima nije baš sve najjasnije. Vrednost Srpskog filma jeste u tome što pruža mogućnost za razna tumačenje i dubokoumne razgovore. Ljudi su ovde prestali da govore o filmu na ozbiljan način, a kada to kažem, ne mislim isključivo na naš film.
Kako ste došli na ideju da snimite ovaj film?
- Kao scenarista i dramaturg pokušavam da se bavim ovim poslom, ali to u Srbiji nije baš jednostavno, naročito zbog vrste filma koju preferiram i načina na koji tretiram ideje koje me zanimaju. Još pre deset godina došao sam na ideju za film o porno glumcu koji upada u vrtlog, a tek sada uspeo sam da je realizujem uz pomoć reditelja i producenta Srđana Spasojevića. Hteli smo da napravimo uzbudljiv film, triler koji će reći razne stvari o nama, ali ne onako kako se to u Srbiji radi da bi se nešto prodalo stranim fondovima. Srđan je tu ideju uspešno izneo bez ikakve pomoći države.
Mislite li da je ovaj film surov?
- Ovo nije film za svakoga. Oni koji su osetljivi na ekstremne sadržaje, treba da ga izbegavaju, a ne preporučuje se ni mlađim osobama. Namenjen je zrelim ljudima koji imaju iskustvo u gledanju filma i nemaju nikakve ograde kada su u pitanju žanrovi. U njemu se osećaju uticaji američkog filma sedamdesetih godina i horora koji su nama dragi, ima crne komedije i satire koja gledaocima daje mogućnost da se smeju. Ovo je metaforičan film u kome ono što vidite nije na prvu loptu, sve ima preneseno značenje, kao aforizam ili pesma.
Šta treba da navede čoveka da napravi ovakav film?
- Ozbiljna frustracija zbog nemogućnosti da se izrazite u sredini koja odbija sve što je vitalno i zanimljivo. Ovaj film je besan i frustriran nemogućnošću da se u Srbiji normalno funkcioniše i radi nešto što se voli, a neke stvari kažu slobodno.
Film obiluje eksplicitnim scenama seksa i nasilja. Šta je lepo u njemu?
- Mislim da ima mnogo toga lepog. Ako možete da ga gledate kao kolekciju slika, videćete da je lep. U njemu, takođe, ima i emotivnih scena, pored onih o kojima se najviše priča. Uz satiru smo ponudili i melodramu koja se kasnije sjurila u pakao.
Kako ste izabrali glumce za film?
- Uspeli smo da ostvarimo naše najlepše želje u vezi s podelom. Srđan i ja obožavamo glumce koji igraju u filmu, pre svega Žiku Todorovića i Sergeja Trifunovića. Oni su top glumci i svaki je na svoj način izneo nešto što do sada nije viđeno.
Moni Marković
