Od početka učešća u muzičkom takmičenju Zvezde Granda, pevač Milan Stanković (29) privukao je veliku pažnju javnosti energičnim i vrcavim nastupima, upečatljivim stajlingom, a zbog dugih šiški, fanovi su ga prozvali Plavi čuperak. Za kratko vreme izdvojio se od ostalih mladih pevača i već tada videlo se da mu predstoji blistava karijera. Upravo u jeku popularnosti, te 2010. godine odlučeno je da Milan predstavlja Srbiju na Evrosongu s numerom Ovo je Balkan, autorskim čedo Gorana Bregovića. S druge strane, pevačeva petogodišnja veza sa koleginicom Radmilom Manojlović gotovo je obeležila prvih pola decenije njegove karijere, a o toj ljubavi i danas se često govori. Ipak, ova priča sada je za njega daleka prošlost. Bleštava svetla pozornice i pridruživanje domaćem džet-setu, samo su jedna strana medalje, dok je sve ono što je prethodilo tome bilo vrlo dramatično. Uprkos njegovoj požrtvovanoj samohranoj majici, detinjstvo mu nije bilo lako. Zbog spleta nesrećnih i nerazjašnjenih okolnosti, još kao mali ostao je bez oca koji je preminuo u zatvoru, gde je služio kaznu za ubistvo. Sve to bilo je uvertira za nimalo lak tinejdžerski period koji teško podnose i deca iz, uslovno rečeno, celovitih porodica. Vršnjako nasilje, o kojem je tek poslednjih godina počelo glasno da se govori u javnosti, iskusio je na sopstvenoj koži. Zbog mladih koji danas sebi krče životni put, Milan je odlučio da prvi put u intervjuu za Story progovori o svemu kroz šta je prošao u tom periodu.
Nedavno je u medijima objavljeno da je vaš otac preminuo u zatvoru tokom odsluženja kazne zbog ubistva. Koliko vam je to obnovilo stare rane?
- Bolne priče postaju mnogo bolnije kada se o njima govori kroz medije. Ovde nije reč o misteriji, već o porodičnoj tragediji koja nije medijska poslastica nego rana. Ona nikad neće zarasti i najmanje što bih mogao da tražim jeste da ljudi ne kopaju po tome.
Pominjano je i da su okolnosti pod kojima je preminuo ostale nerazjašnjene?
- Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao nameru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije bogzna kakva misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško. Ovo je poslednji put da sam ijednu reč rekao na tu temu.
Pitanje dana: Zašto Milan Stanković više nije plav? (FOTO)
Koliko je na vas uticalo to što ste odrasli uz samohranu majku?
- Logično je da sam živeo lošije nego većina mojih vršnjaka. Takvo odrastanje je surovije, a o posledicama koje iz toga proističu, možda može neko stručniji od mene da govori. Zapravo, sve nedostatke i loša iskustva sublimirao sam i pretvorio u nešto lepo.
Kada ste stekli popularnost i privukli pažnju medija, sve se više kopalo po vašoj intimi. Kako je vaša porodica reagovala na to?
- Ona mi je uvek pružala bezuslovnu podršku, njima sam uvek isti. Ničija majka ne može da se oseća dobro i mirno ako njeno dete svako ima priliku da pokudi, naruži, unizi, ukoliko mu čini ili želi zlo. I sve to pod deplasiranim izgovorom da je javna ličnost. Nema za srce izgovora i opravdanja. Često sam izjavljivao da mi je majka na pijedestalu u životu i voleo bih da zaštitim nju i sestru, jer one nisu odabrale moj poziv i zaslužile da ispaštaju teret mog krsta.
Da li ste uspeli da održite prijateljstva iz perioda kada niste bili javna ličnost?
- Naravno, postoje kvalitetna prijateljstva koja sam davno započeo i moja karijera nikada nije uticala na odnos izgrađen s tim ljudima.
Kako su reagovali drugari u školi na vaš svakako drugačiji izgled koji tada nije bio tipičan?
- Svakako, i dobro i loše. Neke stvari bilo je lako pregurati, druge teže, ali preživelo se. Ostao sam dosledan sebi i rekao bih da je sve imalo neku dobru poentu.
Nastavak na sledećoj strani...
Tinejdžeri u tom uzrastu uglavnom žele da se priklone većini, dok ste vi pokušavali da se razlikujete od ostalih. Odakle ta pobuda da budete drugačiji?
- U tom periodu bavio sam se glumom i recitovanjem. Na sceni sam našao spas, a imao sam i zapažene eseje na takve teme. Nikad nisam sebe smatrao drugačijim ili istim. Makar to zvučalo i arogantno, pre bih rekao da sam zbir potencijala, darovitosti, blagoslova i rastem u smeru koji meni prija, a ne koji diktira neosvešćena većina.
Deca često umeju da budu surova u tom periodu odrastanja. Da li ste se susretali s nekim negativnim stvarima zbog toga što ste veoma rano ostali bez oca?
- Bilo je trauma i negativnih iskustava koja su mi pomogla da ranije shvatim prirodu ljudi i sve njene nesavršenosti. Danas iz takvih lekcija razvijam svest, samilost i ono Hristovo: Oprosti im Bože, ne znaju šta čine.
Ko vam je bio najveća podrška u tom periodu?
- Porodica i prijatelji.
Potičete iz Obrenovca, kakvi su sugrađani i vršnjaci bili prema vama?
- Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživeo sam svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Nijedno dete ovoga sveta ne zaslužuje iživljavanje svojih ispisnika i vrlo sam tužan kada u novinama pročitam kroz šta sve oni prolaze. Žao mi je što je naš društveni sistem dosta upropašćen, ali ne gubim nadu da će doći dan kada će roditelji, kao nekad, na pravi način vaspitavati svoju decu pa će sve ređe moći da se kaže kako je čovek čoveku vuk.
Šta ste vi preživeli?
- Grozno je sećati se toga, a neodgovorno ne naglasiti i apelovati na institucije da zaštite decu žrtve nasilja. Ja sam preživeo vređanja, cepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocene važnije biti dobar čovek i zaštititi slabije.
Bio sam glup i mlad: Milan Stanković nikad nije ovako OTVORENO pričao o vezi s Radom Manojlović!
Koliko je snage potrebno da preživite takve situacije?
- Mnogo. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenja u sebe, u svoju sobu i sopstveni svet glume i scene, gde sam mogao da budem ono što želim. Ali, za sve je potrebna snaga, po tome se valjda i meri jačina karaktera. Rekao bih da sam svoju dokazao. Iz svih teških priča izašao sam jači i to je upravo moja poruka mladima: Ne dajte na sebe, ne dozvolite da vas bilo ko kinji i maltretira. Ne odustajte i sami kreirajte sopstveni život, borite se za svoje snove.
Preuzeto iz 605. broja magazina Story
