Radeći na projektu Women, dok sam istraživala i razgovarala sa ženama različitih profila, shvatila sam da svaka žena ima hrabrost i snagu u sebi. Do pre deset godina, moju majku nisam smatrala ni snažnom, ni hrabrom, a danas je za mene najsnažnija i najhrabrija žena na svetu", govori fotograf, osnivač i predavač fotografije u Fabrici fotografa, Aleksandra Popović.
Najveće heroine svakodnevnice su sve žene koje uspevaju da budu uspešne u poslu, da se izbore da im deca imaju pravo detinjstvo i da budu tu dok odrastaju u ovom ludom vremenu i da pritom ne zaborave na sebe i svoje sitne hirove. Takvih je malo, ali postoje".
I Aleksandra je među njima, piše Sensa. Diplomirala je 2004. na Akademiji umetnosti BK, u klasi profesora Milana Aleksića, da bi 2009. završila Menadžment kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka.
Prvu samostalnu izložbu imala je 2000. nakon koje sledi još desetak samostalnih i pedesetak grupnih izložbi. Dobitnik je druge nagrade na Oktobarskoj izložbi 2004. godine u Kruševcu, a poslednjom izložbom Women zaintrigirala je javnost.
Na fotografijama su žene psiholozi, pevačice, glumice, advokatice, fotografkinje, samohrane majke u muškom donjem vešu... Žene koje su MORALE da budu jake kako bi opstale. Fotografije su nastale s ciljem da se podigne svest o hrabrim damama i njihovoj želji da žive život u skladu sa sobom, a ne drugima, kao i da se ojača svest o današnjem položaju žena.
Svi imamo bitke koje bijemo, u nama samima, sa nama samima, sa drugima, koji su zapravo naša ogledala, sa izazovima koji su naše lekcije. Kako posle svojih bitaka skupljaš i pronalaziš snagu?
Život posle svega nastavlja da se kotrlja. Uvek imamo dva izbora, da sažaljevamo sebe ili da nastavimo da osvajamo nove vrhove. Ja sam u nekom trenutku ostavila prošlost iza sebe, i nastavila dalje.
Dešava se i sada da se sapletem, čak i da padnem, ali već iskusno ustanem, stresem prašinu, nabacim osmeh i nastavim dalje. Toliko toga imam još da naučim, mnoge ljude da upoznam, nemam magnete iz mnogih zemalja... i u tome pronalazim snagu."
Kako oprostiti gubitke, naći nadu i vodilju i hodati uspravno i kada nas teret koji nosimo nagoni da se savijamo?
Posle svakog gubitka častim sebe periodom da odbolujem. A bolujem tako što se danju zatrpam poslom, a noću ridam. Sve vreme ne skidam osmeh sa lica, jer zašto bih ljude opterećivala? Pred retkima se otvaram i plačem, ali ponekad i loše procenim pa se otvorim pred pogrešnim i površnim ljudima. U početku su takve situacije stvarale dodatnu bol, a danas kad se to desi, to mi popravi raspoloženje, jer sam u toj situaciji postala bogatija za jednu manje praznu osobu. A nada i vodilja su snovi koje želim da odsanjam širom otvorenih očiju."
Ko si danas, isklesana od svega što je bilo, sa vizijom onoga što će biti?
Ona tatina princeza od pre 20 i kusur godina bi verovatno bila razočarana današnjom samostalnom ženom u koju je odrasla. Rasla sam pod staklenim zvonom, ne znam da li sam bila više ušuškana od roditelja ili od drugara. Kako su došle dvadesete, tako je počelo da duva sa svih strana, da nosi.
Oblikovala se neka nova Aleksandra, menjala sam se iz dana u dan, vizije su se menjale. Danas mogu reći da sam zadovojna sobom, nisam više tatina princeza, ali uspešno gradim svoje carstvo i sedim na tronu kao kraljica. Verovatno ću se za 20 i kusur godina smejati svojoj sadašnjij viziji onoga što mislim da će biti."
Gde je uloga žena u budućnosti?
Žene bi mogle da se potrude da budu malo više žene u budućnosti. Boreći se za ravnopravnost, dokazujući kako sve možemo, izgubile smo mnogo više. Ubile smo romatiku, možemo da se ostvarimo kao majke bez njih, u stalnom smo nadmetanju i dokazivanju da smo uspešnije i lepše, a onda sedimo i žalimo se kako nemamo tretman kakav očekujemo."
Kako si pustila da ode sve što je nepotrebno, a kako dozvoljavaš da ti dođe sve što je potrebno?
Teško sam se odrekla starih, pohabanih 'prnja'. Grčevito sam se hvatala za poslednji konac i od njega videla materijal za savršenu haljinu. Onda sam jednog dana shvatila da sam, iako imam tu idealnu haljinu, u stvari gola. Da je odavno prošla ponoć i da je moja bajka nestala. I samo sam pustila sve. Naspavala se i rešila da napišem neku novu bajku. Snovi služe da bi se ostvarili, zar ne?"
