I kada je bio na samom dnu, šezdesettrogodišnji pevač i kompozitor Elton Džon poput Feniksa podizao se iz pepela i uspevao da se vine među zvezde. Albumi ovog slavnog muzičara već godinama zauzimaju prva mesta svih svetskih top-listi, a on opravdanje za svoj uspeh nalazi u tome što, kako ističe, sve pesme komponuje iz srca, ali i zato što numere koje peva na najiskreniji način opisuju njegove emocije. Eltonov najgori životni period desio se kada je zbog sopstvene nesigurnosti zagazio u svet narkomanije iz koje se s velikom mukom istrgao, verujući da će mu ljubav pomoći da pronađe pravi put. Iako je često menjao partnere, istinsku sreću pronašao je u zagrljaju četrdesetsedmogodišnjeg Dejvida Furniša, kome se na građanskom venčanju 2005. godine zakleo na večnu ljubav. Osim što su njegove balade himne svih zaljubljenih, ovaj pevač je veliki borac za pomoć ljudima obolelim od AIDS- a, a beogradskoj publici prvi put će se predstaviti 3. juna koncertom u Beogradskoj areni.
Story: Pripadate kategoriji najuspešnijih pevača i kompozitora na planeti, vaš fond godišnje donira nekoliko miliona dolara za borbu protiv side, imate sve što poželite, ali to nije uvek bilo tako. Kakav je bio Elton Džon pre nego što je postao popularan?
- Počeo sam da sviram klavir kada sam imao tri godine, a već sa jedanaest primili su me na Kraljevsku akademiju u Londonu, ali sam kod kuće imao dosta problema. Moji roditelji su se stalno svađali i nikako nisu mogli da sakriju mržnju koju su osećali jedno prema drugom. Zbog toga sam se često zatvarao u sobu i glasno puštao muziku, tu sam stvorio svoj mali svet. Kada sam napunio petnaest godina, oni su se razveli, a samo tri godine kasnije napustio sam školovanje i postao sasvim drugačija osoba.
Story: Početkom sedamdesetih došli ste u Ameriku. Kakav je bio vaš prvi susret sa obećanom zemljom?
- Oni nisu imali pojma šta im se dešava. Prvi sam oblačio uske pantalone i čupave čizme, a tokom nastupa skakao sam po klaviru. Živeo sam život! Tamo sam pronašao slobodu koju nikada pre nisam osetio. Za mene je to bilo kao da sam se iz čaure pretvorio u leptira. Obožavao sam Ameriku.
Story: Sa dvadeset i tri godine već ste bili popularni i bogati, ali i ogrezli u svet droge i alkohola.
- Tada sam imao i prvo seksualno iskustvo sa muškarcem. Išao sam po klubovima, zaljubljivao se, započinjao zajednički život i veoma često menjao partnere. Skrenuo sam s pravog puta. Van scene bio sam veoma stidljiv, nesiguran, debeo i nimalo nisam poštovao sebe.
Story: Da li ste se zbog toga okrenuli narkoticima?
- Da. Upotreba droge činila me je sigurnijim, mislio sam da postajem bolji čovek kada sam nadrogiran. To je bilo najgore razmišljanje u mom životu.
Story: Jeste li ikada pomislili da zatražite pomoć kako bi prestali s korišćenjem opijata?
- Bio sam suviše ponosan da bih tražio pomoć i smatrao sam da je to problem koji mogu sam da rešim. Svaki put kada sam prestajao da uzimam drogu, posle kraćeg vremena vraćao sam se u svet narkomanije. Bilo mi je sve gore i gore. Oterao sam od sebe sve prijatelje i bio sam okružen narkomanima. Nekim ljudima gram kokaina može da traje mesec dana, ali meni nije. Šmrkao sam mnogo i uvek sam hteo još više. Na kraju dana nisam mogao da zaspim i imao sam osećaj da ću dobiti infarkt.
Story: Šta vam je konačno otvorilo oči?
- Upoznao sam dvanaestogodišnjeg dečaka Rajana Vajta, obolelog od side, a bolest je dobio preko transfuzije. Ljudi iz mesta u kojem je stanovao zabranili su mu da ide u školu jer je bolestan, a druga deca su ga maltretirala. Ipak, bilo je nešto čarobno u toj porodici, sin im je umirao, a oni su imali snage da svima oproste zlobu. Tada sam seo i rekao sebi: Šta se s tobom dogodilo, imaš sve što poželiš, a žališ se na hotelsku sobu jer su tapete u njoj ružne? Bio si dobar i fin mladić, a sada si samoživi narkoman! Tada sam se u sekundi otreznio.
Story: Tokom procesa odvikavanja živeli ste sami. Zašto?
- Kupio sam psa i počeo da ispočetka učim.
Story: Tih godina upoznali ste i Dejvida Furniša, s kojim ste se 2005. godine i venčali. Kako je izgledao početak vaše veze?
- Pre Dejvida uvek sam imao mlađe momke koje sam pokušavao da podučavam, prenosio sam im svoja iskustva, oblačio i vodio po celom svetu. Oni nisu ništa radili i zavisili su od mene, a posle šest meseci počinjali bi da me mrze jer su živeli po mojim pravilima, a meni to nije bila namera, već sam jedino želeo da im pomognem. Kada sam upoznao svog sadašnjeg supruga, momentalno me je privukao. Imao je stalan posao, svoj stan i automobil. Nije bilo potrebe da brinem o njemu, a to je bila nova teritorija za mene. Prvi put me neko voli zato što mu se sviđam, a ne iz koristi.
Story: Po čemu ste znali da je on pravi muškarac za vas?
- Ne plaši me se i uvek mi u lice kaže ono što misli i što ga tišti.
Story: Da li vas dvojica imate neke ljubavne rituale?
- Punih šesnaest godina svake subote jedan drugom šaljemo razglednice, svejedno da li smo u istoj kući ili na različitim krajevima sveta, a u njima kažemo jedan drugom koliko se volimo.
Story: Želeli ste da usvojite dete, ali se slučaj iskomplikovao. Šta se zapravo desilo?
- U septembru prošle godine Dejvid i ja smo otputovali u Ukrajinu da posetimo sirotište za decu obolelu od HIV-a i tamo smo upoznali četrnaestomesečnog dečaka Leva koji nas je odmah osvojio. Ipak, vlast u toj zemlji nije nam dala dozvolu da ga usvojimo jer ne priznaju homoseksualni brak, a i smatraju da sam ja suviše star.
Story: Mislite li za sebe da ste stari?
- Još želim da probam nešto novo, da napišem još dosta pesama, sakupim još mnogo novca za pomoć obolelima od AIDS-a. Tek sam devetnaest godina trezan. Ne želim da stanem.
Story: Da li je, po vama, slava izgubila svoj smisao?
- Princeza Dajana, Đani Versaće, Džon Lenon i Majkl Džekson su pokojni. Dvoje od njih ubijeni su na pragu svoje kuće. Ništa se od toga ne bi desilo da nisu bili poznati. Popularnost privlači ludake i više ne volim što sam slavan.
Priredila: Aleksandra Dimitrijević
