STORY: Ko vam je pružao najveću podrsku kada ste odlucili da se bavite glumom?
- Definitivno roditelji. Uvek sam imala sjajne ocjene i kad sam im predočila da zbilja i profesionalno želim da se bavim glumom, bili su prestravljeni, niko se nikada nije u našoj blizini nije bavio ničim sličnim. Nadam se da ću i ja biti tako hrabar roditelj i na pravi način pomoći svom detetu.
STORY: Pored glume, posedujete izuzetan talenat i za voditeljstvo. Radite na zagrebačkom Narodnom radiju i vodili ste više televizijskih emisija. Da li vam to predstavlja izazov i mislite li da vam voditeljstvo pomaže na neki način u vašem primarnom poslu?
- U ovom trenutku voditeljski angažmani su moj primarni posao. Tako sam to nekako i zamišljala – dok je Donat mali, a možda kroz koju godinu i drugo dete dođe, želim više da radim voditeljski posao jer ipak traži malo manje angažmana od glumačkog. To će se sigurno u nekom trenutku i promeniti, ali puštam životu da me vodi, ne želim da robujem ničemu, pa ni poslu i zato tražim načine da kroz sve prođem što je elegantnije moguće.
STORY: Kakav je Donat dečak? Vidi li se možda već sad da će naslediti talenat od mame?
- Divan. Ne mogu biti objektivna, ali meni je divan. Život pre njega ne pamtim, kao da mi je sve krenulo nabolje, na izvrsno, otkad imam njega. Nije mi važno šta će raditi, samo neka bude ispunjen.
