Popularni hrvatski kantautor Ivan Zak naslutio je da će muzika biti njegov životni put kada je još kao šestogodišnji dečak počeo da svira gitaru. Već u 16. godini osnovao je svoj prvi bend, a njegovi počeci obeleženi su nastupima na lokalnim muzičkim festivalima na kojima je osvajao prva mesta.
Pažnju medija i publike Ivan Zak privukao je svojim nastupima na DORI 2002, Hrvatskom radijskom festivalu s autorskom pesmom "Sve sam joj krao" 2009, te baladom "Ako padnem" godinu dana kasnije na Zadarskom festivalu. Godina 2010. ostaće upamćena po Ivanovom duetu s Nedom Ukraden - pesmi "Tetovaža" koja je u vrlo kratkom vremenu postala veliki regionalni hit.
2011. bila je ključna godina u njegovoj karijeri, kada je objavio autorsku numeru "Bolja od najbolje", a pesma po kojoj je nazvan ceo album rušila je sve rekorde slušanosti. Ivan je tokom dugogodišnje karijere održao mnoštvo nastupa i koncerata, širom Hrvatske i inostranstva. Za album "Bolja od najbolje" dobio je diskografsku nagradu u vidu Srebrne ploče, a u novembru 2016. svečano mu je uručena Zlatna ploča za album "Usne varane".
- Imam tremu - ovom rečenicom Zak počinje intervju pred koncert u zagrebačkoj Areni. Iako je u poslednje dve godine odradio stotine nastupa, ovaj mu je po mnogo čemu poseban.
Jeste li novu ljubavnu baladu posvetili posebnoj ženi?
- Pesma je nastala pre nekoliko meseci, a dorađivao sam je dugo. Razmišljao sam oko svakog tona jer sam osećao, pre svega, veliku odgovornost, pa onda i uzbuđenje zbog koncerta u zagrebačkoj Areni. Nova pesma učinila mi se kao najbolji način da se zahvalim publici na uspesima koji su me razveselili.
Ne mislite li da sebi otežavate karijeru čestim ugađanjem publici i stvaranjem pesama? Kako stižete da uskladite sve obaveze?
- Uz moje pesme mnogi su se parovi zaljubili, zavoleli, neki su se i svađali, a drugi mirili. Pesma "Da si tu" je ljubavna balada, a nadam se da će parovima ulepšati Dan zaljubljenih.
Jeste li se vi ikad posvađali s nekim zbog svoje pesme?
- Jesam, često. Uglavnom sa svojim kolegama u studiju. Završavanje pesme zna da bude turbulentno razdoblje.
Kakva iznenađenja spremate publici?
- Tu će pre svega biti moji stalni saradnici i prijatelji koji će baš na koncertu ostaviti publiku bez daha. Sigurno će sa mnom zapevati Begini.
Hoće li i vaši roditelji zapevati u Areni?
- Mislim da oni imaju veću tremu od mene. Porodica mi je svetinja jer bez roditelja i sestre Ane ne bih uspeo da izgradim karijeru o kakvoj sam sanjao od detinjstva.
Kritikuju li vas roditelji?
- Mama me ne štedi. Uglavnom se njene primedbe odnose na moju garderobu. Svaki moj modni eksperiment kod mame prolazi preispitivanje. Najčešće se zagleda u mene i komentariše: "Zar ćeš u tome na nastup?". Tata se pak ne libi da me iskritikuje za pesme. Nasmejao me u nekoliko navrata kad sam napravio bržu pesmu, a ne baladu, pa me upitao: "Jesi li siguran da ti je potrebna ova promena u stilu?". Koliko god je to meni smešno, roditelji brinu o svojoj deci bez obzira na to da li imaš sedam ili 37 godina.
Poslušate li njihove savete?
- Ako ih ne poslušam, barem ih saslušam.
Razmišljate li o roditeljstvu? Vidite li se u ulozi tate?
- Naravno da bi roditelji hteli unučiće u svom dvorištu, ali znaju da ne mogu na to da utiču. Niko ne može. Ne planiram ni posao do takvih detalja, a kamoli intimni život. Dete će mi se dogoditi kad bude trebalo, kao i sve što mi se u životu složilo u pravom trenutku.
A brak?
- Čekam da mi se dogodi prava ljubav, a onda će sve doći lakše. Važno mi je da budem s nekim pored koga ne moram da se pretvaram da sam nešto što nisam. Imam vremena za brak.
Kako se nosite sa slavom koju ste pridobili u poslednje dve godine? Pamtite li neka neprijatna iskustva?
- Nedavno sam primio pisma obožavateljki iz Mađarske. Iznenadio sam se kako mlade generacije još održavaju tu tradiciju slanja pisama muzičarima. Baš sam se razveselio. A onda je usledilo pismo iz Švedske, pa iz regiona... Sve sam ih sačuvao i spremio.
Planirate li nakon koncerta u Areni da odete na odmor?
- Možda pobegnem na neku destinaciju gde ću moći da uživam u suncu i plažama. S druge strane, možda odlučim da ostanem kod kuće i odmaram se uz najmilije. Spontan sam kad donosim takve odluke pa često iznenadim i samog sebe kad negde neplanirano završim.
Da li biste sebe opisali kao modernog muškarca?
- Pokušavam da balansiram između trendova koje nam moderan način življenja, hoćeš-nećeš, nametne. Nisam jedan od onih koji nabavljaju najmodernije mobilne telefone ili tehnološke naprave čim izađu iz fabrika. S druge strane, ako si retro tip, često si neshvaćen. Stoga, negujem navike iz prošlosti koje se dopunjuju modernim načinom života.
Opuštate li se i dalje uz adrenalinske izlete, poput jurnjave u sportskom automobilu nekom stazom ili skakanja padobranom?
- Brza vožnja automobilom, kad za to uhvatim vremena i stvorim uslove, uvek je moj odabir. Nakon trkanja u Dubrovniku s profesionalcem Nikom Pulićem, poželeo sam da ponovim iskustvo vožnje sportskog automobila na trkačkoj stazi. Mislim da ću se počastiti nakon koncerta u Areni.
Razmišljate li zbog posla o preseljenju u Zagreb?
- U Donjem Desinecu sam odrastao, tamo je moj dom. Imam mogućnost da dođem u Zagreb, ali nema potrebe za tim. Do metropole dođem za 20 minuta, a kod kuće sam okružen prirodom i sve me podseća na prelepo zdravo seosko detinjstvo.
Na koga bi pao odabir za duet kad biste imali potpuno odrešene ruke?
- Nina Badrić, Gibonni, Oliver Dragojević, Opća opasnost.. Sve su to muzička imena kojima sam se divio kao klinac. Sad, kad bismo dobili priliku da radimo zajedno, za mene bi to bilo sasvim novo iskustvo jer je divno imati mogućnost da stvoriš nešto novo upravo u saradnji s onim ljudima koji su te inspirisali tokom karijere.
Uskoro krećete i u obilazak osnovnih i srednjih škola kako biste našli najtalentovanijeg učenika za pisanje stihova?
- Stihomanija je projekat koji mi se od početne ideje svideo, te sam ga podržao maksimalno svojim angažmanom. Okupili smo se Enes Kišević, Miroslav Rus, Neno Ninčević i ja kako bismo pokazali mladima da se kreativnost isplati. U ranim dvadesetima napravio sam prvu pesmu, a sledećih nekoliko godina niko od mojih prijatelja nije ni znao da pišem. Zaboravio sam i kako sam je nazvao, ali znam koliko je važno podstaći talentovane klince da ne odustaju od svojih snova. Radujem se finalu takmičenja, kad ćemo odabrati najbolje kandidate i kad ću upoznati pobednika čije ću stihove i pretvoriti u muzičko delo.
