Jedna od najintrigantnijih javnih ličnosti u celom regionu koja uvek ima spreman odgovor na sve, Jelena Karleuša (38), nedavno je ostala bez reči. I to se dešava, ali u njenom slučaju veoma retko, samo u situacijama kada strahuje za svoje najbliže, ćerke Niku i Atinu, supruga Duška i majku Divnu. Naime, dok je kao gost nastupala na koncertu Saše Matića u Sarajevu, nešto više od 1.000 kilometara odatle, u Istanbulu, gradu u kom njen suprug Duško Tošić (31) od prošle godine brani boje Bešiktaša, dešavao se pakao. Već ko zna koji put najvećim turskim gradom zavladala je jeza izazvana terorističkom akcijom u kojoj je živote izgubilo nekoliko desetina ljudi, dok su stotine ranjene. Ulice nekadašnjeg Carigrada, dragulja na Bosforu, bile su okrvavljene.
Story: Gde vas je zatekla vest o nedavnom terorističkom napadu u Istanbulu?
- Upravo sam izlazila na binu u Sarajevu kada me je pozvao Duško da mi kaže šta se desilo. Pošto mi je to saopštio opuštenim tonom, pomislila sam da je reč o manjem incidentu i rekla sam mu da ću ga zvati čim siđem sa scene. Posle sam shvatila da je zvučao tako zato što nije hteo da me uplaši. Inače, on je hladnokrvan čovek, nikada ne diže paniku, kod njega nema drame i u najtežim momentima vrlo je pribran. Tu smo veoma slični. Reklo bi se da smo se našli po snazi karaktera.
Story: Koja misao vam je tada prva prošla kroz glavu?
- Nisam bila svesna situacije. Tek kada sam ušla u bekstejdž i kada su novinari počeli da me zovu, saznala sam da je život izgubilo skoro 40 ljudi i to ispred samog ulaza u stadion kuda smo Duško i ja prošli mnogo puta s decom. Srce mi se steglo. Pomislila sam na žrtve, na očaj njihovih najbližih i na apsurd terorizma koji je zapravo religija zla protiv koje čovečanstvo mora da se bori. Ne treba posmatrati ove događaje kao nešto što je daleko od nas jer danas se dešava tamo, a sutra možda kod nas. Eto, moj Duško mogao je da strada, delili su ga minuti od toga jer je morao da prođe baš tuda. Što sam više razmišljala o tome, sve više me je hvatao strah.
Story: Vaš suprug imao je sreću da ranije napusti stadion Bešiktaša, kluba u kom igra i čija su dva radnika nastradala tokom napada.
- Najviše me je zabolela jedna njegova rečenica. Rekao mi je da su posle utakmice svi fudbaleri otišli svojim porodicama, a da je on ostao poslednji u svlačionici jer nije bilo nikoga kome bi žurio kući. Bio je sam, ja sam s decom otišla iz Istanbula nekoliko dana ranije. Kroz izlaz sa stadiona prošao je poslednji, šest-sedam minuta pre nego što su teroristi aktivirali bombe. Da mu se nešto desilo, krivila bih sebe. Koliko se trudim da mu budem podrška i najverniji navijač, da budem supruga i majka, toliko se borim i za svoju karijeru. Zbog toga naš brak dosta trpi, mnogo smo razdvojeni i da nema toliko istinske ljubavi i povezanosti, odavno bi sve otišlo dođavola. U trenutku kada sam shvatila da sam mogla da ostanem bez njega, postala sam svesna koliko je sve drugo što radim i za šta se borim – nebitno. Nažalost, ljudi tek kada se desi nešto loše, postanu svesni važnosti pravih stvari, pravih ljudi, prave ljubavi.
Story: Kako su vaše ćerke reagovale na vest da im se otac nalazi u području u kome je bezbednost ugrožena?
- Atina je veoma povučena devojčica, skoro nikad ne pokazuje svoje emocije. To me najviše i brine. Nikad ne znam do kraja šta je u toj maloj lepoj i pametnoj glavi. Takva sam bila i ja kao mala, Atina je na mene. Samo zato što je znam kako diše, mogu da odgonetnem o čemu razmišlja. Nika je, s druge strane, otvorena i direktna, dete burnih i jasnih emocija, ponekad zastrašujuće zrelog i odraslog razmišljanja za sedmogodišnjakinju. Ni jednoj ni drugoj nisam rekla šta se desilo već su, kada sam se sutradan vratila iz Sarajeva, čule moj razgovor sa njihovom dadiljom. Onda smo pustili CNN, a njih dve su došle i počele s pitanjima. Prvo sam pomislila da promenim kanal i ništa im ne govorim. Videla sam te širom otvorene dečje okice, čula sam vrlo jasna i direktna pitanja i odlučila kako je vreme da porazgovaramo na jednu takvu temu kao što je terorizam. Nisam mislila da ću ikada u životu imati razlog da svojim ćerkama to objašnjavam. Ipak, decu ne treba potcenjivati, inteligentnija su nego što možemo i da pretpostavimo. Mama, šta su teroristi? Mama, gde je tata? Nika je skočila i zvala telefonom svog oca da se lično uveri kako je sve u redu. Dušku je to dodatno teško palo. Dirnulo ga je do suza.
Story: Jeste li možda zbog bojazni predlagali suprugu da razmisli o promeni kuba?
- Bešiktaš je veliki klub, najbolji u Turskoj, igra Ligu šampiona. Duško je tamo polubožanstvo. Lepo je i njemu i nama, njegovoj porodici. Nažalost, ovakve strašne stvari u Turskoj su svakodnevica i čovek se, kao zver, nekako navikne da živi s mogućnošću eksplozije bombe na svakom koraku. Provere i bezbednost podignuti su na visok nivo čak i kada ulazite u obični restoran ili tržni centar.
Story: Da pređemo na vedrije teme. Koliko vam snimanja Zvezda Granda oduzimaju vremena, hoćete li učestvovati u radu žirija i u narednoj sezoni?
- Zvezde Granda izrasle su u ozbiljan medijski fenomen. Zajedno s kolegama iz žirija, napravila sam šou koji se gleda od Vardara pa do Triglava, a po gledanosti i snazi nema konkurenciju. Svi drugi televizijski formati tog tipa u nivou su statističke greške, ako se uporede s nama. Sumnjam da će iko ikada, pa i mi sami, uspeti da ponovi ovakvu magiju. Priznajem da sam se predala svom snagom i talentom ovom projektu i da ga radim svim svojim srcem, bez ikakve materijalne nadoknade. Oduzima mi baš mnogo vremena i energije, ali nekako i uživam u tome što sve što radim uvek bude najbolje. U suprotnom, ne bih ni radila. Imam pobednički mentalitet, a srećom i dosta klikerčića u glavi da svoje planove i ostvarim. Teško je dve sezone držati pažnju miliona ljudi, a ja idem do te mere da pazim da istu rečenicu i foru ne ponovim dva puta. Teško je i raditi sa svim tim ljudima, a nije lako ni imati njihove želje i snove u rukama. Teško je non-stop biti 100 odsto realan i ispravan, ne ogrešiti se, ne povrediti kandidata, ali paralelno i praviti gledanost onda kada kandidat nije atraktivan za publiku. Drago mi je što je čitav Balkan gledajući ovaj šou, posle 22 godine moje karijere, konačno upoznao pravu JK. Otkrili su moju stranu koju nisu ni sanjali da posedujem. Velika je odgovornost biti Ronaldo u našem pobedničkom timu golgetera.
Nastavak intervjua i fotografija pogledajte na sledećoj strani.
