Jedan od najuticajnijih ljudi u medijima, Saša Popović, karijeru je počeo da gradi još 1976. godine u svom prvom orkestru Lira, a najveći muzički uspeh doživeo je kao šef orkestra Lepa Brena i Slatki greh. Ni finansijski brodolom kada mu je devedesetih propala ušteđevina u Dafiment banci, nije uspeo da slomi ovog pedesetpetogodišnjaka, nego je tada sa Lepom Brenom stvorio Grand, najuspešniju muzičku kuću na ovim prostorima i ubrzo nadoknadio i udvostručio izgubljeni kapital.
Veliki oslonac u životu pruža mu supruga, pevačica Suzana Jovanović, s kojom ima jedanaestogodišnju ćerkicu Aleksandru, a njenog sina iz prvog braka Danijela, Saša voli kao rođeno dete. U intervjuu za Story, direktor Grand produkcije govori o svom braku sa poznatom pevačicom, odnosu koji ima sa svojom ćerkom Aleksandrom i pastorkom Danijelom, koje ljudske osobine i profesionalne gafove ne toleriše...
Story: Koliko su nervoza i stres prisutni u poslu kojim se bavite? Plašite li se da će se to možda odraziti na vaše zdravlje?
- Grand je osnovan 1998. godine i dok cela firma nije stala na noge, a trebalo nam je četiri, pet godina, bilo je mnogo nervoze i stresa. Sve to deluje na čoveka pa se trudim da izbegavam takve situacije jer sam svestan da to loše utiče na moje zdravlje. Srećna okolnost je što sada nemamo razloga za nerviranje jer sve ide svojim tokom.
Story: Jeste li nekad tokom vaše tridesetpetogodišnje karijere poželeli da odustanete od svega i promenite profesiju?
- Od trenutka kada sam napustio Pravni fakultet na trećoj godini i u potpunosti se predao muzici, nikada nisam razmišljao da napustim ovaj posao. Bilo je teških situacija, ali moj moto u životu glasi: Čovek treba da radi posao koji voli i s ljudima koje voli.
Story: Kada vam je bilo najteže?
- Pre otprilike dve godine bilo mi je svega preko glave i predložio sam Breni i Bobi da prodamo Grand, podelimo pare i odemo negde da uživamo i da se odmaramo. Bilo mi je baš teško. Međutim, polovinom jula otišao sam sa porodicom na jednoipomesečni odmor u Grčku i Italiju. Odmor mi je prijao samo dve nedelje, ali mi je nakon toga postalo dosadno. Kada sam bolje razmislio, zaključio sam da lep i ugodan život bez obaveza ne donosi zadovoljstvo, već da rad oblikuje čoveka i tera ga da napreduje i bude bolji u poslu kojim se bavi, a samim tim i bolji čovek.
Story: Kada ste u životu spoznali kako je imati pa nemati?
- Odrastao sam u jednoj dobroj, normalnoj i zdravoj svešteničkoj porodici i od malih nogu imao sam sve što sam poželeo. Tokom zlatnih godina Lepe Brene i Slatkog greha odlično smo zarađivali, ali pare koje sam uštedeo uložio sam u banku pokojne Dafine Milanović i kao većina štediša - ostao bez svog kapitala. U mom slučaju, čuvena izreka mogla bi da glasi imati pa nemati pa opet imati, jer sam sa Brenom i Bobom Živojinovićem nekoliko godina nakon toga osnovao Grand produkciju.
Story: Kako izgleda vaš jedan radni dan?
- Ujutro mi je prioritet da ispratim ćerku u školu, nakon toga popijem kafu i odem na posao. Radni dan mi se završava oko pola pet, ali kada montiramo emisije, ostajemo u firmi i do deset sati uveče.
Story: Imate li od mnogobrojnih obaveza dovoljno vremena za porodicu?
- Imam iz razloga što je moja kuća udaljena od firme svega pet stotina metara. Skoro svaku veću pauzu koristim da odem kući i pokušavam da ne propustim zajedničke porodične ručkove.
Story: Koliko učestvujete u vaspitavanju vaše ćerke Aleksandre?
- Učestvujem, ali ne u toj meri kao moja supruga Suzana. Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem s mojom mezimicom jer sam mišljenja da je druženje oca i ćerke dragoceno. Pokušavamo, i to nam polazi za rukom, da Aleksandru vaspitavamo na pravi način.
Story: Šta mislite kakav ste otac? Jeste li strogi?
- Nisam strog. Ćerka je moja miljenica, pa sam u situaciji da ona više naređuje meni nego ja njoj.
Story: Pribojavate li se da će Aleksandra biti razmažena s obzirom na to da odrasta u imućnoj porodici?
- Istina je da se supruga i ja toga malo pribojavamo. Ona ima jedanaest godina i vaspitavamo je da bude dobro i kulturno dete. Učimo je da ne laže i ne psuje. Dok je bila mlađa, nije bila ni svesna kojim se poslom bave njeni roditelji, tek od poslednje sezone Zvezda Granda shvata šta, zapravo, podrazumeva naše zanimanje.
Story: Primećujete li kod nje talenat za muziku?
- Ona obožava da peva i voli muziku, ali bojim se da neće biti pevačica. Jer, što se toga tiče, više liči na mene nego na mamu koja odlično peva.
Story: Da li vam se poverava i imate li otvoren odnos sa ćerkom?
- Još uvek nema tajni između nas. Sve nam priča, o drugarima, školi... Nadam se da se to neće promeniti kada bude starija i počne da izlazi. Mislim da ću biti tip oca kao Nikola Kojo iz filma Mi nismo anđeli, ići ću za njom s puškom kako bih rasterao potencijalne udvarače. (smeh)
Story: Da li vam je žao što Aleksandra nema rođenog brata ili sestru?
- Ona ima brata po majci koga obožava. Danijel trenutno živi u Sloveniji gde završava fakultet tonske režije i Aleksandri baš mnogo nedostaje. Njih dvoje su mnogo vezani jedno za drugo.
Story: Kako se vi slažete sa Suzaninim sinom?
- On živi sa mnom od svoje osme godine, a sada ima dvadeset dve. Odmah sam ga prihvatio kao svog sina i punih četrnaest godina volim ga kao da je moje rođeno dete. To je jedan pametan i bistar dečko na koga roditelji mogu da budu samo ponosni.
Story: Koja je tajna vašeg skladnog braka?
- Nema neke velike tajne, osim što se volimo svom snagom. Iako smo oboje deo estrade, trudimo se da ne opterećujemo jedno drugo pričama o poslu, već da uživamo u vremenu koje provodimo zajedno.
Story: Šta ste naučili od Suzane tokom vašeg četrnaestogodišnjeg zajedničkog života, a šta ona od vas?
- Od nje sam prepisao neke osobine, a to je da je ona uvek nasmejana i raspoložena. Uvek me iznova oduševi njena vedrina i raspoloženje. A ona je od mene naučila i zavolela da troši novac (smeh).
Story: Čime vas je osvojila vaša supruga?
- Šarmom, lepim osmehom, stasom i glasom.
Story: Kako se borite protiv životne kolotečine?
- Najbolji lek za životnu kolotečinu jesu putovanja na koja odlazimo, kad god nam to obaveze dozvole. Uskoro planiramo da otputujemo u Italiju.
Story: Mislite li da ste romantična osoba?
- Iskreno, obično su muškarci romantični na početku veze, dok osvajaju voljeno biće. Kasnije se ta romantika izgubi, ali je smene mnogo jača i dublja osećanja od ushićenosti koju nosi zaljubljenost. Romantični gestovi koje sam kao mladić umeo da priredim bili su tamburaši i cveće kojim sam voleo da otpočnem svaki svoj ljubavni sastanak.
Story: Pripadate li grupi ljudi koja smatra da je ljubomora u granicama normale dokaz ljubavi i kvalitetne veze?
- Suzana je u početku naše veze bila jako ljubomorna jer se ja skoro ceo život krećem u društvu najlepših dama s naše javne scene. Za četrnaest godina braka nije se dogodilo ništa što bi poljuljalo naše poverenje. Još smo oboje ljubomorni, ali do dozvoljene granice koja garantuje normalan odnos. Mišljenja sam da ako nema ljubomore, nema ni prave ljubavi...
Story: Koliko ste puta u životu bili istinski zaljubljeni?
- Nekoliko puta, ali prava ljubav dogodila mi se tek kada sam upoznao Suzanu.
Story: Šta su vam devojke s kojima ste bili u vezi najčešće zamerale?
- Najveća zamerka bila je ta što nisam nijednoj rekao da ću se oženiti s njom. Ni u jednoj vezi u kojoj sam bio nikada nisam predlagao venčanje i onda sam svoje partnerke dovodio u situaciju da me pitaju: Hoćeš li da se ženiš ili nećeš. Moj odgovor je uvek bio: Videćemo, ima vremena... Osim toga, najteže im je padalo kada sam odlazio na turneje koje su trajale i po šest meseci, pa kada bih se vratio, neke devojke su me nervozno dočekivale, a neke me i nisu dočekale jer su u međuvremenu otišle s drugim (smeh).
Story: Da li ste nekada bili u iskušenju da pokleknete pred nekim porokom?
- Ja sam nepušač, umeren sam u alkoholu, nisam tip koji voli da se kocka i nikada sebe nisam doveo u situaciju da budem u društvu nekoga ko konzumira narkotike.
Story: Kako vidite sebe za deset godina?
- Pokušavao sam često sebi da postavim to pitanje. Trenutno ne mogu da zamislim da budem negde drugde osim ovde gde sam sad jer uživam u plodu svog mukotrpnog rada. Ne znam, verovatno ću i dalje biti u ovom poslu, ali kao neki saradnik ili savetnik.
Story: Plašite li se starosti?
- Ima malo ljudi koji se ne plaše starosti, pogotovo kada dođu u moje godine. U životu sam bio i uspešan, stekao sam slavu i kada pogledam sve s ove distance, mislim da rad održava čoveka i sklanja crne misli. Trudiću se da maksimalno iskoristim sve što mi život pruži.
Story: Šta smatrate svojim najvećim poslovnim uspehom do sada?
- To što sam bio šef orkestra najveće i najpopularnije muzičke grupe osamdesetih godina, kada smo nastupali na koncertima pred sto hiljada ljudi. Osim toga, i uspeh koji smo postigli sa Grandom. Dostigli smo tačku lepih i gledanih emisija.
Story: A šta najčešće može da vas izvede iz takta?
- Neprofesionalizam, kašnjenje i nemarnost. Iz takta me najčešće izvede ako pevači kasne na snimanja ili kada neadekvatno obučeni izađu na scenu. Ako ja kao direktor mogu da dođem na vreme, isto očekujem i od njih. Mislim da su i naši pevači shvatili da je Grand nešto što prevashodno oni moraju da poštuju, pa u poslednje vreme imamo sve manje nemarnih izvođača.
Story: Koje osobine kod ljudi najviše cenite?
- Čovek pre svega mora da bude realan, pogotovo ako radi na estradi, jer ljudi sa javne scene najmanje sagledavaju objektivnu situaciju oko njih. Svaki pevač za sebe misli da je on najpopularniji i najbitniji. Najgore mi je kada dođu kod mene s novom pesmom i kažu: Ovo je najbolja stvar koju sam do sada uradio. Realnost je najbitnija i sposobnost da neko shvati kada je nešto napravio kako treba, a kada nije.
Story: Da li će Tanja Savić snositi neke posledice zbog svog ponašanja u emisiji Narod pita, kada je u programu žvakala žvakaću gumu?
- Neće biti nikakvih sankcija za Tanju, ali ću zato uticati na nju da promeni svoje ponašanje kako se slične stvari ne bi ponovile.
Story: Mislite li da nedavno otkrivena afera oko malverzacije SMS glasovima na Grand licitaciji može da ugrozi vašu reputaciju?
- Ne, jer mi nismo organizovali glasanje. Postoji firma koja se brinula za pristigle SMS poruke, tako da će oni morati da snose račune. Meni je bilo jako krivo kada sam čuo da su se ljudi žalili na prevaru i nadam se da će nadležni organi sprovesti istragu do kraja jer ne smemo dozvoliti da se neko tek tako igra s milionima ljudi koji su učestvovali u nagradnim igrama i trošili svoje pare na licitiranja.
Story: Postoji li mogućnost da vas vidimo kao takmičara tokom tromesečnog šou-programa Farma?
- Još se ništa ne zna! (smeh)
Danilo Mašojević
