Glumica Nina Janković (28) svojom mirnom i blagom naravi, ali i harizmatičnom pojavom, pleni gde god da se pojavi. Prodornim plavim očima gleda na svet uvek sa vedrije strane i nikada ne želi da se prepušta slučajnosti, već hrabro korača kroz život. Takva je i u poslu, nikada se ne predaje i sa svojim kolegama smišlja nove predstave i poslove koji ih ispunjavaju. Uz supruga Mateju Dičića (32) ostvaruje svoje najlepše snove, a oboje se trude da svaki sekund slobodnog vremena ispune nekim putovanjem. Ipak, ovu jesen provode u Beogradu i uglavnom gledaju njene serije u kojima tumači značajne uloge. U intervjuu za Story Nina priča o svojim razmišljanjima, planovima, željama, ali i prijateljstvu i odnosu sa suprugom s kojim je proslavila drugu godišnjicu braka.
Story: Tumačite lik Jelene u seriji Ubice mog oca i to ostvarenje do sada je nailazilo samo na pozitivne kritike. Kakav vi osećaj imate povodom celog projekta?
- Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo ove serije i imam priliku da publici pokažem svoje drugo lice. Tumačim lik forenzičarke, što je potpuno drugačije od svega što sam do sada radila. Na snimanju je bilo prelepo, uživali smo i družili se. Nikada nije bilo tenzije, a sam proces rada na setu pamtiću kao divno radno leto.
Story: U seriji Vere i zavere takođe ste imali zapaženu ulogu, sa kakvim se emocijama prisećate tog snimanja?
- To mi je najteža uloga koju sam igrala i veoma mi je drago što sam baš za nju dobila nagradu na Fedis festivalu. To je potvrda da sam dobro odradila posao i bila sam presrećna kada su mi rekli da je žiri jednoglasno doneo odluku.
Story: Veoma ste angažovani i u pozorištu, šta publika može da očekuje od vas tokom predstojeće jesenje sezone?
- Počeli smo sa probama u Zvezdara teatru za novi komad Duška Kovačevića Hipnoza jedne ljubavi. Velika mi je čast što me je pozvao da igram u njegovom novom komadu. Probe su divne, igram s Anicom Dobrom, Ljubomirom Bandovićem, mojim profesorom Draganom Petrovićem Peletom, a tu su još i dvojica mojih dobrih drugova s akademije Ivan Mihailović i Uroš Jakovljević. Ekipa je fenomenalna, lepo se družimo i nadamo se da će publika uživati 17. decembra na premijeri.
Beauty intervju Nine Janković: Pogled koji otvara lepotu
Story: Jeste li do sada igrali sa profesorom Petrovićem, imate li tremu zbog toga?
- Nismo igrali zajedno i do sada smo radili samo čitajuće probe. Imam tremu, ali sam u isto vreme i opuštena, ne mogu baš precizno da definišem. Najbolje sugestije dobiću od njega zato što je on s nama radio do samog početka, mi smo njegovi studenti.
Story: Držite školu glume sa koleginicama, da li još edukujete mlade i kakva iskustva imate sa današnjom omladimo?
- U kulturnom centru Čukarice imamo školu glume, otvorila sam je sa Nevenom Ristić koja je trenutno na relaciji Zagreb–Beograd pa mi sada pomaže moj kolega sa klase Stojan Đorđević. Nas dvoje zajedno radimo, imamo dvanaestoro predivne dece i uživam u tome. Pune me posebnom energijom. Nekada me zbog umora mrzi da ustanem subotom ujutru kako bih otišla na čas, ali posle rada sa decom srce mi uvek bude puno. Osećam veliko zadovoljstvo kada vidim koliko napreduju, a znam da smo mi za to zaslužni.
Story: Koji je, po vama, recept za uspeh?
- Treba da verujemo u sebe i radimo na sebi, ali i da pratimo svoje instinkte. Odbila sam mnogo uloga i nikada nisam pristajala da nešto radim po svaku cenu, što se na kraju ispostavilo kao dobro. Svojevremeno sam pristajala da radim neke stvari koje su mi bile samo izazov, jer sam htela da vidim kako ću se snaći. To je nekad bilo dobro, drugi put lošije, ali znam da sam se uvek potrudila. Važno mi je što imam prijatelje sa klase i iz sveta glume, s kojima divno sarađujem. Mi se svi držimo, zajedno pravimo svoje predstave, nove produkcije, snalazimo se, pronalazimo sredstva i mogućnosti da do kraja ostvarimo naše zamisli. Naše starije kolege nisu se usuđivale na tako nešto dok su bili u našim godinama, jer su mahom dobijali poslove u pozorištima odmah posle fakulteta i nisu morali da se dovijaju kao mi.
Story: Plašite li se prolaznosti, kažu da se devojke pred tridesetim ozbiljnije zabrinu za svoju budućnost?
- Kako vreme prolazi, biću sve zrelija i moje vreme tek će doći. Sada dobijam uloge devojaka u ranim dvadesetim, što mi je drago jer ću duže igrati mlađe. S druge strane, mislim da će neke značajnije role doći kada napunim trideset i kusur. Imala sam sreće s ulogom Inge u seriji Vere i zavere jer igram devojčicu od 17 pa do 37 godina i mislim da sam uspela da pokažem tu razliku tokom odrastanja.
Nina Janković: Smislila sam ime za dečaka
Story: U maju proslavili ste dvogodišnjicu braka sa suprugom Matejom. Kako ste obeležili taj važan dan?
- Nismo baš mogli da odemo na svečanu večeru, ali kasnije smo ga obeležili. S obzirom na to da volimo putovanja i na takav način obeležavamo naše važne datume, ove godine u Njujorku smo proslavili godišnjicu i evocirali uspomene sa venčanja.
Story: U našoj tradiciji je da posle nekog vremena mlade ljude koji su u braku zapitkuju kada će dobiti dete, da li je došao pravi trenutak da postanete roditelji?
- Razmišljali smo o tome, ali sve će doći u svoje vreme. Priželjkujem ulogu majke, ali treba još mnogo glumačkih rola da odigram pre nego što se ostvarim na tom polju.
Story: Vaša prijateljica i koleginica Dragan Dabović dobila je bebu, verovatno i mnogi drugi ljudi iz vašeg okruženja, da li je i vama proradio majčinski instinkt?
- Naravno. Sve moje drugarice u rodnom Šapcu i Beogradu, trudne su ili su već dobile decu. Jedva čekam da ih vidim. Sada je Dragana dobila bebu, a uskoro će i Tamara Dragičević, to su stvarno divne stvari. Porodica je najveća sreća.
Story: Imate iskren i otvoren odnos sa članovima svoje porodice, koliko vam je važno da ste u stalnom kontaktu s njima?
- Obožavam da odem u Šabac, to je za mene mali odmor. Mi živimo u dve spojene kuće gde su još još tri brata sa ženama i decom. Kada odem tamo, izgleda kao pozorište u kući, sva deca već idu u školu... Najmlađa ćerkica mog brata dobila je telefon i stalno mi piše i nas dve pevajući razmenjujemo glasovne poruke. Najstarija je druga godina gimnazije, to su već ozbiljne teme i volim kada mi dođe u Beograd. Tada šetamo, idemo u šoping, sređujemo se...
Story: Malo je poznato da ste odlična domaćica i perfektno kuvate.
- Volim da kuvam kada imam vremena. Nisam se još izveštila da sve tako brzo da spremim pa mi, na primer, za ljuštenje krompira treba vremena, ali ništa mi nije teško. Mateja obožava moju supu, a i kolači mi idu od ruke. Moja majka odlično kuva, a tata je za svoje kulinarske specijalitete bio i nagrađivan.
Story: Koliko vam je važna podrška i razumevanja partnera?
- U potpunosti imam Matejinu podršku u svemu što radim, i to mi je izuzetno važno. Za neke projekte tražim savet od njega, iako on nikada ne odlučuje umesto mene, ali govori mi pametne stvari. Iznese svoje mišljenje o nekoj temi, ali moja je ipak poslednja. Osećam da to ne radi zato što je moj muž pa mora, već vidim da imam iskrenu podršku.
Story: Volite li da budete sami?
- Sako jutro sam sama pošto Mateja radi u banci i ima striktno radno vreme. Uveče, ako mi se ne spava posle predstave, gledam serije i filmove koje moj suprug ne voli. Inače, nas dvoje ne možemo da se uklopimo, ja mogu da gledam sve serije i u svemu nađem nešto interesantno, dok on ima istančan ukus. Čak i ako znam da je to što gledam glupost, istrajna sam pa pogledam čitavu seriju do kraja. Inače, ne volim da budem sama, to mi je možda najveća mana.
Story: Kako ste se borili nekad, a kako danas sa emotivnim razočaranjima?
- Razočarala sam se u ljude, ali više u neke koji su samo prolazili kroz moj život nego u one koje sam odabrala da budu blizu mene. Prihvatam i nove osobe u svoje okruženje, a tako sam se spontano upoznala i sa Draganom Dabović posle jednog kastinga. Sada smo kume i lepo se družimo. Pored nje imam još drugarica s kojima sam se okumila i družimo se od detinjstva.
Story: Ako biste s jedne strane stavili zadovoljstvo koje gluma sa sobom nosi, a s druge sve probleme, da li bi njihov odnos bio ekvivalentan?
- Toliko valjda volim svoj posao da mi sva mučenja i to što sam još nezaposlena ne predstavljaju veliki problem. Trudim se da mi sve to ne odvlači mnogo energije. Zadovoljna sam što imam dve predstave koje su uvek dobro posećene i što pored sebe imam divne ljude i kolege s kojima radim i sarađujem.
