Pedesetdevetogodišnji frontmen Orkestra za svadbe i sahrane, Goran Bregović, još od vremena Bijelog dugmeta pa do ovogodišnje nominacije za prestižnu muzičku nagradu Gremi, neprestano niže uspehe. Poslednji album Alkohol koji se sastoji iz dva dela, Šljivovica i Šampanjac, ozbiljan je kandidat za tu nagradu u kategoriji Najbolji savremeni world music album, ali o tome čuveni muzičar još ne želi da govori. Tokom protekle nedelje, obelodanjeno je da će slavni umetnik raditi muziku za pesmu koju će srpski predstavnik izvesti na ovogodišnjem takmičenju Evrosong, zakazanom za maj u Oslu. Paralelno sa veoma plodonosnim umetničkim životom, šarmantni Goran veoma je ispunjen i na privatnom planu. Pored brojnih priznanja čiji je ponosni vlasnik, najveće zadovoljstvo pričinjavaju mu supruga Dženana i ćerke, četrnaestogodišnja Ema, osmogodišnja Una i četvorogodišnja Lula, ali i unuka Bianka, koju je pre sedam godina donela na svet njegova ćerka Željka, koju ima iz mladalačke veze sa sarajevskom plesačicom Jasenkom. Upravo s njenim rođenjem, Bregović je postao i najpoželjniji deda na domaćoj javnoj sceni, a o ljubavnim poduhvatima slavnog muzičara, već decenijama se ispredaju burne priče. Njegovim čarima, navodno, nisu odolele brojne poznate dame, od Alke Vuice, Severine Vučković, Branke Nevistić pa sve do manje uspešnih i po nekoliko decenija mlađih dama, ali o tome Goran nikada nije voleo mnogo da govori.
Story: Pre sedam godina, ćerka Željka se porodila i na svet donela vašu prvu unuku Bianku. Kako ste se nosili sa činjenicom da ste postali deda? Da li vas je to šokiralo i navelo na razmišljanje o starosti?
- Pa i kao otac sam star. Oduvek sam bio stariji i volim da budem star.
Story: Supruga Dženana i vaše ćerke žive u Parizu. Koliko vremena provodite sa porodicom?
- Često idem kući.
Story: Da li ćerke govore francuski?
- Govore i jezik mojih roditelja, ali međusobno komuniciraju na francuskom.
Story: Budući da živite na relaciji Pariz – Beograd, detinjstvo ste proveli u Sarajevu, posedujete nekretnine u Zagrebu, na Braču, kao i u drugim gradovima... Gde je, u stvari, vaš dom?
- Ne znam. Koja je uopšte definicija doma? Tamo gde su ti zimski kaput u avgustu i kupaće gaće u februaru? Onda je to verovatno Pariz. Međutim, tamo ne mogu da radim. Pokušavao sam, ali mi ne ide. Moram da budem ovde, na našim prostorima, kako bih mogao da funkcionišem. Iako je smešno, to je naprosto tako. Nekoliko puta sam mislio da se preselim u Zagreb pa sam tamo kupio kuću, a potom sam mislio da ću se preseliti u Istanbul, gde takođe mogu poslovno da se ostvarujem... Ne znam. Imam nekoliko mesta gde bih mogao da živim, ali mislim da je moje najprirodnije stanje seljakanje i putovanje. Verovatno sam starinski putujući muzičar i to je moje zanimanje.
Story: Jednom ste izjavili da ste se lako snašli u Parizu jer ste tamo bili anonimni i kako vam je prijalo da radite bez pritiska stare slave. Da li vam je zaista bilo lakše da počnete od nule?
- Najlepši je početak, bez obzira na to o čemu se radi. Imao sam tu sreću da sam morao da počinjem dva puta, što smatram najlepšim i najvažnijim događajem u svom životu. Istina je da je teško izgubiti sve što imaš, ali i prvi i drugi početak bili su mi najlepša razdoblja i drago mi je da su mi se dogodila.
Story: Prvi novac ste zaradili kao šesnaestogodišnjak. Naime, svirali ste narodnu muziku u kafani u Konjicu, prodavali novine, radili na gradilištu... Da li je rano osamostaljenje bilo preduslov za ovakve rezultate?
- Ne mora značiti da je to bilo važno za uspeh, ali za srećan život jeste. Poslovni rezultati nisu najvažniji. Najbitnije je da dobro živim sam sa sobom i da posedujem unutrašnji mir. Uspeh je nešto što se pojavi sa vremenom. Meni je važno da radim ono što volim, da mi život protiče lepo, da su oko mene ljudi koje volim, da se događaju lepe stvari, a u tome sam imao sreće tokom čitavog života.
Story: Čini se da je vaša majka imala veliki uticaj na vas dok ste bili mladi. Branila vam je da upišete likovnu školu, ali ona vam je kupila prvu gitaru?
- U životu nikada nisam radio ništa drugo osim što sam se bavio muzikom. Čini se da mi se u životu sve tako namestilo da zauvek odbacim fakultet i počnem da se bavim ovim poslom. Majka je pokušavala da nas iškoluje, isto kao što bi to učinila svaka druga normalna žena, a sve u cilju da me odvrati s ovakvog puta.
Story: Obožavateljke, droga i razuzdane žurke, uvek se vezuju za velike rok sastave. Jeste li vi imali mere kada je o tome reč?
- Ne, ponašali smo se tako da gore nikako nismo mogli.
Story: Koliko su kod vas slava i novac zaslužni za uspeh kod žena?
- Zato što sam slavan i bogat? Na mene su žene skakale i kada sam imao sedamnaest godina, tako da zaista ne znam.
Story: Kako ste osvajali žene? Pesmom?
- Ne znam. Iskreno, ne verujem u to da se žene zavode. One same biraju. Muškarci samo misle, ili ih žene jednostavno ostave u tom uverenju, da su oni ti koji zavode.
Story: Koliko ste puta u životu istinski bili zaljubljeni?
- Šta god da kažem, ispašće banalno, a ne volim da se upuštam u takve stvari. Nije da želim nešto da sakrijem, ali grozno mi je kada drugi pričaju o tome, pa ne ulazim u takve analize.
Story: Postigli ste velike rezultate. Jeste li danas dovoljno bogati da se bavite samo onim što volite ili vas novac i dalje motiviše?
- Nikada ne bih voleo da radim nešto za novac, a da to ne bih radio i besplatno. Tako zamišljam svoju slobodu, na taj način od početka nastojim da živim i vodim se takvim načelima. Ne zanima me nešto što bih radio samo zarad materijalne koristi jer mi to nije nužno.
Story: Međutim, tokom karijere bilo je i dosta kritika. Pogađaju li vas negativni komentari?
- Po meni skaču od 1993. godine. Ako ne možeš da živiš s tim, onda zasigurno i ne treba da se baviš ovim poslom.
Story: Vaš poslednji album Alkohol odlično je prošao i u Americi, a potvrda za to jeste i nominacija za prestižnu nagradu Gremi. U čemu je tajna vašeg uspeha?
- Reč je o pravoj, poštenoj, prirodnoj i originalnoj muzici. Istina je da smo mala umetnička kultura, ali možemo da napravimo razna čuda. Ova naša muzika je našla put do svojih slušalaca. Postoji odrasla publika kojoj niko ne treba i ne može da govori šta treba da sluša. Ako si naivan, misliš da je čitav svet smešten u televizor. Međutim, on je lepši i šareniji nego što izgleda na ekranu i nije sva muzika isključivo plasirana na MTV-ju. Prodao sam milione ploča, a da nikada nisam bio na televiziji.
Story: Šta očekujete od nominacije za ovu prestižnu muzičku nagradu?
- O tome ne mogu ništa da vam kažem.
Story: Da li ste više čovek od šljivovice ili penušavog vina?
- Od šljivovice.
Nikolina Kunić
