Kada su se pre tri godine i šest meseci prvi put sreli, pevačica Goca Tržan i njen suprug Ivan Marinković nisu ni slutili da će se među njima roditi tako snažne emocije koje će ih navesti da posle samo pola godine zabavljanja stanu pred oltar. Spektakularno svadbeno venčanje organizovali su 27. januara 2007. godine, a najveći životni smisao dobili su pre dve i po godine dolaskom ćerkice Lene na svet koja je njihova srca zarobila čim su je prvi put ugledali. Bez obzira na sve kako lepe, tako i ružne situacije koje im je sudbina servirala Goca i Ivan su zahvaljujući ogromnoj ljubavi uspešno prevazilazili sve bračne krize i nesporazume u koje su zapadali. U otvorenom intervjuu za Story supružnici govore o svim zamkama koje im je doneo brak.
Story: Na koji način ćete proslavili treću godišnjicu braka?
Goca: Još nemamo nikakve planove i očekujem da me muž iznenadi tog 27. januara kada ćemo proslaviti treću godinu našeg zajedničkog života i zakoračiti u četvrtu. Imam nekoliko ideja čime ću da ga obradujem, a sigurno će to biti nešto veoma praktično što će mu koristiti i stalno ga podsećati na mene.
Story: Koliko je teško sačuvati emocije i strast nakon tri godine bračne zajednice?
Goca: Ivana sam upoznala tek pre četiri godine i zbog toga mi nije teško da sačuvam emocije, ali jeste mi naporno da zadržim intimu samo za sebe. Iako je moj život izložen samo onoliko koliko ja to dozvolim, ponekad to ume da umori. Međutim, nikada ne bih mogla da ostanem u braku da me moj muž više ne uzbuđuje i vrlo sam srećna kada uveče legnemo u krevet pošto znam kakvog čoveka imam pored sebe, a to je za mene neprocenjivo. Imamo probleme kao i svi drugi parovi, svađamo se i mirimo se i opet svađamo. Osim toga imamo dete kojim se stalno bavimo pa smo često slomljeni za bilo šta drugo, ali ništa ne doživljavam kao žrtvu.
Story: Nedavno se pričalo da se razvodite. Da li ste ikada imali tako ozbiljne krize da ste pomišljali na to da se raziđete?
Goca: Do sada ne, i sigurno takvu stvar ne bih krila jer ne bi mogla da živim u farsi. Ivan je uz mene šta god da radim, i kritikuje me i pohvali kada to zaslužujem. Porodica mi nije nanela nikakvu štetu kada je reč o mojoj karijeri, uprkos tome što menadžeri pevačice često savetuju da takve stvari drže podalje od publike kako ne bi ostale bez posla.
Story: Možete li da kažete da ste se izborili sa svim bračnim nedaćama u koje ste zapadali?
Goca: Da. Suprug mi je velika podrška i moj glas razuma. Moram priznati da je često u pravu, ali mene to saznanje užasno nervira i strašno se ljutim kada mi drži pridike, ne zato što mislim da mi ne želi dobro, već me pogađa što nisam najbolja u svemu.
Story: Jeste li ikada dolazili u iskušenje da stavite tačku na ljubav i utehu potražite u preljubi?
Goca: Za sada ne. Nemam moralni problem sa tim, ali jednostavno nemam fizičku potrebu da to uradim. Zadovoljna sam u svojoj kući.
Ivan: Nikada se nisam našao u takvoj situaciji.
Story: Goco, plašite li se suprugove prevare?
Goca: Možda sam prepotentna, ali ne mislim da bi to uradio. Smatram da ta vrsta straha ne priliči ženi koja je sigurna u sebe. Supruga ne kontrolišem pošto smatram da bih izazvala kontraefekat kada bih mu nešto branila. Sve dok ne saznam, verujem da je bio šmeker da me poštedi poniženja te vrste, a kada bi takva vest došla do mene, nastupio bi haos što nije bio dovoljno obazriv da me spase od takvog saznanja. Neopterećena time sa Ivanom čak komentarišem lepe žene.
Story: Često ste izjavljivali da vam je veza upala u kolotečinu. Kako ste uspeli tako brzo da se zasitite jedno drugog?
Goca: Mi jesmo u životnoj kolotečini, nosi nas život, postoji rutina koja je normalna i kod drugih parova. Ne želim svoj brak da predstavljam kao avanturu, jer on to nije. S vremena na vreme potpuno se posvećujemo jedno drugom, ali sve ostalo se ponavlja svaki dan. Mi smo brak shvatili kao odgovorni ljudi i ne planiramo da kada nešto zaškripi odmah odemo kod mame i tate već sami rešavamo probleme.
Ivan: To su normalne životne situacije, čovek mora da se pomiri sa njima, ali i sa samim sobom. Ne volim kada pročitam da ljudi izjavljuju kako im je odlično, a potom usledi razvod. To je foliranje, a mi ne želimo da budemo vođeni takvim načelima. Brak nosi promene koje svako mora da prihvati. Ne cvetaju nam uvek ruže, ali smo zajedno i vodimo skladan život.
Story: Jeste li nekada razmišljali da potražite pomoć bračnog savetnika?
Goca: Nemam ništa protiv bračnog savetnika, ali ne smatram da kod njega treba ići zbog toga što vas izluđuje kada partner ostavlja veš na podu. Nas dvoje nismo razmaženi i svako je težinu života iskusio veoma mlad. Ivan je rano ostao bez oca, ja sam prerano počela da pevam, izdržavam sebe i svoju porodicu . Poznajem ljude kojima su stručnjaci zaista pomogli, ponajviše zbog toga što su mogli realnije da sagledaju svoje probleme. Kada bismo zapali u takvo stanje da sami ne možemo da se izborimo sa problemima, sigurno bismo kontaktirali bračnog savetnika.
Ivan: U tim situacijama čovek mora da prihvati sve savete kao specijalističke i da ih se pridržava, nakon čega sigurno sledi pozitivan efekat.
Story: Da li vas partner privlači isto kao i na početku veze?
Goca: Mene moj muž vrlo uzbuđuje i češće sam ja inicijator nežnosti nego on. Možda to ima veze i sa seksualnošću, imam razvijen libido, ali na sreću našla sam osobu koja može da me savlada.
Ivan: Ne uzbuđuje me kao na početku veze jer bilo bi glupo da kažem da je tako. Emocije nisu istog intenziteta prvog dana i nakon određenog vremena. Važno mi je da kada uveče legnemo zajedno ništa ne radimo na silu jer to nikada ne bih ni mogao. Ipak, da me ne privlači, sigurno ne bih bio sa njom. A kada bih video da me izbegava ili kada bih se ja tako ponašao, znao bih da postoji problem i da naš brak nije dobar.
Story: Ivane, smeta li vam što Goca u poslednje vreme više nego prethodnih godinu dana vodi računa o svom izgledu i troši novac na mezoterapiju i brojne druge tretmane? Plašite li se da biste mogli dobiti konkurenta?
Ivan: Kada je posle trudnoće bila nezadovoljna svojim izgledom, nisam komentarisao njen izgled. Namerno sam puštao da ona te probleme sama pregura, a njena dobra strana jeste to što je izdržala i dovela sebe u red kako zbog posla, tako i zbog svojih godina i zdravlja. U tome nema moje zasluge, to je njena odluka u kojoj sam je podržao.
Story: Ima li ljubomore u vašem odnosu?
Goca: Što se mene tiče, ne.
Ivan: Ja sam malo ljubomorniji, ali takve situacije uvek okrenemo na šalu. Za ozbiljniji oblik ljubomore mora da postoji veći povod.
Story: Goco, pojedinci tvrde da je Ivanova reč poslednja u kući. Da li je to tačno?
Goca: Ja sam mu supruga i ne trudim se da sa njim vodim rat. Moj muž je glava kuće i najčešće se sporimo oko rasporeda stvari u domu. Mada često njegova bude poslednja, ali na moj način.
Ivan: Nikada nište ne naređujem u kući, niti planiram to da radim.
Story: Ko u vašem odnosu popušta?
Goca: Mislim da to činimo i jedno i drugo. Nekada mi dođe da ga zadavim golim rukama, ali to nikada nisam pokušala jer bih išla u zatvor, a drugo - jači je. (smeh) Emotivna sam i kada me iznervira, u stanju sam svašta da kažem i uradim, ali vrlo brzo me ta ljutnja prođe.
Ivan: Nekada mi kaže da me mrzi, dok ja njoj nikada tako nešto nisam rekao, ali to je rezultat njenog temperamenta. Nemamo često konfliktne situacije, ali i kada dođe do rasprave brzo rešimo svaki nesporazum.
Story: Koliko često jedno drugom ponavljate reči Volim te?
Goca: Govorim mu to svakog dana najmanje deset puta. Osoba sam koja voli da svoja osećanja opisuje i pokazuje, dok on to, kao i većina muškaraca, govori ređe. Srećna sam što živim sa čovekom koga nije sramota da zaplače kada mu je teško.
Story: Vodite li računa o tome da vas vaša ćerkica Lena ne čuje kada se prepirete?
Goca: Ona sve oseti. Oseća kada smo nervozni i samo nas gleda, potom se unervozi i u strahu od njene nervoze, nas dvoje se smirimo.
Ivan: Nikada se ne svađamo da ona to vidi i čuje jer ne bi bilo u redu da je na taj način uznemiravamo. Čak nam ne da ni da se poljubimo i odmah nas prekida, a ista je kao i ja kada sam bio u njenim godinama - pravi antihrist u pozitivnom smislu. U stanju je da radi tri stvari u isto vreme.
Story: Ivane, da li vam je bilo teško da se brinete o bebi dok se vaša supruga borila sa postporođajnom depresijom?
Ivan: Majka u prvih nekoliko meseci mora da bude uz bebu, dok otac ne mora. Napravio sam grešku što tada nisam dovoljno vodio računa o Goci jer nisam mogao da shvatim da sam postao otac. U odnosu na mene sa više emocija je proživljavala dolazak bebe na svet.
Goca: Bio mi je velika podrška. Dešavalo mi se da me pita da li sam dobro, a ja ga slažem i kažem da jesam, a kada mu ugledam leđa počnem glasno da plačem. Osećala sam se kao najnapuštenija žena na svetu, samo zbog toga što je otišao na posao. Ali on se bavio svojim detetom i meni je to mnogo značilo.
Story: Da li se podsvesno plašite da zbog tog iskustva ponovo ostanete u drugom stanju?
Goca: Ne plašim se jer sam po prirodi hrabra. Insistirala sam da se porodim prirodnim putem, da sami bez ičije pomoći podižemo dete... Ničega se ne plašim osim bespomoćnosti, a sve što je išlo u paketu sa trudnoćom prihvatila sam.
Story: Planirate li uskoro još jednu prinovu?
Goca: Uložili smo novac u moj novi album i dok ne budem zaradila istu tu sumu i više, ne planiramo još jednu prinovu.
Ivan: Prvo dete je došlo iznenada i pregurali smo najteži period. Verujem da bismo izdržali da nas ponovo zadesi ista sudbina, ali smo rešili da ovog puta napravimo plan. Sada je Gocin posao najbitniji.
Story: Ivane, dok niste bili zajedno, da li ste mogli da zamislite Gocu kako pere sudove i usisava?
Ivan: Ne, nisam je nikada zamišljao ni kao svoju ženu. Međutim, vrlo brzo sam shvatio da je normalna osoba koja je i javna ličnost. Ona je prva žena sa kojom sam odmah bio iskren i opušten jer nisam imao potrebu da se dokazujem. Mogao sam da budem ono što jesam.
Story: Uskoro ćete publiku iznenaditi i novim pesmama. Da li će to biti nešto drugačije u odnosu na ono što ste do sada radili?
Goca: Za deset dana očekujem da izađe maksi singl Mastilo na kome će se naći četiri nove pesme i jedna stara. Nove pesme govore o težini koju sa sobom nosi posao kojim se bavim. Hiljadu puta sam bila u situaciji da kada završim sa nastupom, skinem sve sa sebe, počnem da plačem i osetim se praznom. Naslovna numera je veoma teška i tužna i kada sam je prvi put čula počela sam da plačem, pa verujem da će to biti numera koja će obeležiti moju karijeru.
Moni Marković
