Intervju

Oleg Novković: Otadžbina nije prijatan film i ljudi su zbunjeni kad ga pogledaju

0
Pročitajte intervju sa Olegom Novkovićem, rediteljem filma Otadžbina, čija će premijera biti održana sutra, 3. marta, u 19h u Sava centru u okviru 44. FEST-a.
Oleg Novković, foto: Promo
Oleg Novković, foto: Promo


Nijedan moj igrani film nije bio na FEST-u, samo dokumentarni film Rudarska Opera. FEST daje vidljivost, veću pažnju i privlači publiku. FEST je institucija, sa njim odrastaju generacije, lepo je učestvovati na njemu



Ne shvatam ga sasvim. Nekako je nedovršen. Sa jedne strane imamo internacionalni takmičarski program, sa druge nacionalni takmičarski, koji nije baš sasvim nacionalni, jer u njemu učestvuju i filmovi iz regije, uglavnom iz bivše Jugoslavije. Znači skoro pa jugoslovenski, bez spominjanja Jugoslavije. Formalno učestvuju filmovi u kojima je deo novca stigao iz Srbije. Neubedljivo. Bolje bi bilo da onda imamo samo jednu, internacionalnu selekciju i da se svi takmičimo u njoj. Ovako imamo jednu svetsku i jednu provincijsku (umesto nacionalne) selekciju. I naravno svetska je mnogo važnija od provincijske.



Festival u Varšavi je veliki  festival A kategorije i bilo je važno da film krene odatle. Otadžbina je poseban film, meni prilaze posle projekcije uglavnom oni koji su oduševljeni i koje je film uzbudio. To nije prijatan film i verovatno su ljudi zbunjeni kad ga pogledaju, ne znaju odmah šta da kažu. Publika na filmskim festivalima je publika koja traga za drugačijim filmovima i Otadžbina je bio film za njih. 

Otadzbina Trailer from Marko on Vimeo.



Ne bih baš nazvao moje junake nesrećnim ljudima, nisam se nikad bavio ni srećom, ni nesrećom. Mislim da u životu i u svakoj pravoj priči sreća i nesreća nastupaju zajedno, jedna pored druge, ne znaš za jednu, dok ne upoznaš drugu. Što se tiče iskupljenja ja sam prikazao potresno i ironično kako ljudi koji su kao većina, nedovršeni, puni strasti, više loši nego dobri, pokušavaju da spasu svoju dušu i nađu neki smisao i svako to radi na drugačiji način. Kao autor mogu da pokušam da sa svojim pričama polemišem na te teme.
 



Simboli nisu tako jednostavna stvar, zato ih i koristimo. Isus je Božije jagnje koji na sebe preuzima grehe sveta. Jagnje može biti simbol žrtve koja se čini za druge, može biti simbol nežnosti, nevinosti ili obnove, trijumfa života nad smrću, može biti simbol Isusovog trijumfa i moći. Može biti simbol njegove čistote ili njegovog stradanja, zavisi kako se prikazuje. Ja se ne bavim nevinim žrtvama, ja pričam priču o uništenju.
Svako je nevin, kažu neki ruski pisci, ali onda...


 



Apsolutno nikakve. Samo da se postprodukcija radi u Nemačkoj. I da neki članovi ekipe budu iz Nemačke. 



Jedan od najvažnijih poslova reditelja je da iskoristi talente drugih i da ih uklopi u organsku celinu. Osećam se sigurno i kreativno uz glumce i autore sa kojima sam već radio. Divim se njihovom talentu i zajednički uživamo u stvaranju nečega novog i uzbudljivog, na kraju krajeva snimanje filma je kolektivni čin. U takvoj atmosferi se novi blistavi talenti lakše snadju i pokažu u najboljem svetlu. Marta Bjelica je najnoviji primer.



Film je sniman u vreme velikih poplava, bilo je nekih najava u novinama, ali tada smo svi mi imali mnogo većih briga, pa su te najave brzo bile zaboravljene.



Sve je drugačije. Tehnologija se promenila. Način snimanja filmova se promenio. Mediji su se promenili. U svetu postoji inflacija filmova, prezasićenost snimljenim materijalom. Plasirati film je sada podjednako teško kao i snimiti ga.
Domaća kinematografija je poslednjih godina bila dosta stihijska, pre svega u finansiranju, bez jasnih pravila i kontinuiteta, samim time desio se zastoj i postigli smo manje nego što smo mogli. Ima kod nas dosta veoma talentovanih filmskih stvaralaca u svim generacijama, fali im stabilna kontinuirana podrška sistema i institucija.




Treći deo će biti na temu Utopije. 
makonda-tracker