Rok pevačica Ivana Peters koja će u petak trinaestog novembra koncertom u novobeogradskoj Hali sportova obeležiti deset godina postojanja benda Negativ, ponovo je ispunjena na svim poljima budući da se pre nešto manje od dva meseca pomirila sa bivšim mužem Aleksandrom Petersom od koga se pre dve godine rastala, a prošle godine i zakonski razvela. Njihov odnos iz brižnog roditeljskog, poslednje nedelje septembra dok su se zajedno odmarali na Zlatiboru ponovo je prerastao u ljubavni i sada kao i ranije, presrećni vaspitavaju svoju trogodišnju mezimicu Saru. O tome kako izgleda podgrejana ljubav, ali i o razlozima zbog kojih trenutno ne želi više dece, budući da bi joj za to ponovo bio neophodan odlazak na vantelesnu oplodnju, Ivana govori iskreno za Story.
Story: Jeste li spremni za koncert u Hali sportova na Novom Beogradu?
- Svakodnevno imamo probe, a pošto imam milion ideja za dostojno obeležavanje desetogodišnjice i dalje razmišljam na koji način bi koncert mogao da počne. Napravićemo fantastičan audio-vizuelni ugođaj, prilagođen prostoru u kom nastupamo. Nisam navikla na ovakav radni tempo, ali veoma sam poletna budući da koncertom obeležavamo jubilej.
Story: Zaista niste sujeverni, budući da koncert pravite u petak trinaestog?
- Nisam sujeverna, i ne vraćam se u rikverc kada mi crna mačka pređe put. Možda zato što sam imala crnog mačora koji me je saplitao po kući. Uz to i moja prijateljica Leontina Vukomanović rođena je na petak trinaesti, a ja sam se kao mala plašila samo istoimenog filma.
Story: Jeste li ponosni što ste glavna karika u rok bendu koji slavi deceniju postojanja?
- Olakšavajuća okolnost bila mi je to što sam pre Negativa bila poznata, dok drugi smatraju da mi je to što sam došla iz druge vrste muzike upravo bio otežavajući faktor. Ključno je što svi mi u Negativu uživamo u tome što radimo i nebitno nam je koliko smo komercijalni. A kada se opustiš u nekom poslu, to ne može proći nezapaženo ako je reč o talentovanim ljudima.
Story: Dakle, u svojoj karijeri uživate tek otkako pevate u Negativu?
- Ne, uživam od početka svoje karijere. Počela sam sa petnaest godina, i pevam već punih dvadeset godina. I kad sam prvi put stala pred mikrofon, na koji je bila navučena čarapa umesto mrežice, zavladalo je potpuno oduševljenje moje okoline i više nisam želela da se odvojim od mikrofona. U periodu srednje škole slušala sam Guns’n’Roses, White Snake, čak sam neko vreme bila i u hip-hop bendu. Vremenom, kako sam sazrevala, moj muzički ukus sve više se poklapao sa onim što pevam i to je rezultiralo Negativom. U međuvremenu išla sam i u muzičku školu, svirala klavir, pevala u horu i nisam imala želju da se bavim solo pevanjem, ali prosto se orilo svuda gde sam se pojavljivala: moja ulica, park pored Zemunske gimnazije, čak sam stalnim pevanjem i iritirala društvo u školi. Stilista Peđa Govedarica, inače moj školski drug, i ja pentrali smo se po stolovima, đuskali i pevali, i pojedinci iz razreda govorili su: Neka je pobogu neko ućutka. Sve dok me drugarica iz razreda nije odvela kod svog brata koji je bio već afirmisani muzičar, i tako je počela moja karijera.
Story: Kako vam iz ove perspektive izgleda period proveden u grupi TAP 011?
- Sebe sam dala maksimalno i u grupi TAP 011 i ničega se ne stidim iz tog perioda. Super mi je što sam kao dvadesetogodišnjakinja mnogo putovala avionom u inostranstvo i dobro zarađivala.
Story: Da li biste pristali da pevate na oproštajnom koncertu grupe TAP 011, koji godinama priželjkuju vaši fanovi?
- Kada bismo se okupljali, to bismo uradili jedino zbog novca jer svako već ima drugačije afinitete. Nismo mi bili deo ABBA-e ili nekog drugog svetski poznatog benda da bi smo se sada teatralno okupljali zbog nekog marketinškog trika. Mislim da se momci iz TAP-a ne bi složili sa tim, ali moguće je da bi Goca Tržan to želela. Znam da Pera, recimo, to sigurno ne bi voleo.
Story: Dakle, rastali ste se pod lošim okolnostima?
- Bilo je i svađa i svega. Ubrzo nakon našeg rastanka, usledilo je bombardovanje koje je samo produbilo jaz. Nije bilo mržnje, ali jednostavno, razlaz je bio skup prijatnih i neprijatnih situacija.
Story: U spotu za pesmu Okreni 95, pozirali ste obnaženi. Jeste li sa Negativom izubili samopouzdanje te vrste, ili jednostavno smatrate da uz rok muziku ne idu takvi javni istupi?
- Tada sam bila mnogo mlađa i vitkija i nije bilo potrebno doterivati me na snimku, pa sam imala veću umetničku slobodu. I dalje sam za eksperimente, ali samo dok oni nisu degutantni.
Story: Jeste li trpeli dobacivanja na nastupima tada kada ste se izazovnije oblačili?
- Nikada na nastupima sa TAP-om nisam doživljavala provokacije, bez obzira na to kako smo se Goca i ja ponašale u određenim momentima. Možda su komentarisali kakve smo ribe, ali uvek su nas poštovali zbog vokalnih sposobnosti koje smo demonstrirale na sceni. Više su na nas gledali kao na ortake. Nisam imala stresnih situacija u karijeri, niti je bilo nepristojnih ponuda, možda zato što nisam bila okružena problematičnim društvom. Postoje loši i lažljivi ljudi, ali svuda, ne samo u muzici.
Story: Da li ste se plašili da vas talenat ne odvuče u neke poročne situacije?
- Veoma sam povodljiva, ali nisam imala kontakte sa ljudima koji bi mogli da me navuku na poroke, niti imam mnogo sličnih mrlja u životu.
Story: Kako to da niste bili skloni porocima i da nikad niste poželeli da probate drogu?
- Plašim se poroka jer sam slabog karaktera. Da sam podlegla bilo kom od njih, sigurno se ne bih izvukla. Možda mi je malo žao što nisam probala neke stvari da bar znam od čega da zazirem. Ovako se i dalje plašim nečega što ne znam šta je. Osim toga, nisam bila u poročnom društvu mada poznajem ljude koji su svašta konzumirali u svojoj ranoj mladosti, a sa njima sam se družila tokom, i posle njihovog lečenja. Možda su me ustvari te njihove strašne priče odvele na drugu stranu jer sam pretpostavljala šta bi moglo da mi se desi ako počnem da se drogiram.
Story: Otkrili ste da ste se družili sa lečenim narkomanima. Na koji način ste im pomagali da se ne vrate u pakao droge?
- Mogla sam samo da saosećam sa njima, da ih saslušam, razumem, da ih bodrim, hrabrim i pružam im bezrezervnu podršku u izlečenju. Nisam pozvana nikome da sudim, ali ako mi neko zatraži pomoć i ubuduće ću se truditi da dajem savete o zdravom životu.
Story: Zašto mnoge rok zvezde otvoreno forsiraju imidž poročnih ljudi?
- Nešto od svega toga jeste istina, a nešto su medijske insinuacije. I za mene su u jednom periodu kada sam mnogo smršala pričali da sam narkomanka. Sećam se i da su Milana iz TAP 011 i mene u jednoj nemačkoj diskoteci pitali na čemu smo jer smo se satima smejali i neumorno igrali na podijumu. Možda ponekad divljam sa svojim društvom i prelazim granicu pristojnog ponašanja, ali ne zato što sam konzumirala narkotike, nego eventualno neko pivo više. Moji bliski prijatelji imaju posebnu vrstu energije pa nas ponekad sa strane zaista gledaju kao da smo ludi ili drogirani.
Story: A zar je moguće izdržati jedan tako energičan nastup poput vašeg, a ne konzumirati nikakve hemijske stimulanse?
- Nisam sama na toj bini i uvek smo u bendu jedni drugima pomoć, ali konzumiramo samo pivo.
Story: Da li vas je majčinstvo učinilo ozbiljnijom i odgovornijom?
- Imam i dalje kratak fitilj, ali me manje dotiče bilo šta što mi se događa van kuće i van Sarinog i mog odnosa. Nisam više tužna zbog drugih stvari i Sarinim rođenjem dobila sam odličan pancir za srce kako se zove i jedna pesma Negativa. Mada osećam da će mi njeno odrastanje tek zadavati velike brige.
Story: Koje vaše greške želite da Sara nikada ne iskusi?
- Volela bih da manje veruje ljudima jer sam ja, naročito kao klinka, bila mnogo naivna i dobronamerna. Nikada nisam bila ona oko koje su se dečaci otimali i bila sam povučena i stidljiva. Volela bih da Sara ima više samopouzdanja i trudiću se da je odgajam u tom smeru.
Story: Da li je ta vaša tinejdžerska stidljivost bila put u ljubavni život kojim dominiraju duge veze?
- Bila sam klasična beogradska tinejdžerka koja je tražila ljubav, išla sam u dve škole - gimnaziju i muzičku, pa nisam mnogo izlazila. Imala sam svega četiri duže veze, ali nisam imala ni mnogo kratkih. Moje samopouzdanje u odnosu sa muškarcima popravljalo se sa godinama.
Story: Bili ste dete iz razvedenog braka. Koliko vam su vam nedostajali stalno prisustvo, podrška i ljubav sada već pokojnog oca Nenada?
- Bila sam veoma mala kada su se moji roditelji razveli i imala sam pet-šest godina kada se moja mama ponovo udala. Dobila sam očuha Miroslava koji se od starta postavio očinski. Sukobljavali smo se samo u tinejdžerskom periodu, a tako bi verovatno bilo i sa ocem. Moj tata je bio specifičan i u nekoliko navrata je pokušao da pokaže tu svoju očinsku ljubav. Od njega sam nasledila talenat za muziku, završio je fakultet muzičke umetnosti, svirao je nekoliko instrumenata, predavao muzičko i bio zanimljiva osoba - a to mi je od njega dovoljan dar. Zanimalo me je, dok sam bila dete, kako to izgleda kada je pravi otac u kući sa svojom porodicom, ali pošto u praksi nisam znala za drugačije, nisam patila niti mi je odrastanje bez njega bilo neobično.
Story: Kada ste se prošle godine i sami razveli od Aleksandra Petersa, da li vam je majčino iskustvo prolaska kroz razvod bilo od pomoći u novonastaloj situaciji?
- Da sam se vodila tim primerom, mislila bih da su razvodi super... Ali nisu. Ne mogu po svojoj majci da krojim život. Ona je imala svoje emotivne uspone i padove a ja svoje, i moja priča je potpuno drugačija.
Story: Čini se da su kod vas trenutno dominantniji usponi, budući da ste se nedavno pomirili sa bivšim suprugom. Pod kojim okolnostima se pomirenje desilo?
- Nismo se nikada ni svađali da bismo se mirili, i posle razvoda imali smo normalnu komunikaciju. Sara je najsrećnija kada smo zajedno, a sreća našeg deteta je najvažnija.
Story: Jeste li ranije verovali u mogućnost obnavljanja jednom prekinute ljubavi?
- Nana mi je čitavog života govorila da podgrejana čorba nikada ne može biti ista kao ona sveže pripremljena. I verujem u te njene reči. Imala sam nekoliko veza kojima sam se vraćala, i ispostavilo se da je moja nana bila u pravu, mada sve zavisi od konkretne situacije.
Story: Verujete li da postoji samo jedna ljubav za čitav život?
- Ne mislim tako jer ako si u nekom periodu voleo određenu osobu, ona sigurno u tvom životu ostavlja trag. Sve zavisi od konkretnih situacija jer se ona u različitim momentima samo pojačava i smanjuje, ali nikada ne nestaje.
Story: Da li se drugačije voli neko ko je otac vašeg deteta i menja li se odnos dvoje emotivnih partnera u momentu kada dobiju dete?
- Menja se upravo od trenutka kada dete dođe na svet. Ljubav prema detetu je ono što Aleksandra i mene najviše vezuje u tom partnerstvu koje imamo odgajajući dete. Sara će na svoj način pokušavati da isteruje svoju volju, a nas dvoje smo tim koji je na istoj strani kako bismo joj ukazali u čemu greši. Mi jednostavno moramo biti na istoj strani.
Story: Jeste li srećni što je drugi član tog vašeg partnerskog tima podjednako odgovoran prema detetu kao i vi?
- Naravno, pa on je četiri dana sa mnom bio u bolnici pred porođaj, a prisustvovao je i samom porođaju. Retko koji otac ima dovoljno hrabrosti da prenoći u bolnici dok njegova voljena prođe kroz sve bolničke peripetije. Sara će biti srećna kada shvati kakvog oca ima i mislim da će pored nas dvoje odrasti u veoma kvalitetnu osobu.
Story: Doživljava li Sara Aleksandra i vas kao sebi ravne? Čini li vam se da polako uspostavljate drugarski odnos?
- Volela bih da imamo takav odnos kada odraste, ali jednostavno moramo joj biti autoritet. Ona je vrlo visprena i dovitljiva i buši vodu na svoju vodenicu u svim situacijama. Samo mogu da zamislim kakva će biti kao tinejdžerka. E, tada je tek bitno da njeni roditelji čine tim.
Story: Na koga Sara više liči?
- Potpuno je svoja i mislim da je takva bila još u stomaku.
Story: Tek nakon što ste pre dve godine u intervjuu za Story pričali o vantelesnoj oplodnji zahvaljujući kojoj ste dobili Saru, neke javne ličnosti osmelile su se da slede vaš primer. Zbog čega je to u Srbiji još tabu tema?
- Nije mi bilo prijatno da to priznam niti sam pričala o tome na sva zvona, već samo u tom jednom intervjuu. Kao javna ličnost osećala sam potrebu da poručim ženama koje pate što ne mogu da začnu prirodnim putem – borite se i ne predajte! Znam da to nije jeftin postupak, ali i na ovaj način im poručujem: Ako ste u godinama adekvatnim za rađanje, nikako ne odustajte od majčinstva i odlaska na vantelesnu oplodnju! Čuda se dešavaju. Za mene je to bilo stvarno čudo, nisam želela suviše da se nadam kako se ne bih previše razočarala. Međutim, kada sam saznala da sam trudna posle prvog odlaska na vantelesnu, shvatila sam to kao dar od Boga.
Story: Čini li vam se da Sara ima želju da dobije batu ili seku?
- Mislim da je još mala za tako nešto. Njena tetka, Aleksandrova sestra, čeka drugu devojčicu i Sara ima predstavu kako izgleda trudna žena, ali mislim da je vrlo zadovoljna što je moja mezimica.
Story: Majčinstvo se možda ne planira, ali imate li vi želju da ponovo rodite?
- To kod mene ne može da se dogodi neplanski jer bih morala da provodim dosta vremena na privatnoj klinici i obavljam razne pripreme za vantelesnu oplodnju. Zasad ne razmišljam o drugoj trudnoći jer se nisam potpuno oporavila ni od prve - i dalje sam neispavana, a tek sam se pomalo vratila u društvene tokove.
Story: Jeste li izgubili veru u instituciju braka i isključujete li mogućnost da se jednog dana ponovo udate?
- Mnogo je razvoda a neki odnosi se u braku čak i pokvare. Zakonski deo je najmanje važan, bitan je suštinski odnos i ljubav između dvoje ljudi. Ne mogu da prognoziram hoću li se nekada ponovo udati. Može mi se desiti, što da ne, ali zaista ne umem da gledam u budućnost. Ne zazirem od braka, niti ga se plašim, niti ga volim kao instituciju. Mnogo mi je bitnija realna perspektiva i da odnos dvoje ljudi opstane, bez obzira na to kako je to predstavljeno u zakonskim okvirima.
Nikola Rumenić
