Tridesetsedmogodišnji muzičar Željko Joksimović kao da je rođen da bi njegovo ime bilo upisano u anale srpske muzike, kao autora i izvođača najlepših i najdirljivijih balada ali i kompozitora numera pozorišnih predstava, televizijskih serijala i filmova. Od svoje pete godine, otkako je počeo da se bavi muzikom, poput kakvog alhemičara pozlatio je svaku notu koju je odsvirao, pa je sa dvanaest godina pobedio na prestižnom takmičenju u Parizu Prva harmonika Evrope, a potom je kao kompozitor i izvođač više puta trijumfovao na brojnim domaćim festivalima od Beogradskog proleća, preko Festivala tamburice u Novom Sadu, Pjesme mediterana u Budvi, do festivala u Rusiji i Belorusiji gde je osvojio granpri. Ipak, prekretnica u njegovoj domaćoj karijeri dogodila se 2000. godine kada je objavio album za City records i postao opštepriznat, a učešće na Evroviziji četiri godine kasnije donosi mu regionalnu popularnost. Uprkos munjevitom usponu u karijeri i svim lovorikama koje je dosad pobrao i koje mu predstoje, Željko je ipak uvek najdragocenijim uporištem i najvećim bogatstvom smatrao svoju porodicu - majku Vesnu, oca Branislava i brata Sašu, a svojim najvećim životnim uspehom ćerku Minu koju je dobio 1995. sa bivšom suprugom Vesnom.
Prvi put tokom desetogodišnje karijere Željko je kao nikada dosad potpuno otvorio dušu i samo sa čitaocima magazina Story podelio svoju najdublju intimu i otkrio da li zaplače ponekad, kakav je kada voli, šta smatra svojim manama, zašto nije govorio o svojim bivšim poznatim devojkama i šta je presudilo da se zaljubi u prelepu voditeljku RTS-a Jovanu Janković.
Story: Posle četiri godine pauze vaš novi CD izlazi prvog novembra. Šta vam je bilo nadahnuće kada ste uspeli da ga uradite za samo tri meseca?
- Smatram da su aktuelni muzičari zemlje zaduženi da muziku održavaju u životu, a nekoliko godina unazad prisutna je kriza autorstva. I sam sam iznenađen kako smo brzo uradili materijal. Imao sam strahovitu želju da napravim album sa živim instrumentima i muzičarima u studiju uz minimalno prisustvo kompjutera i da kvalitetnu muziku iz nekih prošlih vremena kada sam ja odrastao prebacim u sadašnje. Želim da meni prvom bude dobro dok slušam svoj album, ali i da on bude spomenar za sve ljude i dopadljiv mlađim generacijama. Bio sam veoma nadahnut i sa nestrpljenjem očekujem reakciju publike da vidim jesam li uradio pravu stvar ili sam samo sebi udovoljio.
Story: Ko je od autora uvršćen na ovaj album i kako ste ih birali?
- Prvi put sam sarađivao sa Momčilom Bajagićem Bajagom koji je napisao prelep tekst Ljubavi i sa mladim autorom Dušanom Alagićem čija pesma je Stihija. Od Saše Dragića uzeo sam etno kompoziciju Draga, a i jednu pesmu od Aleksandara Milića Milija na čiju muziku je Marina Tucaković napisala tekst. Već petnaest godina sarađujem sa Dejanom Ivanovićem, inače psihijatrom, koji je uradio dve kompozicije, a na jednu sam veoma ponosan jer je pesmom Žena za sva vremena potpuno ispratio moj senzibilitet.
Story: Planirate li opet da iznenadite auditorijum nekom originalnom promocijom?
- Promocija bi, baš kao i album, trebalo da nosi poruku koja bi, recimo, trebalo da glasi: povratak kvalitetu. Ja sam čovek koji dosta brzo uči, a sporo primenjuje praktičnu realizaciju. Sada sam shvatio da je vreme da se okružim kvalitetnim i dobrim osobama koje mi pomažu u realizaciji ideja. U skladu sa tim napravićemo veću promociju koja bi ispratila energiju novog materijala. Ova ploča je žešća, tvrđa i energičnija i prosto zahteva jednu veliku žurku na kojoj bih se ja osećao kao gost, ali i performer koji poručuje publici: Ovo sam ja čista srca.
Story: Na Evroviziji ste učestvovali kao pevač, autor, ali i voditelj te muzičke manifestacije. Koja uloga vam je bila najznačajnija?
- Nakon dvanaestogodišnjeg izuzeća naše zemlje sa tog takmičenja, 2004. otišao sam na Evroviziju na inicijativu svoje majke Vesne. Ispostavilo se da mi je to bila velika prekretnica u karijeri iako je postojala objektivna bojazan da ću, ako se dobro ne plasiram, biti na stubu srama u svojoj domovini i da bi se to odrazilo na moje rezultate u daljoj karijeri. Imao sam sreće da se pesma Lane moje dopadne publici i ispostavilo se da sam učinio pravu stvar jer je moja karijera dobila drugi tok i veći publicitet na prostorima bivše Jugoslavije, regiona i Evrope... Tako da mi je prvo pojavljivanje na Evroviziji bilo ujedno i najznačajnije, a sve ostalo išlo je spontano. Pet godina kasnije, nisam još samo bio supervizor. (Smeh)
Story: Ali voditeljski angažman 2008. za vas je imao i emotivni kontekst, zar ne?
- Kako da ne, bila je velika čast biti domaćin na takmičenju. To je bio moj prvi angažman takve vrste, a Jovani prvi izlazak na evropsku scenu. Trudio sam se da joj usadim osećaj sigurnosti, a s druge strane ona je mene pustila da na sceni budem ono što jesam i super je što nije insistirala na novinarskom izjavno- svečanom tonu u obraćanju. Bili smo ono što jesmo.
Story: Stiče se utisak da ste oboje od početka veoma uživali u ulozi domaćina, ali i jedno u drugom.
- Nisam pričao mnogo o ovome, ali ja jesam potpuno uživao uprkos tome što smo bili pod velikim stresom. Dragocen mi je bio savet umetničkog direktora Borisa Miljkovića Bote, a to sam preneo Jovani: Dosad smo se spremali na probama. Hajde sada, molim te, da se opustimo i uživamo na sceni. Od tog momenta prestale su sve tenzije i mi smo bukvalno uživali na sceni, a to se i osetilo.
Story: Veoma ste plodonosan autor i muzike za filmove i serije, a osim za Ivkovu slavu, pisali ste i za Ranjenog Orla, sada i za Greh njene majke...
- To je oblast koja me potpuno zadovoljava, čini vrlo raspoloženim i srećnim i u kojoj nisam ograničen na tri i po minuta. Radio sam i za pozorište, serije, filmove... i uvek se izdvoji po jedna numera koja je noseća i pamtljiva. Sa Zdravkom Šotrom sam puno sarađivao, a on često prepušta publici da donosi svoje zaključke i ne voli da potencira ni na čemu. Često se šali sa mnom i kaže: Nećeš ti stići da uradiš muziku za moj film jer praviš svoje hitove, a onda mu ja uzvratim da ne bih nikad propustio da napravim muziku po kojoj će pamtiti njegove filmove i serije. (Smeh)
Story: Kažu da ste jedan od malobrojnih muzičara koji ume da svira čak 14 instrumenata. Koji su to instrumenti?
- To je kao sa jezicima - kada čovek nauči da svira jedan instrument, uopšte mu nije teško da nauči da svira i ostale. Sviram harmoniku, klavir, razne vrste sintisajzera, udaraljke, gitaru, bas gitaru, bubnjeve... U vojsci sam naučio da sviram saksofon, ali nisam neki virtuoz kao što sam na harmonici. Instrumentalisti moraju konstantno da vežbaju kako bi ostali u formi, a ja sam sada ipak najkoncentrisaniji na klavir. Ima u našoj zemlji dosta talentovanih muzičara, a jedan od najdarovitijih multiinstrumentalista svakako je i Aleksandar Sedlar, koji će objaviti album u skorije vreme.
Story: Godine 2005. snimili ste duet I live my life for you sa austrijskom pevačicom Tami Harison. Šta se dešava sa vašom evropskom karijerom?
- Nemam ambicije da pevam na engleskom jeziku i sviram muziku koja nije sa ovih prostora. Sa Tami, austrijskom zvezdom australijskog porekla, na inicijativu Warner Music Austria snimio sam duet koji sam i komponovao, a spot je emitovan na germanskom govornom području, u Grčkoj i Bugarskoj. U grčkom Warner Musicu pojavila se kompilacija na kojoj je ta pesma pod rednim brojem 4, pored Sare Brajtman, Robija Vilijamsa... što mi je baš prijalo. Međutim, nemam sličnih planova, ali trenutno sam angažovan na postavci nove forme čiji je radni naziv Balkan projekat ili Balkan Svita, gde sam aktivan kao kompozitor i instrumentalista, a u koji su uključeni moj bend i Jelena Tomašević. U sklopu tog projekta moje stare pesme uvijaćemo u lep, arhaičan aranžman. Planiram da snimim DVD u formi emisije, a velika želja mi je da taj materijal uradim sa simfonijskim orkestrom Vojske Srbije i da naredne godine pravimo koncerte širom Evrope.
Story: Volite li da slušate i narodnu muziku?
- Volim da čujem dobru pesmu bila ona pop, narodna, izvorna... i nimalo me ne vređa kada me puritanci prozivaju da sam harmonikaš iz Valjeva koji svira narodnjake. Pa, hvala bogu da je narodna muzika i da je sluša narod, a ne kenguri (Smeh). Postoji mnogo takvih pesama koje bih voleo da otpevam, ali to se kosi sa mojim pravcem, pa zato u kafanama sa dragim prijateljima često volim da naručim narodne pesme, a jedna od omiljenih mi je Nisi znala da te volim koju je pisao Boris Bizetić.
Story: Zbog čega vas od početka karijere bije glas da ste arogantni i prepotentni?
- Ne znam, stvarno. Od malih nogu svirao sam klasičnu muziku gde bilo kakva forma estradnog ponašanja nije primerena i možda sam delovao ozbiljnije za svoje godine. Istina, još u osnovnoj školi imao sam sličan problem jer sam delovao nadrndano, ali suštinski nisam takav. Ja sam zapravo u nekim segmentima vrlo neozbiljan, dok je u ostalim sasvim suprotno. Smatram da oni koji su satkani od muzike i uspešno prenose svoje emocije na druge ne mogu biti loši ljudi, pa čak i ako neko važi za namćora. To ne ide jedno sa drugim.
Story: Vašu muziku mnogi veoma rado slušaju, ali vas i smatraju hladnim i nepristupačnim čovekom. Zašto u javnosti niste onakvi kakvi ste privatno - šarmantni, duhoviti, spontani?
- Mislim da sve dođe u svoje vreme. Pomalo sam i zadovoljan što je tako jer neki ljudi koji su imali predrasude o meni, a potom smo postali bliski, kasnije se oduševe mnome. Nije mi baš bilo lako da idem od jednog do drugog i kažem: Hej, dođi da ti pokažem kakav sam ja zaista čovek, a to kakav sam zapravo, može da bude i kec iz rukava. Daleko od toga da sam rekao i pokazao sve u životu. Ja ne tražim i ne očekujem da me ljudi vole. Želim samo da mi veruju.
Story: Koliko puta vam se u životu desilo da početna antipatija preraste u ogromnu simpatiju?
- Pre bih rekao da ljudi u odnosu na mene imaju to iskustvo. Ja uglavnom brzo zavolim. Prva Jovana nije mogla da me smisli kada smo počeli da radimo zajedno na projektu Evrovizije, a volela je moju muziku. I eto, multiplicirajte to na pola Srbije i dobićete rezultat: volimo njegove pesme, ali ne i njega. Mislim da je u medijima bila stvorena kriva slika o meni, a da sam nisam baš u potpunosti bio kriv za to. Mada je verovatno postojao i delić mojih zasluga.
Story: Jeste li intuitivni i vodi li vas kroz život razum ili srce?
- Izrazito sam intuitivan i prijatelji su me zadirkivali da sam čak i vidovit. Svi mi posedujemo intuiciju, a iskustvo je to koje je prepoznaje, naročito u situaciji kada moraš da se odlučiš između dve opcije. Iskustvo, odnosno, intuicija sa godinama je sve veće i veće.
Story: Kako pronalazite svoj duševni mir?
- U poslednje vreme sve teže i teže jer duševnim mirom smatram odsustvo stresa. Tokom dana, ipak, uvek treba pronaći neko vreme za ono što vas smiruje, kao što ja na primer volim da gledam u nešto lepo - voljenu osobu, ružu, reku...
Story: Čini se da ste principijelni, impulsivni i veoma radikalni. Je l vam nekad žao zbog toga?
- Ponekad, ali i kada mi bude žao, uvek se ispostavi da sam bio u pravu.
Story: Smatrate li sebe naivnom ili promućurnom osobom?
- Mislim da sam veoma naivan i takvo mišljenje imaju i meni bliski ljudi. Ne posmatram stvari kroz neke prizme kroz koje ih oni vide i koje su u svakodnevici više povezane sa situacijama koje mogu nekoga da povrede. Ja sam malo izolovan jer imam svoj mikrosvet koji dobro funkcioniše. Mnogo verujem ljudima, ali tako sam vaspitavan i mislim da se to teško može promeniti.
Story: Družite li se i dalje sa prijateljima iz prošlosti čak i ako oni nisu na visokim položajima, ili vam je važno da u vašem okruženju svi budu bogati i uspešni?
- Moj veliki problem jeste to što nemam društvo. Imam prijatelje iz Valjeva, grada u kojem sam odrastao i završio osnovnu i srednju školu, a u Beogradu imam nekolicinu drugara sa kojima sam počeo da se družim kroz saradnju. Tek u poslednje vreme postao sam prijemčiviji za nove ljude u svom okruženju. Nezgodno je kada je čovek samotnjak i veoma je važno umeti podeliti sa nekim radost, sreću, problem, tugu... a da to nije samo emotivni partner. Tek nedavno sam se otvorio i socijalizovao u tom smislu. Sebe smatram kvalitetnim čovekom i prirodno je što želim da imam kvalitetne prijatelje kojima ću verovati.
Story: Vaša četrnaestogodišnja ćerka Mina uveliko je tinejdžerka koja završava osnovnu školu. Kako se nosite sa njenim pubertetskim nesigurnostima, strahovima...
- Ona je vrlo dobra devojčica, ima moju potpunu podršku i naš odnos je zasnovan na poverenju. Mina poput mene ne pokazuje puno emocije, ali je vrlo emotivna. Veoma smo vezani i primećujem da joj je izuzetno stalo do mojih očekivanja koja su vezana za nju.
Story: Je l vam neobična spoznaja da vaša devojčica prerasta u devojku? Neće vam biti nezgodno da upoznate njenog prvog dečka?
- Ne jer mi je drago što vidim da postaje mlada, zrela i odrasla osoba. Kaže mi da još nema simpatiju, a očekujem da bude iskrena jer ima moju podršku u svemu. Ona je jako oprezna i inteligentna, a ja sam potpuno otvorenih shvatanja. Jedino što bih voleo jeste da radi ono što voli i bude istrajna u tome što radi. Inače, Mina ne oskudeva ni u čemu, ali pokušavam da joj usadim to da bi trebalo da se za nešto i sama izbori.
Story: U kakvim ste odnosima sa bivšom suprugom Vesnom sa kojom ste se veoma mladi venčali?
- U odličnim, nema razloga da bude drugačije.
Story: Verujete li u brak kao instituciju?
- Bitno je da se ljudi vole, a brak je kategorija koja je u poslednje vreme potpuno izgubila na značaju. Ranije je brak bio svetinja, a ponekad i svetinja po svaku cenu. Kada ljubavi ima, nema ni vremenskih, ideoloških, zakonskih ni bilo kakvih drugih granica. Sve je stvar dogovora, momenta, osećaja. Prosidba, veridba i brak se ne planiraju, treba da budu proizvod trenutka dvoje koji se vole.
Story: Govorite li često magične reči volim te?
- Dovoljno je to jednom reći jer ako se često izgovaraju gube značaj, jačinu i težinu. Onaj ko je u stanju da ih izgovori često, zapravo i ne voli iskreno. Jednom rečeno volim te, podrazumeva da ću voleti svakog sekunda. Onog momenta kada više ne budem voleo, reći ću takođe samo jednom, ne volim te.
Story: Kakvi ste kad volite, a kakvi kada nekog prezirete?
- Nekad ne umem da pokažem onoliko koliko osećam. Često sam neshvaćen i to se ne odnosi samo na emotivnog partnera. Generalno me smatraju hladnim, a ja vreo kao žar... A da prezirem, prosto ne umem, naročito ako sam nekada nekoga voleo. Ne mogu nikoga da mrzim, mogu samo da prekinem kontakt sa
nekim.
Story: Jeste li plemenita osoba? Da li vas je lako emotivno ganuti? Čime?
- Ljudskim sudbinama. Često gledam na televiziji šta se dešava oko nas i u svetu. Slike nemaštine, bolesti, gladi... umeju da ostave veoma upečatljiv utisak na mene i obeleže mi dan. U nekim slučajevima pokušavam da pomognem, ali ne volim o tome da pričam.
Story: Da li ste ponekad narcisoidni?
- Nisam ja narcis, nego volim da se ponosim rezultatima svoga rada i da im se divim. Možda će ovo ljudima zvučati nadmeno, ali bio bih neiskren kada bih rekao drugačije.
Story: Jeste li i samokritični?
- I te kako, znam veoma često da se posvađam sam sa sobom i to naglas, pogledam se u ogledalo i predočim sebi svoje greške.
Story: Čega se plašite?
- Groma. Verovatno taj strah potiče otud što me je kao malog majka nosila kroz grad i bio je neki vatromet od kojeg sam se prenerazio. Mada kažu da kada se ljudi plaše nekih stvari, na kraju od toga obično i umru. Smrt je neminovnost kao i život i zato je se ne plašim, kao ni starosti, jer si mlad onoliko koliko se osećaš mladim i obrnuto.
Story: Trudite li se da zaustavite starenje? Doživljavate li sebe kao metroseksualca ili mačo muškarca?
- Prvo ne znam šta je metroseksualac? Muškarac koji se redovno kupa i šiša? Izvinjavam se, ali zaista ne smatram da bi trebalo da imam crno ispod noktiju da me neko ne bi smatrao metroseksualcem. Volim da budem uredan i dobro se osećam u onome što nosim. Ne idem kod pedikira, ali ne znači da neću ići ako budem imao neki problem, a svaka vrsta higijene je za mene dobrodošla, ne samo čupanje obrva i dlačica iz nosa, nego i odstranjivanje istih.
Story: Koliko ste puta u životu plakali i zbog čega?
- Retko kada plačem. Možda mi se dogodilo dva puta u životu. Istina je da mi nekada neki film ili dobra muzika stvore iskre u očima, a da sam ridao, nisam.
Story: Jesu li muške suze iskrenije od ženskih?
- Nisu iskrene ni jedne ni druge. Kada neko plače, treba to da radi u svoja četiri zida jer tako prazni svoju dušu, a ne pred publikom.
Story: U šta verujete?
- U Boga, sebe, i da je zemlja okrugla. (Smeh).
Story: Da li biste zarad sopstvenog cilja i sreće, gazili preko leševa?
- Nikada. Verujem u Boga i često sam jedan i ogorčen, ali uvek sebi kažem - to je zbog nečega dobro. Takođe, nisam osvetoljubiv, mogu da oprostim, ali da zaboravim ne mogu nikako.
Story: Jeste li u životu bili češće povređivani od strane devojaka ili su one povređivale vas?
- Svesno i namerno nisam povređivao, a nisam nešto ni bio povređivan. Mada nijedan kraj ne može da bude lagodan i lep.
Story: Šta u emotivnom odnosu može da vas najviše zaboli?
- Laž. Ne verujem ni u oblik laži zvani prikrivanje istine. Jer ako saznam za laž, to ne mora da bude uslov da nekoga ostavim, nego ogroman problem u najavi i kretanje kola nizbrdo usled gubitka poverenja. Ne tolerišem laži čak ni uz obrazloženje da je neko želeo da me zaštiti njima, jer to smatram samo izgovorom.
Story: Jeste li skloni flertu? Kako se udvarate ženama?
- Ne. I ne udvaram se ženama. Stvarno sam, možda nažalost, operisan od toga. Jedino što povremeno umem da priredim jesu neki sitni gestovi, na primer da voljenoj osobi na vratima zalepim neku lepu poruku koja će je dočekati kada dođe sa puta ili posla.
Story: Zbog čega, čak i kada ste se javno pojavljivali sa svojim bivšim devojkama Cecom Slavković, Leontinom Vukomanović, Adrianom Čortan... nikada niste pričali o svojim vezama?
- Zato što je to bila lična stvar. Ne znam kako to da okarakterišem, ali... imao sam otpor prema svemu tome.
Story: A da li se nešto u međuvremenu promenilo tim povodom otkako ste pre godinu dana uplovili u emotivnu romansu sa voditeljkom RTS-a Jovanom Janković?
- Eh, pa ljudi se vremenom menjaju i sazrevaju. Kao što sada pravim zrelije i ozbiljnije pesme nego pre deset godina, tako su sada i neki moji stavovi drugačiji.
Story: Sa svojim bivšim devojkama uglavnom niste u kontaktu. Mislite li da je moguće prijateljstvo nakon veze?
- Ne znam kako generalno da odgovorim na to pitanje. Nije tačno da se posle ljubavi ne može ostati u prijateljskim odnosima. Najbolji primer za to je odnos između moje bivše žene Vesne i mene. Sve je to relativno i zavisi od toga kako se postave stvari.
Story: Vaša nekadašnja poslovna i emotivna partnerka Leontina Vukomanović nedavno se udala. Jeste li joj čestitali?
- Nisam ni u kakvom kontaktu sa Leontinom, ali drago mi je ako je našla svoju sreću.
Story: Pratila vas je reputacija da svaku ženu koju poželite vi i osvojite. Na koji način ste ih zavodili?
- Nisam svestan toga, niti to posmatram tako. Mislim da je to više neka izmišljena reputacija koja me prati. Nisam ja imao mnogo žena, to se samo čini. Inače, ne umem da flertujem, niti da zavodim. Ali dovoljno sam lucidan da svoju energiju mogu u svakom trenutku da prezentujem na razne načine i nimalo se toga ne stidim iako sam suštinski stidljiv.
Story: U kom momentu i zbog čega kod vas dolazi do gašenja emocija i kraja veze?
- Ne mora razlog nužno da bude gašenje ljubavi. Nekad mogu biti presudni nesloga i nerazumevanje... A ono što najčešće dovodi do kraha je nekompatibilnost, nepoverenje i netolerantnost.
Story: Šta su za vas tolerancija i poverenje?
- Recimo, nemam potrebu da pravim ljubomorne scene svojoj devojci. Volim da je obaveštavam o tome gde sam i šta radim, kao što volim da znam i putanju kretanja osobe koju volim. Ali umem da poštujem privatnost. Nisam od onih koji pošto-poto žele da stvore neku dramatičnu situaciju kao poligon za svađe i rasprave. Imam potpuno poverenje u sebe i osobu koju volim i ne opterećujem se suvišnim stvarima.
Story: Niste ljubomorni u vezi?
- Nisam, ali malo sam posesivan. A to podrazumeva da želim što više vremena da provodim sa svojom devojkom i da njena pažnja bude usmerena na mene.
Story: Gordost, škrtost, blud, gnev, neumerenost, zavist, lenjost... Zbog kojeg se od nabrojanih smrtnih grehova plašite da biste mogli da gorite u paklu?
- Možda lenjost, mada ne mogu to za sebe da kažem u poslednje vreme. Nekada jesam bio gord, ali ne zadugo. Našao sam umerenost u svemu i od toga ne želim da odstupam.
Story: Da li je zabluda ili činjenica da vas oblikuju žene kraj kojih ste?
- Svi smo mi onakvi kakvim su nas napravile naše žene. Da me neko ne shvati pogrešno, nisam ja slabić koji kaže ženi: molim te, oblikuj me onako kakav ti misliš da bi trebalo da budem. Ali činjenica je da pre ili kasnije nesvesno postajemo onakvi kakvim nas vide naše voljene žene, tako da stojim iza te svoje mini maksime.
Story: Koliko vas je Jovana oblikovala?
- Otkako sam upoznao Jovanu, postao sam zavisan od njenih stavova i to me potpuno ispunjava. Oni ne moraju ni da budu ispravni svakog puta, ali dopada mi se njena analitičnost, odlučnost i to što ume da obrazloži svaki svoj stav.
Story: Da li je ona prva devojka koja vam u svakom smislu odgovara?
- Ne bi možda bilo džentlmenski da poredim prošlost sa sadašnjošću. Mogu samo da kažem da sam presrećan što je Jovana takva kakva jeste i tu nema laži ni prevare. Prelepa je, stamena, fina, odmerena, zabavna, obrazovana, tako mlada, a opet tako zrela za svoje godine... Bio sam fasciniran njome u svakom smislu.
Story: Vaša ljubav sa Jovanom rodila se sasvim neočekivano i iznenada. Jeste li se uplašili svojih emocija budući da ste dugu vezu sa Adrianom Čortan u to vreme privodili kraju?
- Nisam to posmatrao na taj način, a najmanje sam želeo da neko bude povređen. Međutim, u takvim situacijama, nažalost, takve stvari se dešavaju. Nisam ništa planirao, Jovanu pre Evrovizije nisam ni poznavao... i sve se nekako odjednom, nenajavljeno i neplanski desilo.
Story: Sećate li se u kom momentu ste spoznali da vas je preplavio osećaj zaljubljenosti?
- To je bilo stihijski, u talasima... Čak i na mom novom albumu postoji pesma Stihija.
Story: Jeste li mislili na Jovanu dok ste je pevali u studiju? Je l vam ona bila inspiracija?
- Bila mi je inspiracija za sve, čak je i u procesu pravljenja CD-a dosta pomagala. Jovana je ranije volela da sluša moje pesme i bila je prikriveni fan Željka Joksimovića. (Smeh). Kada je jedom prilikom došla u studio, primetila je da mi je na jednoj pesmi glas bio tih, skrenula mi pažnju na to i bila je u pravu. Tada sam bio ponosan na nju.
Story: Hoćete li gostovati kod nje u jutarnjem programu RTS-a?
- Hoću, kada me pozove. Moguće je da ću joj prirediti neko iznenađenje.
Story: Osim višemilionskog auditorijuma koji prati jutarnji program, Jovana je veoma brzo osvojila i vas.
- Da sam češće gledao jutarnji program, možda bi me i ranije osvojila. (Smeh).
Story: Šta kod nje najviše volite?
- Jovana me je veoma promenila i hvala joj na tome. Ona je žena za sva vremena. Postoji i takva pesma na mom albumu, na čiji kraj ne bi trebalo da se ljudi obaziru jer nije baš optimističan, ali ta rečenica Žena za sva vremena, prava je karakteristika za nju. Jovana je zaista unikat.
Story: Jeste li morali da se dugo borite za njenu naklonost i da je osvajate?
- Prilikom našeg prvog kontakta bila je puna predrasuda o meni. Nervirao sam je, a da to nisam ni znao, a ona tako lepa, visoka... (Smeh). I onda... desila se hemija.
Story: Ko pravi više kompromisa i da li ste vi u vezi javni vladar situacije ili je Jovana vladar iz senke?
- Sve je stvar dogovora.
Story: Da li je u vašem odnosu sve pitko, mirno i savršeno ali pomalo dosadno ili ima i sitnih čarki, nesuglasica i rasprava?
- Ima trzavica, kako da ne. Neki put se i zaređaju, ali nama je uglavnom dobro i naš odnos je veoma kvalitetan. Sačuvaj bože da nema trzavica, jer savršenstvo ne postoji.
Story: Šta je najvažnije u vezi? Strast, ljubav, iskrenost, poverenje?
- Deljenje svega toga. I sirotinja je slatka kada imaš sa kim da je podeliš.
Story: Ali stara izreka glasi da kada siromaštvo na prozor pokuca, ljubav na vrata izlazi?
- Nema šanse. Onda tu nije ni postojala ljubav od početka, nego je bila zabluda.
Story: I šta je u vašem i Jovaninom slučaju adut za sreću?
- Ljubav i iskrenost.
Story: Kako provodite zajedničko vreme?
- Oboje imamo puno obaveza jer i Jovana ima uspešnu karijeru i nemamo dovoljno vremena jedno za drugo, ali kad god ugrabimo priliku putujemo zajedno. Ja sam inače malo zahtevan tim povodom i volim kada mi se posvećuje mnogo pažnje, ali ona veoma drži do sebe i svog dostojanstva i mislim da nikada ne bi mogla da bude u mojoj senci.
Story: Jeste li skloni preljubi? Kako odolevate navalentnim a privlačnim ženama?
- Nisam. Ne bavim se tim stvarima i to me nikada nije ložilo. Od takvih žena pokušavam da se sklonim, a da ih ne povredim.
Story: Kako biste reagovali da budete prevareni?
- Verovatno ne bih bio povređen jer bih shvatio da više nema razloga da budemo zajedno. Onog trenutka kada se dogodi prevara to podrazumeva da više nisi dovoljan i zanimljiv osobi sa kojom si u vezi i da ona teži nekome ili nečemu drugome, i to je zauvek kraj.
Story: Čini li se ili je stvarna slika da ste nikad bliži ponovnom odlasku pred oltar?
- To je jedna kategorija koja ne bi trebalo da se planira i trebalo bi da se dogodi između dvoje ljudi koji se vole i veruju jedno drugom...
Story: Razgovarate li Jovana i vi nekad na temu venčanja ili zajedničke prinove?
- To su veoma intimne stvari o kojima ne bih zasad voleo unapred da pričam. Nisam sujeveran, ali nekada i najlepše stvari, ako se o njima previše priča, mogu da se izjalove. Vreme je uvek najbolji sudija.
Beba Dragić
