Najjaču sponu između svojih emocija i spoljnjeg sveta koji je okružuje, talentovana pevačica i kompozitor Aleksandra Kovač još od ranog detinjstva pronašla je u muzici u koju je ulagala sve što je dobijala vaspitanjem i obrazovanjem, s njom je zakoračila u svet poznatih, zahvaljujući kojoj je pronašla svoju ljubav, ali i utehu svaki put kada joj je bila potrebna. Na putu ka beskompromisnom bavljenju melodijama, ova tridesetsedmogodišnja umetnica publici je podarila dva albuma sa grupom K2 koju je stvorila sa sestrom Kristinom, potom solo album Med i mleko koji ju je doveo do trona na dodeli MTV nagrada 2006. godine i saradnju sa prestižnim muzičkim stručnjacima širom sveta. Umetnost joj je pomogla da sretne svoju srodnu dušu, muzičkog producenta Romana Goršeka, koji joj je godinama ne samo najbliži saradnik, već i najveća ljubav i životna podrška. Uživanje u komponovanju primenjene muzike donelo joj je angažmane u pozorišnim predstavama, mjuziklima na Brodveju, ali i Disney filmovima. Ono što joj uliva dodatni adrenalin i čini je srećnom jeste činjenica da će nakon svega, 12. juna pevati u srcu svog grada.
Story: Imate li tremu uoči nastupa pred beogradskom publikom?
- Posle uspešne turneje koju sam 2007. godine održala po najvećim gradovima Srbije, posvetila sam se komponovanju. Zaželela sam se beogradske publike koja me je tako divno dočekala oba puta u Expo centru kada sam pravila svoj koncert za otvaranje FOX televizije i na mojoj VIP turneji. Roman i ja smo neko vreme boravili u Americi i ostvarili odličnu saradnju s njihovim izdavačkim kućama. Pre toga sam dva meseca bila u Stokholmu gde sam, na poziv Air Chrysalis Scandinavija, pisala pesme sa najvećim švedskim autorima.
Story: Nije tajna da su se mnoge ljubavi rađale na vašim koncertima. Hoće li, kao i dosad, vaš nastup biti pun emocija?
- Publici ću ponuditi divan koncert pun dobrog raspoloženja, osmeha, igranja i odlične svirke mog dvanaestočlanog benda, kao i mnogo lepih emocija. Moguće je da će se na ovom koncertu pored balada kao što su: Da te volim, Svrha ljubavi, Ako odlaziš i Super žena, mnogi zaljubiti. Sviraćemo u SKC-u, mojoj omiljenoj bašti u gradu. Tu sam gledala i slušala neke od najboljih koncerata, a posebno pamtim onaj Maceo Parkera koji nam je, pored sjajne svirke, priredio i dobru žurku.
Story: U Njujorku ste, pored ostalih, sarađivali i sa legendarnim muzičkim producentom i menadžerom Klajvom Dejvidsom. Šta vam je najdragocenije iz tog poznanstva?
- Naši poslovni kontakti datiraju još od 2002. godine. Ovoga puta bili smo gosti njegove škole Clive Davis School of Recorded Music na Tisch univerzitetu i tamošnjih profesora koji su vrhunski muzički stručnjaci. U Americi se vrednuje šta znate i da li to što znate možete na licu mesta i da pokažete. Važno je koga poznajete i da li ste u pravom trenutku na pravom mestu. Zato je nemoguće graditi karijeru u Americi, a sedeti u Srbiji i obrnuto. Tamo sam pevala i u nekoliko džez klubova na poziv njihovih muzičara, a publika reaguje na to kako ste nešto otpevali, kakvu energiju nosite i koliko ste dobri, mada je i naša publika veoma slična. Cene emocije, kvalitet i iskrenost.
Story: Jeste li nekada zažalili što niste bili deo šou-biznisa već ste se okrenuli alternativnoj sceni i ostali dosledni sebi?
- Muzika kojom se bavim svugde u svetu je mejnstrim, a jedino kod nas moram da tražim alternativne puteve kako bi ljudi mogli da je čuju. Naučila sam da je jedini način da stvarno budem srećna u životu, taj da ostanem verna sebi, svojim principima i svom putu. Sve ostalo nije život, već životarenje. Moj put je težak i iziskuje snagu i istrajnost, ali pošto je za mene jedini mogući, živim ga s osmehom i verom da ću ostvariti sve ono što sam zamislila. Tako uvek i bude.
Story: Verujete li u muzičku masoneriju i smatrate li da na našim prostorima postoje muzički lobiji?
- Potpuno sam van svih ovdašnjih muzičkih priča. Interesantno je da me od svih medija u poslednjih šest godina jedino muzički urednici RTS-a bojkotuju, a reč je o nacionalnoj televiziji koja treba da podržava sve muzičke stilove, a ne samo novokomponovanu muziku. Nažalost, u Srbiji i dalje ne postoji ozbiljan muzički sistem pa se Roman i ja godinama trudimo da uspostavimo standarde, kako u muzičkoj produkciji, tako i u produkciji spotova i koncerata. Postoji još nekoliko ljudi kod nas koji na sličan način pristupaju svojoj muzici.
Story: Šta vam je donela prestižna MTV nagrada?
- Ogromnu podršku velikog broja ljudi iz Srbije i regiona i otvorila mi je mnoga vrata svetskog muzičkog biznisa, a najviše tih najlepših deset sekundi koje sam podelila sa celim svetom. Jedino mi je žao što moja mama Spomenka nije doživela da me vidi, ali bila je tu, sa mnom.
Story: Smatrate li da vam se Srbija adekvatno revanširala za to što ste na samoj dodeli rekli da je namenjena Beogradu?
- Ljudi koji su za mene glasali i podržavali me, bili su divni. Slali su mi hiljade pisama i mejlova, ali s druge strane, ova zemlja ili bolje rečeno oni koji njome vladaju, katastrofalno se odnose prema ljudima koji je na najbolji način predstavljaju u svetu. Nikada nisam ni očekivala da mi neko nešto da ili pokloni, ali nadala sam se da će mi barem biti omogućeno da lakše radim svoj posao. Sada mi je mnogo teže nego pre MTV nagrade. Vladajući sistem podržava kič i šund, velike kompanije ulažu u najprizemniju muziku i ništa što su nam obećali, nisu ispunili. Znači, ovim što ja radim bez ikakve finansijske podrške, zapravo sponzorišem svoju zemlju, a trebalo bi da je obrnuto. Ipak, moja muzika je najvažnija i kada ona odluči da je vreme da se ide, onda se ide. Celog života sam na putu i u pokretu. Tako volim da živim.
Story: Jeste li doneli odluku o tome gde će ubuduće biti vaš dom?
- Dom mi je tamo gde se osećam srećno, ispunjeno i gde mi je omogućeno da radim svoj posao. Sebe smatram stanovnikom planete Zemlje. Proputovala sam ceo svet i mogu da živim gde god moja muzika može da živi. Rođena sam u staroj Jugoslaviji koju sam doživljavala kao svoj dom, u onom starom Beogradu koji će mi zauvek ostati u srcu. Ali, pored toliko divnih gradova na ovom svetu, zašto bih živela samo u jednom?
Story: Jeste li nostalgični za vremenom dok je postojala grupa K2 i smatrate li da vam je solo karijera vrednovana više ili manje nego što je to bila u periodu kada ste nastupali sa sestrom?
- Oba albuma grupe K2 promenila su dosta toga. Tina i ja smo stvorile muziku uz koju su rasle mnoge generacije i pokušavale smo i tada, kao i sada kada imamo zasebne karijere, da ponudimo ljudima nešto drugačije i kvalitetno. Svaka se za to bori na svoj način.
Story: Koliko vas je inspirisao rad na muzici za predstavu Miris kiše na Balkanu u Madlenianumu, za koju je Roman radio muzičku produkciju?
- Ne pamtim da sam ovoliko bila ponosna na nešto što smo stvorili kao na muziku iz ove predstave, rediteljku Anu Radivojević, celu glumačku postavu i pregršt emocija koje smo svi uložili. Sam roman i atmosfera koju nosi, dirljiva priča o hrabrim i požrtvovanim ženama, činjenica da se sve to zapravo dogodilo, podstakli su me da napišem muziku koja kombinuje sefardsku melodiju i harmoniju, srpski i bosanski instrumentarij i moj lični odnos prema ovoj priči. Roman Goršek je svojim znanjem i umešnošću kroz produkciju i mix stvorio jedan poseban zvuk koji publiku prati i kada napusti salu. Srećna sam što muzika toliko dotiče ljude.
Story: Koliko je saradnja između Romana i vas otežavajuća, a koliko olakšavajuća s obzirom na to da ste u vezi?
- Roman i ja smo najbolji prijatelji, poštujemo se i verujemo jedno u drugo. Najvažnije je da imamo zajednički cilj u životu. On mi je pomogao da sazrem i kao muzičar, ali i kao žena.
Story: Da li vas je dosadašnje iskustvo naučilo da ne pravite planove ili ste skloni da ipak precizno osmišljavate svaki svoj novi korak?
- Moj život je stalna borba, čas sam gore, čas dole, čas je kiša, čas sunce. Naučila sam da se više ne plašim kada mi je teško, već se primirim, sačekam da prođe i onda borba za sve ono što u životu želim da postignem može ponovo da počne. U toj borbi ja sam pobednik.
Story: Kako ste se izborili sa gubitkom majke i jeste li to lakše podneli s obzirom na to da imate dve sestre?
- Svako se bori sa tugom na svoj način kada vam umre neko koga volite najviše na svetu, izgubite oslonac i mislite da nikada više nećete moći da se smejete. Ja sam dugo plakala i isplakala se za ceo svoj život. Porodica, Roman i muzika pomogli su mi da izađem iz svega toga jača, sa vrlo jasnim saznanjem da, iako moja mama Spomenka fizički više nije tu, ja je osećam svim svojim bićem. S obzirom na to da je moja mama umrla od raka grlića materice, koristim svaku priliku da pričam o ovoj strašnoj bolesti. Uvek pozivam žene na redovne ginekološke preglede jer se na taj način ova bolest može sprečiti.
Story: Uspevate li najmlađoj sestri Anji da nadomestite nedostatak majčinske ljubavi?
- Moja mama je umrla kada su joj bile pedeset četiri godine. Samo nekoliko dana pre nego što je saznala da boluje od opake bolesti, spremala se na put sa svojim mužem i Anjom. Međutim, dvadeset dana nakon toga, više nije bila sa nama. Anja je bila veoma vezana za mamu i njenim odlaskom izgubila je najboljeg prijatelja. Znala sam da nikada neću moći da joj zamenim majku, ali svih ovih godina trudila sam se da joj pomognem ljubavlju, podrškom i nežnošću i da budem tu kad joj je to potrebno. Ona je sada jedna hrabra, pametna mlada žena od dvadeset godina koja ima svoj put i cilj i dve sestre koje je obožavaju.
Story: Kako ste se osećali kada je Kristina postala mama?
- Bila sam presrećna i veoma ponosna na Tinu koja je lako i spremno prošla trudnoću i porođaj. Bila je vesela i smirena, redovno je išla na vežbe i sakupila je veliku količinu literature o trudnoći i porođaju, i ćerku je dočekala s osmehom na licu. Kao majka je divna, a po nežnosti i ljubavi koju pruža Tari podseća na našu mamu.
Story: Budi li malena Tara u vama materinski instinkt?
- Naravno, ona je tetkina preslatka devojčica sa najlepšim osmehom na svetu. Svaki put kada me vidi, pruža mi ruke i onda se nas dve mazimo i pazimo. Nažalost, zbog posla s njom ne provodim onoliko vremena koliko bih to želela.
Story: Kakav je vaš stav prema braku i povezujete li tu zajednicu sa roditeljstvom?
- Ne vidim brak kao potvrdu ljubavi. Ljubav se pokazuje i dokazuje svaki dan, u dobrim i lošim trenucima, podrškom, prijateljstvom i iskrenošću. Verujem da je čovek najsrećniji kada shvati da život ne zavisi od muža, žene, dece ili porodice, već samo njega samog. Drago mi je što ću tek u kasnim tridesetim godinama roditi dete jer tek sada zapravo znam šta želim i šta me čini srećnom.
Story: Da li ste materinstvo dosad odlagali zarad karijere?
- U mom životu sve dolazi u pravo vreme.
Story: Znači li to što se dosad niste udali da niste formalista?
- Živim slobodno, po svojim pravilima, principima i načelima. Verujem u sebe i ono što nosim u srcu i duši. Od malih nogu želela sam dve stvari: da stvaram svoju muziku i nađem jednu osobu koja će me u potpunosti razumeti, prihvatiti i voleti ovakvu kakva jesam. Nikad mi brak nije bio važan. Mnogo mi je bitnije što pored sebe imam muškarca koji me svojim postupcima, ljubavlju, nežnošću i podrškom čini srećnom, koga neizmerno poštujem, u koga verujem i koji je pored mene u dobru i zlu.
Story: Jeste li strastvena osoba?
- Ko je slušao moju muziku, zna odgovor.
Story: Ispoljavate li bes kada ste ljuti ili sve gutate u sebi?
- Mogu da se ljutim najviše pet minuta i onda me ljutnja prođe. Godinama odlazim na jogu i to je jedan od najboljih načina na koji izbacujem negativnu energiju. Pre četiri godine prestala sam da jedem meso i pijem gazirana pića, a izbacila sam i kafu i šećer iz ishrane. Hrana može da bude lek, ali i otrov. Ja sam za ovu prvu varijantu.
Story: Prikrivate li svoju pravu prirodu na sceni?
- Ako me neko ne zna privatno, dovoljno je da me vidi na mom koncertu i dobiće pravu sliku o mojoj prirodi. Tu sam najiskrenija.
Jasmina Antonijević
