Svetlana Ceca Bojković: Život u Helsinkiju mi kupa dušu

3
Otkako se sa suprugom Slavkom Kruljevićem, ambasadorom Srbije u Finskoj i Estoniji, odselila u Helsinki, glumačka diva Svetlana - Ceca Bojković posvetila se samo bračnom životu i uživanju u umetnosti
Svetlana Bojković, foto: Privatna arhiva, Story press
Svetlana Bojković, foto: Privatna arhiva, Story press

Nakon što je u maju 2011. godine izgovorila sudbonosno da diplomati Slavku Kruljeviću (63), diva domaćeg glumišta Svetlana  - Ceca Bojković (65) otpočela je novo poglavlje svog života. Početkom 2012. sa mužem se odselila u Helsinki gde je on ukazom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića postao naš ambasador u Finskoj i Estoniji. Ceca od tada s radošću prima posete u zemlji jezera i ponosno ističe da ima još mnogo nepročitanih knjiga kojima će posvetiti svoje slobodno vreme. U intervjuu za Story zvezda brojnih domaćih serija i predstava govori kako joj protiču dani za vreme suprugovog četvorogodišnjeg diplomatskog mandata na severu Evrope i ističe da je njihov odnos koju su pretočili u skladan bračni život jednako lep kao i prvog dana veze.

Story: Jeste li se u potpunosti navikli na život u Helsinkiju?

- Da, navikla sam se na svoj život u Helsinkiju i doživljavam ga kao kupanje duše, što mi je i bilo potrebno.

Story: Šta vam najviše nedostaje iz Beograda i Srbije?

- Nedostaju mi moja ćerka, prijatelji, a ponekad i naša hrana.

Story: Stižete li da idete u pozorište i koliko vam teško pada što odsustvujete sa scene?

- Odlazim u pozorište, ali više posećujem koncerte, balet i operu. Ovde je muzički život veoma razvijen. Scena mi ne nedostaje, uživam da budem u publici.

Story: Pri odlasku u Finsku istakli ste da vas čeka mnogo nepročitanih knjiga. U čemu još uživate kada imate slobodnog vremena?

- Čitam, čitam, čitam i uživam u tome! Prvi put u životu imam dovoljno slobodnog vremena i prepuštam se tome.

Story: Jeste li više zavoleli Helsinki ili Talin?

- U Helsinkiju živim, a u Talinu sam bila više puta i oduševljena sam tim gradom. Mislim, pre svega, na njegov stari srednjevekovni deo koji je pretvoren u u sjajnu turističku atrakciju. Tamo su divni restorani, suvenirnice i druge radnje, tako da u njemu uživam turistički.

Story: Smeta li vam hladna klima?

- Ja sam prilagodljiva, navikla sam se na klimu. Ovde je vazduh čist i to je najvažnije.

Story: Da li ste imali prilike da proputujete Skandinavijom i šta vas je najviše fasciniralo?

- Nismo mnogo putovali, nešto malo po Finskoj, Estonoji, dva puta smo bili u divnom Stokholmu, a za Laponiju se tek spremamo.

Story: Dolaze li vam u posetu prijatelji i vaša ćerka Katarina Žutić?

- Preko leta koje je ovde prelepo dolaze nam prijatelji. Tada je temperatura oko 25, 26 stepeni Celzijusa. U to vreme mi ostajemo ovde čekajući goste, te tako izbegavamo velike vrućine. Finska je tada divna, prepuna zelenila. Zelena, zelena! Kaja je do sada bila dva puta i opet ce doći.

Story: Budući da vaš suprug ima mnogo obaveza, na koji način uspevate da ga rasteretite od svakodnevnih problema? Da li izlazite ili putujete...

- Kao prvo, vrlo je važno da sam rasterećena i opuštena, pa ne gnjavim muža svojim problemima koji kao da su i nestali. To je i za njega rasterećenje. U skladu sam sa sobom, pa umem da saslušam i druge i tako sve protiče u harmoniji . Svakodnevno idemo u šetnje i imamo svoje male rituale.

Story: Koliko se vaš i suprugov odnos vremenom menja?

- Naš odnos je isto toliko lep i čvrst kao što je bio i na početku. Uostalom, sreli smo se kao zreli, ozbiljni ljudi, a opet puni mašte...

Story: U godini za nama otišli su veliki glumci poput Josifa Tatića, Dragomira Čumića Čume i Ružice Sokić. S kakvim osećajem ste primili tužne vesti o njihovoj smrti?

- Teško sam primila vesti o njihovoj smrti, kao i o smrti još mnogih, meni dragih ljudi koji nas napustiše za ove dve godine otkad sam ovde. Zbog odlaska onih za koje ste verovali i hteli da žive još, kada ste fizički udaljeni kao ja sada, osećaj bola  je nekako poseban i drugačiji! Zato me uvek kada se vraćam u Beograd obuzme tuga jer nekih divnih i važnih ljudi u mom gradu više nema. Beograd je siromašniji bez njih, a i ja.

Story: Šta se desilo sa realizacijom filma Tražim pomilovanje ili velika tajna, posvećenog Desanki Maksimović?

- Koliko znam, nije bilo para da se napravi film u spomen Desanke Maksimović. Ali, za neke druge priče ima...

Story: Dobijate li primamljive glumačke ponude otkako ste se odselili u Finsku?

- Ne dobijam ih...

 

Nikola Rumenić

makonda-tracker