Nije mnogo onih koji poput kantautorke Kristine Kovač (39) uspevaju da traju pod različitim životnim i profesionalnim okolnostima. Javnost ju je upoznala početkom devedesetih kada je zajedno sa starijom sestrom Aleksandrom (41) bila prateći vokal Dragani Šarić – Bebi Dol na Evroviziji. U međuvremenu njih dve osnovale su grupu K2 koja je svojim originalnim pesmama odmah osvojila srca publike.
Na tronu alternativne pop scene bile su sve do kraja devedesetih dok nisu rešile da se oprobaju u solo karijerama. Kristina se, međutim, nakon brige o momačkom muzičkom sastavu Peti element, posvetila autorskom radu, sličnom onom koji sada ima u ulozi mentora u takmičarskom šou-programu X Factor. Zahvaljujući toj ulozi, pobrala je komplimente za najpravednijeg člana žirija budući da je neretko oštra u profesionalnim ocenama kandidata, ali se ne ustručava ni da ih pohvali.
Dok je na poslovnom planu veoma posvećena, privatno joj poslednjih godina još više cvetaju ruže, naročito otkako je upoznala sadašnjeg dečka Danijela Brakusa (36). On je na najbolji mogući način prihvatio njenu ćerku Taru (5) koju je dobila u braku sa bivšim frontmenom grupe Plejboj, Igorom Perovićem. Njih dvoje razveli su se 2011. godine posle sedam godina braka krunisanog 13. juna 2003. godine u prestoničkom klubu Koling.
Story: S obzirom na to da je još mala, na koji način ste ćerki objasnili porodičnu situaciju?
- Nije to lako. Kada postaje integralni deo društva, dete počinje da postavlja pitanja. U vrtiću čuje da većina dece živi sa mamom i tatom, a ona ne, pa se zainteresuje da to istraži. Sa detetom treba biti iskren, naravno, u granicama normale i primereno njegovom uzrastu. Razgovaram s njom i o tome zašto i kako su se mama i tata rastali, ali uvek potenciram koliko je svi volimo, da ima mnogo dece u sličnoj situaciji i da ona nije jedina.
Story: Kako vas dve najčešće provodite vreme?
- Kao i sve mame i ćerke. Idemo na pijacu, u park, šminkamo se i presvlačimo, crtamo, bojimo, učimo slova, mazimo se na kauču po ceo dan... Tako nam izgleda svakodnevica kad mama ne radi. A trenutno krademo sate mog vremena da stignemo bar da se izmazimo.
Story: Da li Tara već pokazuje sklonosti ka muzici, s obzirom na to da je cela vaša porodica u muzičkim vodama?
- Već pokazuje neverovatan talenat za muziku i komponovanje, što je meni drago. Kada joj sviram nešto na klaviru, ona ima neverovatan osećaj za razvoj melodije kroz tok pesme, s tim da se u njenom pevanju čuju uticaji moderne strane muzike. I sa tatom pravi muziku, on svira gitaru, a ona peva... Volela bih da se i ona bavi muzikom jer mislim kako je najveća grehota da neko ima veliki talenat i ne iskoristi ga.
Story: Koristite li savete vaše pokojne majke prilikom vaspitavanja ćerke? Pamtite li šta vam je majka najčešće govorila?
- Na moju veliku žalost, mama je umrla nekoliko godina pre nego što se Tara rodila. Jedna od najvećih životnih tuga mi je ona što nije stigla da vidi i voli Taru kako je samo ona umela. Ali, svako ko me poznaje, zna kolika mi je mama inspiracija za moje majčinstvo. Oslanjam se na postulate koje je ona u mene usadila svojom ljubavlju, pažnjom i vaspitanjem, a opet, imam i neke sasvim svoje načine i stavove. Ponekad mi veoma zafali da je pitam jesam li ja radila to i to kad sam bila mala, da li sam bila nevaljala, šta je ona činila kad uradim nešto... Tari puno pričam o njoj pa kada prođe pored njene slike na klaviru, uzme je i kaže: Volim svoju baku mnogo. Bila je to žena sa fenomenalnim smislom za humor i tri ćerke, tako da je najčešće govorila da će u sledećem životu biti nerotkinja. (Smeh)
Story: Šta je za vas najveći izazov u majčinstvu?
- Činjenica je da iz nekog razloga Tarin imunitet još nije sasvim sazreo i da poslednje dve i po godine jedva spoji po pet dana u vrtiću a da ne dobije laringitis, bronhitis ili upalu pluća. Obišli smo sve lekare, uradili razne analize, ali doktori mi kažu da je sada tako i da će biti bolje kad bude starija. Zbog toga izuzetno brinem i kao majka pitam se postoji li neki konkretan razlog što joj imunitet nije onoliko jak koliko bi u ovom uzrastu trebalo da bude. Inače, Tara je veoma živahna i pravi kabadahija, tako da se nikad ne bi reklo da je često bolesna.
Story: Čemu vas je naučilo dosadašnje životno iskustvo?
- Jedino znanje u koje sam apsolutno sigurna jeste ono da deci treba pružiti mnogo ljubavi i pažnje. Ne mislim da ih treba razmaziti, već je potrebno da se njima aktivno bavimo. Moja dobra osobina jeste samokritičnost u roditeljstvu. Stalno preispitujem sebe i način na koji vaspitavam Taru jer znam da je, ako postoje bilo kakvi problemi u detetovom ponašanju, roditelj uvek taj koji je odgovoran. Veoma mi je važno da Tara prihvati pravi sistem vrednosti, ali najvažnije je da zna koliko je voljena.
Story: Koliko bi vas usrećilo da Tari podarite brata ili sestru?
- Veoma bih to volela.
Story: Na koji način je prihvatila novu mušku figuru u porodici?
- Kada se moj brak završio, Tara je imala samo godinu i po dana, tako da od kad pamti, ima dve muške figure u porodici: tatu i Danijela. U šali ga je prozvala tatakao. Dovoljno je reći da nema žene koja je videla Danijela sa Tarom, a da mi nije rekla kako je on divan prema njoj i da nikada ne bi rekle da joj nije otac. U Srbiji je prihvatanje deteta koje nije biološki tvoje tabu tema, a Danijelu od početka Tara nije tuđe dete nego dete žene koju on voli. Zavoleo ju je onog časa kada je zavoleo mene.
Story: Koliko razumevanja za vašu odsutnost od kuće ima vaš partner?
- Tone i tone razumevanja. Pored reči razumevanje u rečniku stoji Danijelova slika. To je čovek koji ima izuzetno strpljenje, izdržljivost, snagu i nesebičnost. Otkako su krenule live emisije, potpuno sam rastrzana između X Factora i Tare pa za njega na kraju dana od ovolike žene ostane mala, umorna krpa. On pomaže Tari da se navikne na to da mama, koja je dosad uvek bila tu, sada svaki dan ide na neke probe, snimanja. Veoma mi teško pada ta razdvojenost od njih dvoje.
Story: Da li je istina kako ste ga upoznali u bolnici?
- Nije. Upoznala sam ga na svojoj rođendanskoj žurki na koju ga je doveo njegov brat Igor Brakus kome ne prestajem da budem zahvalna za taj sudbinski susret. Da nije bilo tog davnog susreta, ova ljubav nikad se ne bi desila. Hvala ti, Braki!
Story: Je li vas zapravo zbližilo to što ste jedno drugom bili podrška u teškim situacijama?
- Mislim da je tačka našeg zbližavanja uzajamna potreba za davanjem i pružanjem ljubavi koju smo u našem odnosu rano prepoznali. To je čovek koji mi je nedostajao oduvek, a moglo se lako desiti da ga i ne dočekam. Ipak, sreli smo jedno drugo i to je razlog da budem izuzetno zahvalna.
Story: Koliko mu je značila pesma koju ste mu napisali?
- Rekla bih da mu i dan-danas mnogo znači. Ali mislim kako mu više znače svi oni čarobni trenuci otpevani u toj pesmi. Čućete jednom valjda.
Story: U kom trenutku ste shvatili da je on muškarac vašeg života?
- Kada sam pročitala prvo od njegovih stotinu ljubavnih pisama.
Story: Da li vas je već zaprosio?
- Tara, Danijel i ja smo porodica. Romantičnije, čvršće i dalje od toga ne postoji.
Story: Planirate li da ponovo stanete na ludi kamen ili ste izgubili veru u brak?
- Ja već stojim na ludom kamenu koji se zove luda ljubav.
Story: Jeste li uvek birali sličan tip muškarca?
- Ne, u različitim periodima života dopadale su mi se različite mentalne karakteristike kod muškaraca, samim tim, najvažnije veze u mom životu bile su sa potpuno različitim muškarcima jer sam ih birala u različitim periodima svog života. Smisao za humor veoma mi je bitan. Sa godinama i sazrevanjem, upoznavala sam sebe i počela da shvatam šta je ono što bi me učinilo srećnom, koje su mi osobine kod muškarca najbitnije. I naišao je Danijel. Sve ostalo je istorija.
Story: Čime muškarac najpre može da vas odbije?
- Egoizmom i slabošću karaktera.
Story: Na kakvim ste sada talasnim dužinama sa sestrama Aleksandrom i Anjom?
- Na različitim, ali dobrim. Mi smo tri različita karaktera i naši putevi nisu spojeni, ali idu paralelno. Najvažnija stvar od svega jeste to da se volimo i ne dozvoljavamo da nas razlike razdvoje, već se trudimo da ih poštujemo i tolerišemo.
Story: Da se vratite dvadeset godina unazad, da li biste promenili nešto u svojoj karijeri?
- Iskreno, ne bih. Mislim da sam sve uradila u pravo vreme. Ušla sam u muzički zanat još kao tinejdžerka pevajući prateće vokale, pisala svoje pesme od trinaeste godine, provela ranu mladost u Londonu sarađujući sa talentovanim muzičarima, iskomponovala, isproducirala i otpevala svoj prvi album u dvadeset prvoj godini. Doživela sam ogroman uspeh sa K2, napravila svoje najzrelije delo, album U nebranom grožđu sa 33... Sada sam već godinu dana vrlo posvećena ostvarivanju svog davnašnjeg sna, kompozitorske karijere van granica naše zemlje.
Story: S kakvim se emocijama prisećate Evrovizije na kojoj ste pevali prateće vokale Bebi Dol?
- Bude mi slatko kad pomislim koliko sam tada bila mlada. Imala sam 16 godina. Bio je to početak turbulentnog vremena za ceo Balkan. U Beogradu se desio 9. mart, na velikim ekranima u bekstejdžu u neverici smo gledali snimke tenkova na beogradskim ulicama. Nikada neću zaboraviti poslednji trenutak sloge i prijateljstva u predivnom Sarajevu koje nas je dočekalo širom raširenih ruku.
Story: Koliko vam znači podrška verne publike?
- Mnogo. Kada je objavljen moj album U nabranom grožđu, iznenadila me je lavina poruka na internetu. Bila su to vrlo lična i dirljiva pisma o tome kako je moja muzika uticala na nečiju ljubavnu vezu, emotivno stanje, pa i život... S tim ništa ne može da se meri.
Story: Koliko je iz ove perspektive bilo teško naterati Vojina Ćetkovića da statira u spotu grupe K2?
- Nimalo, suštinski. On je tada bio perspektivni, mlad pozorišni glumac kog smo Aleksandra i ja gledale u Srpskoj drami u Zvezdara teatru. Svideo se Aleksandri, pa smo rešile da ga pozovemo. Naravno, niko od nas tada nije znao u šta se upušta i kakav će uspeh da postigne pesma Ajmo u život. Kasnije su se prijatelji šalili na njegov račun i prozvali ga barjaktar Ćetkovic. Iz te saradnje izrodilo se dugogodišnje prijateljstvo sa Vojinom, pa i Sergejem, njegovim kolegom sa klase.
Story: Bili ste među prvima koji su podržali odluku Marije Šerifović da prizna sklonost ka ženama. Smatrate li taj svoj potez normalnim civilizacijskim postupkom u 21. veku?
- Nema tu hrabrosti. Hrabrost je to priznati u današnjoj Srbiji, ogrezloj u mržnji prema svemu što nije srpsko, heteroseksualno, religiozno ili tradicionalno. Kao da smo u srednjem veku. Uvek ću pozitivno odreagovati na poteze koji čuvaju nečiji integritet i volela bih da ih je više.
Story: Da li ste i sami nekada bili meta ženskog udvaranja?
- Nemam to iskustvo.
Story: Koliko vas je iskrenost koštala u životu?
- Moja iskrenost košta me mnogo na svim nivoima, ali ne bih je menjala ni za šta na svetu. Ona osigurava autentičnost emocija ljudi prema meni, jer tako znam da me vole ili ne vole baš onakvu kakva jesam, sa svim manama i vrlinama.
Story: Kojim trenutkom u karijeri se najviše ponosite?
- Onim kada sam prvi put čula kako Vini Kolajuta, jedan od najboljih bubnjara na svetu, svira moje pesme na albumu U nebranom grožđu. Ponos osećam u odnosu na neke svoje pesme, prvenstveno na taj moj album koji je nešto najbolje i najiskrenije što sam ikada napravila, i na pesmu Da te volim koju peva Aleksandra.
Story: Kako posmatrate aktuelnu fazu svoje karijere?
- Sa mojim pojavljivanjem u X Factoru krenule su priče o tome da li sam ja dovoljno uspešna, beznadežno neuspešna, na zalasku, na izlasku, zadovoljna, isfrustrirana... Sve mi je to zabavno jer ja od početka svoju karijeru usmeravam onako kako želim, a prema okolnostima koje vladaju na našoj pop sceni i u našoj zemlji. Sve što u svojoj karijeri jesam ili nisam uradila, rezultat je toga što sam to baš tako htela, a to je nekim ljudima misterija. Ali, to su oni koji nikada neće razumeti kako nemaš nikakvu želju da poslednji pedalj duše prodaš da bi imao stan u elitnom kraju grada, najbolja kola, firmiranu garderobu... Mene ništa od toga ne zanima. Ja sam dete nekog drugog vremena, mene ispunjava da pravim muziku koju bih i sama slušala, da napredujem kao umetnik, sarađujem sa supertalentovanim ljudima... Moj autorski rad zapažen je sasvim dovoljno kod onih koji treba da ga zapaze, a već neko vreme sam vrlo svesno neaktivna po pitanju svoje karijere u Srbiji.
Story: Verujete li da je učešće u ovom X Factoru dobra poslovna odluka?
- Publika može da me upoznaju onakvom kakva jesam, a takvih prilika nije bilo pre. Imam 39 godina i odavno sam prevazišla fazu u kojoj bih nešto glumatala i folirala javnost da sam bolja nego što jesam. To sam što sam, iskrena i neopterećena time šta će ko da misli o meni.
Story: Odakle vam smelost da u svakom trenutku takmičarima sve kažete u lice?
- Za to nije potrebna smelost, već pravi motiv i ispravan način razmišljanja. Sudije ne kritikuju kandidate da niko ne bi glasao za njih, već da bi oni bili još bolji sledeće nedelje.
Story: Sta pričate svojim takmičarima?
- Savetujem ih da se fokusiraju i rade. Mladost je mladost, zezanje je zezanje, ali zna se zašto su došli i to mora da bude prioritet. Pokušavam da ih naučim disciplini, pravilnom odnosu prema poslu u muzici i možda najviše integritetu, pošto je to ono čega ima najmanje na domaćoj muzičkoj sceni, pa i na svetskoj donekle.
Story: Pribojavate li se da vas gledaoci ne okarakterišu loše?
- Niko ne voli da čuje ili pročita o sebi ružne stvari, ali uvek me teši i umiruje činjenica kako je profil ljudi koji me ne vole onaj s kojim se u svemu razilazim - od muzike koju slušamo, načina vaspitanja, političkih preferenci, moralnih načela, smisla za humor... Sa druge strane, oni koji vole moju muziku vole i mene, a sada preko X Factora imaju priliku da me upoznaju i neki mlađi ljudi. Dešava se da se nekima dopadnem kao ličnost, pa se retroaktivno upoznaju su mojim stvaralaštvom i to mi je super.
Story: Istakli ste da u novoj godini želite da smršate. Kada ste počeli da kuburite s kilogramima i kako ih se rešavate?
- Onda kada sam se srećno zaljubila. Obožavam hranu, a pored sebe imam čoveka koji me voli u svim mojim izdanjima, bila mlada, stara, mršava ili debela i eto dobre podloge za nabacivanje viška kilograma. Trenutno ih se ne rešavam i stalno govorim kako sam na misiji da uđem u Ginisovu knjigu rekorda kao najdeblji sudija X Factora. Kad prođe cela gužva, više ću se posvetiti sebi, pa ću se, nadam se, uspešno pozabaviti i time.
Story: Koliko je teško izbeći pritisak i ostati dosledan sebi?
- U mladosti svi pomalo lutamo, tražimo sebe i svoje mesto pod suncem. Kada sam bila mlad izvođač, i sama sam pravila gomile grešaka, ali znam kako danas ne bih bila to što jesam da nisam prošla svoj put i učila na svojoj koži. Pritisci su opasni samo za slabiće.
Razgovarao: Vladimir Petković
