Posle velikih previranja na emotivnom planu, frontmen grupe Riblja čorba, Borisav-Bora Đorđević, konačno ima razlog da bude potpuno ispunjen, budući da je pre mesec dana objavio novi album pod nazivom Minut sa njom. Većina numera koje je potpisao, inspirisane su neizbrisivim događajima u njegovom životu koji su mu doneli i bol i sreću. Na sebi svojstven način, Bora je opevao tragičnu smrt svoje supruge Dragane s kojom ima sina Borisa, a njenu ćerku Tamaru iz prvog braka od početka je prihvatio kao svoje dete. Ipak, to što su njegove nove pesme ljubavnije nego ikada pre, navodno je zasluga Borine nove ljubavi, dvadeset osam godina mlađe Ivane Savić, arhitekte iz Čikaga, koja je, kako se pričalo, bila glavni razlog za razvod skoro tri decenije dugog braka. Samo dan nakon što je u jednim dnevnim novinama objavljena informacija o tome kako će se roker 15. aprila 2007. u Herceg Novom oženiti sa Ivanom, budući da se mesec dana pre toga razveo, njegova bivša supruga odlučila je da sebi oduzme život. Bol s kojom se naknadno suočavao, Đorđević nikada nije voleo da deli sa javnošću, ali je to najiskrenije uradio kroz svoje pesme.
Story: Jeste li zadovoljni novim albumom Minut sa njom?
- Odlučili smo da snimimo novi album jer ne želimo da živimo od stare slave. Grupa postoji trideset godina, ali i dalje se iskreno radujemo kada napravimo dobru pesmu, isto kao i na početku karijere. To je snaga koja nas drži u životu. Pesme smo pripremali od januara prošle godine, a kada su delimično formirane, otišli smo kod vlasnika TV Pink i City Recordsa Željka Mitrovića čija je muzička strana nadvladala poslovnu i odlučio je da nam ustupi studio na neograničeno vreme. Naravno, mi smo to zloupotrebili i u njemu smo sedeli od jutra do sutra da bismo na kraju uradili sve što smo hteli. Samo Azra i Riblja čorba imaju fanove koji tetoviraju naše znakove, redovno odlaze na koncerte, kupuju sve diskove i spremni su da se za nas i pobiju.
Story: Ovim albumom vraćate se korenima i starom rok zvuku koji je preovladavao u vašim prvim pesmama?
- Pesme zvuče onako kako smo se osećali, a CD smo objavili onda kada smo imali šta da kažemo. Ne robujemo vremenu i trendovima, volimo ono što radimo i sviramo svaki koncert kao da nam je poslednji u životu, što ljudi osete i nagrade nas povratnom reakcijom.
Story: U septembru planirate da nastupite i pred beogradskom publikom?
- Dugo smo se dvoumili oko izbora lokacije i na kraju odlučili da veliki koncert napravimo na Ušću petog septembra. Lično sam želeo da to bude na Košutnjaku, nedaleko od bazena, ali to je bilo neizvodljivo zbog tehničkih problema. Razmišljali smo i o stadionu OFK Beograda, gde smo imali najbolje nastupe u karijeri, ali u tom periodu fudbalsko prvenstvo biće uveliko u toku.
Story: Spekuliše se da ste većinu pesama posvetili devojci Ivani iz Amerike, s kojom ste navodno u vezi?
- Sve znate! To je jedna pesma, jedna priča i jedno uzbuđenje. Tako je kako pesme kažu.
Story: Pošto u većini pesama govorite o ugašenim emocijama, znači li to da se ovaj stih na vas odnosi: Svakoga dana preko okeana, vuku se reči ko gladna godina, kako je sve to počelo kao iz vedra neba grom, kada bi bila kraj mene sada, godinu dajem za minut sa njom?
- Ne mora da znači. Istina je da su pesme lične, ali postoji mogućnost i da se drugi pronađu u njima.
Story: Kako ste se nosili sa obožavateljkama koje su vas jurile u mladosti?
- Junački! Stihovi koje sam nedavno napisao, najbolje objašnjavaju kako je to izgledalo: Kada ti kola nizbrdo krenu, a pojma nemaš šta se to zbiva, Francuzi kažu pronađi ženu jer iza svega ona se skriva...
Story: Jeste li trenutno emotivno ispunjeni?
- Prethodni stihovi su odgovor i na ovo pitanje.
Story: Da li je tačno da ste numeru Lutka sa naslovne strane posvetili Meri Cakić?
- Budući da su svi izvođači imali baletske grupe, napravili smo antibaletsku grupu koju smo nazvali Ribetine. Pokupili smo četiri devojke iz restorana Šumatovac i bez ikakve probe izveli ih na binu. Meri je to preozbiljno shvatila jer pesma nema nikakve veze s njom, osim što je igrala u spotu.
Story: Pričalo se da je ona vaša velika ljubav?
- Nećemo da se vređamo jer ni sada, a ni tada, to nije bilo tačno.
Story: Tokom jednog nastupa u Ivančnoj Gorici, na sceni se s vama pojavila i striptizeta?
- Na bajkerskom skupu održali smo koncert koji je savršeno protekao, ali kada smo izašli na bis, na binu se popela striptizeta. Bilo je u planu da sviramo četiri pesme, ali pošto je ona posle prve već bila polugola, rešili smo da izbacimo dve. Ipak, dok smo svirali Lutku sa naslovne strane, ostala je bez garderobe i svi smo se zagrlili i zajedno poklonili publici koja nas je nagradila velikim aplauzom.
Story: Da li vas plaši prolaznost života?
- Prvog novembra punim pedeset šest godina i smislio sam stihove za sebe: Ja sam jedini matorac na svetu koji je još u pubertetu, a bio sam lep i mlad, a samo lep sam ostao sad.
Story: Koliko vam znače brojna priznanja koja ste dobili tokom višedecenijske karijere?
- Svi koji kažu da im priznanja ništa ne znače, sigurno lažu. Svi smo mi pomalo sujetni i volimo da budemo nagrađivani. Nedavno sam dobio nagradu za životno delo od dečje novine Vitez i mada sam ga prihvatio, rekao sam da je još rano za takva priznanja jer moje vreme tek dolazi.
Story: Dugo ste bili na čelu samostalno organizovane Partije običnih pijanaca, koju ste napustili kada ste prestali da pijete...
- Partija je u jednom momentu imala čak dve hiljade članova, ali nažalost skoro pola njih je umrlo. Iz moralnih razloga podneo sam ostavku na mesto predsednika jer sam prestao da pijem. U statutu piše da na rukovodećim mestima ne mogu da budu ljudi koji ne konzumiraju alkohol, ali ostao sam član zbog minulog rada.
Story: Da li je tačno da imate crni pojas u karateu?
- Dobio sam diplomu i crni pojas koji sam osvojio za svoje umeće u tuči, ali moram priznati da sam ga izgubio.
Story: U javnosti se dosta spekulisalo o tome da ste navodno pasionirani kladioničar?
- Dobio sam čak dva trofeja kao priznanje za svoje umeće u klađenju. Išlo mi je od ruke, a ni danas nije loše. Klađenje je moja velika ljubav.
Story: Zašto ste rešili da se politički aktivirate?
- Svako ima pravo na svoje mišljenje, što uvek podržavam i svestan sam da mi to nanosi više štete nego koristi. Meni se, recimo, privatno ne dopada Đorđe Balašević, kao ni njegovi politički stavovi, ali ne mogu da negiram da je on izuzetno talentovan čovek i pisac.
Story: Komponujete od svoje trinaeste godine, a i danas ste radoholik. Da li se ikada umorite?
- Oduvek sam voleo da radim, a kao dete bez problema uspevao sam da uskladim poslovne i školske obaveze. Sećam se da sam svakog jutra proveravao rokovnik i nadao se da imamo neku svirku. Želeo sam da budem slikar, ali muzika je prevladala. Kao i svako dobro dete, morao sam da upišem gimnaziju i, mada to iz ove perspektive izgleda neobično, maturirao sam s odličnim uspehom.
Moni Marković
