S: Koju anegdotu pamtite sa nekog seta šminkanja?
- Na snimanju Bajaginog spota sprejem sam spalila rođenu sestru. Rekli su mi da je namenjen za farbanje tela, ali se ispostavilo kako to nije tačno. Zbog toga sam joj dugo kupovala limun i pomorandže, ali je u tom spotu izgleda odlično, kao srebrna statua...
S: Ko je najlepše našminkana žena na svetu?
- Džoan Kolins, definitivno.
S: A muškarac...
- Ima ih koliko hoćeš... Prvo treba da priznaju da se šminkaju. Oni nikad ne traže maramicu da skinu make-up, za razliku od žena. Izgleda da im se sviđa kako izgledaju sa šminkom... (Smeh)
S: U šta verujete?
- U ravnotežu. Kako uradiš, tako će i da ti se vrati. Šta zračiš, to i privlačiš.
S: A kome ne verujete?
- Ljudima koji imaju običaj da lažu sami sebe, ali ne verujem ni debelima. Kako da imam poverenja u njih kad su toliko neodgovorni prema sebi i ako su kao hodajući srčani i moždani udar... Kad o sebi ne vode računa, pa o kome će…
S: Najgluplji način na koji vas je startovao frajer...
- Ono što frajeri stalno rade jeste da ti nakon nekoliko dana predlože da imate decu. A mnogo vole i da divljaju tokom vožnje kolima misleći kako će tako da fasciniraju devojku, a ona se zapravo isprepada...
S: Jeste li vi nekada startovali muškarca?
- Nikada u životu nisam startovala nekog ko mi se zaista dopada. U šali sam možda nekome prišla, ali iskreno se nadam da mi niko nije poverovao. (Smeh)
S: Često ste energičniji od muškaraca s kojima razgovarate. Kako oni izlaze na kraj sa tim?
- Nikako. Muškarci me najviše vole kada spavam. Mislim da su tada najsrećniji.
S: Ko je najveći šmeker?
- Da bi postojao najveći šmeker, mora da postoji nekakav izbor. Ne živimo u tom vremenu, šmekeri su nestali osamdesetih godina, što ne znači da ih neće biti ponovo.
S: Sećate li se najzanimljivijeg komentara koji vam je bio upućen nakon što ste se fotografisali za Playboy?
- Nisam baš osoba kojoj smeš da kažeš ono što ti padne na pamet, iako je moj odnos prema golotinji kao prema šifonjeru. Jedan momak mi je priznao da je bio u vojsci kada je kupio taj broj i ja sam ga pitala: Dobro i... Kako ti se čini? On mi je rekao: Ne želite da vam to kažem... Valjda je to bila vojna tajna... (Smeh)
S: Kad biste se vratili u detinjstvo, čega biste se najradije igrali?
- Ne bih silazila sa drveta. Volim ja to i sada da uradim, ali malo me je sramota da me ljudi vide.
S: O čemu razmišljate dok čekate u redu da platite račun?
- Brojim koliko službenika ima na šalteru. Uđeš u poštu, tamo mermer, klima, ludilo, a rade dve i po osobe. Kažem i po jer je ta treća non-stop na telefonu. Pitam se zašto postoji deset šaltera, a radi dvoje ljudi, a nas koji čekamo ima dvesta...
S: Pamtite li snove?
- Nedavno sam sanjala Bajagu koji ima duuuge brkove, kao Vuk Karadžić. Htela sam da ga pozovem sutradan da vidim pušta li on stvarno brke ili ne...
S: Koji od kućnih poslova vam najteže pada?
- Ništa ne peglam. To me ne interesuje, već svoju neispeglanu garderobu uvek plasiram kao trend, kažem da je to takav materijal.
S: Na šta najbrže potrošite novac?
- Na kafanu... Takav mi je i posao, vrlo rado ću da izađem i potrošim pare, pre nego da ih sakupljam i razmišljam o nekom šopingu...
S: Kako da čovek ostane normalan?
- Jednostavno. Da prizna sebi da ne živi u normalno vreme i da verovatno i on sam nije normalan... Ja sam najnormalnija onda kada drugima delujem najluđe.
S: U čemu su Srbi bolji od drugih?
- Majstori smo za autodestrukciju. To nam je karakterna crta. Ali, kada malo bolje razmisliš, takva ekipa je praktično neuništiva... Naša parola je Ne mogu drugi nama ništa da prirede, što mi sami sebi ne možemo sto puta gore...
S: Zašto je ostrvo bolje od grada?
- Bolje nam je svima na ostrvu, to nam je u prirodi. Mnogo lepše nego da se ovoliko množimo i taložimo u gradu. Na ostrvu nema ljudi koji džabe troše kiseonik, kao što je to u gradu.
S: Šta možemo da naučimo od dece?
- Dete se rađa savršeno. Mi smo tu da mu sistematski uništimo život. Deca imaju najbolja rešenja za sve probleme i ne plaše se, za razliku od odraslih.
Razgovarao: Stefan Tošović
