U životu muzičke zvezde Harisa Džinovića (60) nema više oluja. Posle mnogo godina borbe, postigao je da mu sve bude potaman. Odavno se oslobodio obzira i brige šta će ko o njemu misliti, pa svaki trenutak dočekuje punim plućima spreman da ga proživi najbolje što ume. A ako bi, pored nesporno velikog talenta za posao kojim se bavi, njegovi saradnici nešto i tvrdili, bilo bi to, sasvim sigurno, kako je Haris čovek koji ume da živi. Za njega luksuz nije skup sat, dobro vino ili raskošna jahta, već dobar drug. Čovek ogromnih prohteva, za pojedince težak, a za neke druge sasvim jednostavan i otvoren prijatelj, svojoj supruzi Melini (32) na prvom mestu je suprug, ljubavnik ili kako bi on to rekao jaran, a naslednicima Đini (9) i Kanu (8) autoritet koji im i povlađuje, ali ih i usmerava. Budući da ni posle višedecenijske briljantne karijere nije posustao u svojoj želji da se u muzici iznova dokazuje, legendarni umetnik uskoro se priprema da objavi nekoliko novih pesama, a u intervjuu za Story Džinović otkriva šta mu je lenjost odnela, a šta donela u poslu, ali i zbog čega nije skroman čovek.
Story: Koliko vam je teško da posle toliko godina karijere procenite da li imate dobru ili lošu pesmu?
- Uglavnom sam svoje pesme pravio sam i nisam ih nešto posebno birao. Ili sam bio zadovoljan ili nisam. I zaista, nemam recept za to kako bi trebalo da se odabere dobra pesma, a volim da pitam i druge ljude za mišljenje. Dosta mladih ljudi šalje mi tekstove, ali to liči na sve što sam i inače radio, a to mi ne treba. Veoma bitna stvar jeste i razlika između pesama na albumu, što se upravo meni desilo kada sam objavio numeru Muštuluk koja je naprosto prejaka i ugušila je ostale.
Story: Šta vam je u poslu kojim se bavite dosadilo?
- Ne mogu da kažem kako mi je dojadilo pevanje i putovanje jer da jeste, sigurno bih s tim prestao. Sve mi to predstavlja zadovoljstvo, ne samo zato što živim od toga, već mi i lično prija. Kao čoveku od kafane, izuzetno mi je važno da se i sam dobro zabavljam.
Story: Rano ste počeli da zarađujete. Da li vas je novac pokvario?
- Nije uopšte, samo mi je doprineo. Uvek sam pevao iz zadovoljstva, a to je pratio i novac, što je fantastična kompozicija života. Suštinski, ja sam najveći hedonista na svetu i volim da ugađam sebi.
Story: Čemu vas je naučila sarajevska mahala?
- Nisi smeo da se izdižeš iznad ostalih, a ponekad je ispadalo da i ono što znaš, ne znaš. Moguće da je u tome ključ uspeha mnogih zvezda koje odatle potiču. Dugo sam pokušavao da konkretizujem jednu misao i uspeo sam: onog momenta kada promoliš glavu iznad linije prosečnosti, svi nastoje da te svuku dole. Jedina osoba koja se iz u dubine duše raduje tom uspehu jeste tvoja majka.
Story: Generalno, koliko vam je novac bitan u životu?
- Izuzetno je bitan, ispuni ti sve želje, održi zdravlje... Samo oni koji ga nemaju mogu da kažu kako on nije važan jer tako teše sebe. Ali, pare moraju da se troše jer one koje nisu potrošene, pretvaraju se u hrpu papira u banci koja nema upotrebnu vrednost.
Story: Šta je najveći luksuz koji ste sebi priuštili u životu?
- Nemam velikih luksuza, ali imam dosta luksuzan život. Mogu da otputujem negde, platim sebi boravak, pojedem i popijem šta god hoću... Luksuz je što mogu da odem u ribolov kad hoću i ostanem koliko želim, da igram tenis, idem na skijanje, fudbal, letovanje, zimovanje sa porodicom... Nisu to velike pare od kojih bi čovek trebalo da pada na glavu, nemam avione, vile... Nisam ni imao vremena da zaradim milione.
Story: Važite za dostojanstvenog, ali i teškog čoveka. Jeste li nekada bili u situaciji da pogazite svoje principe?
- Ne, niti bih to uradio. Imam visoke moralne kodekse i ne gazim svoju reč. Ne lažem jer je to skupa investicija. Čovek bez morala i principa nema elementarne vrednosti. Inače, za nekog je lakše reći da je loš nego dobar. To da sam težak čovek kažu uglavnom slabići. U stvari, zahtevan sam kao osoba jer neću da prepustim sebe i svoj merak nekom drugom. Oni koji nisu dorasli sagovornici najčešće kažu za nekog da je ovakav ili onakav… Pa ako je tako - neka je. Ljudi uglavnom vole da čuju svoje mišljenje od drugog, pa je onda taj dobar i lagan čovek jer samo klima glavom i ne protivi se ili tačnije - nije težak.
Story: Ističete da uvek govorite istinu. Koliko vas to košta?
- Laž je promašena investicija, mada postoje one kojima se čovek spasava, a ja ih koristim samo kada nekom treba da pomognem ili da ga sačuvam. To nisu laži, pre neke protekcije da se ne desi nešto loše, pa je samim tim sve to pozitivno, a laganje i lažov nemaju ništa drugo do negativnu konotaciju. Za neke koji govore loše o meni kriv sam jer sam im rekao samo istinu, a ljudi to ne podnose. Svi mi imamo prljav veš, ali onog trenutka kada kreneš da iznosiš tuđi, moraš da znaš kako će i tvoj doći na red. Kada me je jednom prilikom Alka Vuica u svojoj TV emisiji pitala zašto ne skinem šešir, ja sam je upitao zašto ne skine gaće? Zamislite jednog voditelja koji svom gostu kaže da skine nešto što je već obukao za tu emisiju? Zašto nijedan svetski voditelj ne kaže Eltonu Džonu da skine naočare?
Story: U koji situacijama ste slabi?
- Mnogo volim ljude. Ja sam hipersocijalna osoba i nisam jedan od onih koji su sami sebi dovoljni. Otvoren sam, sve karte uvek stavim na sto i ne zanima me da li će to neko zloupotrebiti. Slab sam kada ljudi izmišljaju priče i prišivaju mi neistine. Dira me to, ranjiv sam, baš mi bude krivo...
Story: Osećate li ponekad i zavist?
- Zavist ima dva kraja: pozitivan i negativan. Ljudi mogu da ti se dive i da su istovremeno zavidni, a da to nema negativnu konotaciju. Ali, zavist može da bude i zloćudna kada ti neko želi zlo. Možda sam zaluđen, ali želeo bih da se ljudi samo vole i da živimo u zemlji dembeliji jer u životu koji živimo nama ništa više ne treba osim jela, pića, garderobe i dobre reči... Da imaš s nekim da pojedeš, popiješ, da se posvađaš, ali da je sve to bezazleno i ne donosi posledice...
Story: Jeste li skroman čovek?
- Nisam. To je onaj ko ima potrebu da popije dve flaše vina, a uzme samo čašu ili, na primer, neko ko bi trebalo da ode na more, a to ne uradi, štedi na sebi, ne priča mnogo, slaže se sa tuđim mišljenjem... A ja se onda pitam ko si i zašto uopšte živiš? Ljudi vole one koji im ne oponiraju i nazivaju ih skromnim i finim, a ja ih smatram budalama jer niko nema sto života pa da ga tako troši.
Story: Jeste li se pre sadašnje izabranice razočaravali u ljubav?
- Imao sam nesrećne ljubavi i zaljubljivao sam se u osobe koje nisam interesovao. Postojale su žene kojima sam hteo da se oženim, ali nisu me htele ili one s kojima sam imao veze, a želeo sam da budu još jače... Uglavnom su to razlozi zašto ranije nisam imao brak i porodicu. Posle raskida svake veze nastupio bi period bolovanja jer ja nisam bio čovek koji je odmah posle rastanka mogao da nađe drugu.
Story: Zar nisu pojedine žene pokušavale da vas uteše?
- Jesu, ali to nije bilo to. Nema braka bez obostrane emocije, da sve oboma bude onako potaman. Meni se Melina svidela čim sam je prvi put video u Sarajevu. Raspitao sam se ko je, šta je i onda se nešto odmotalo. Bilo je možda i lepših od nje, ali ona je vrlo inteligentna, intrigirajuća, ima kvalitete koje nemaju druge žene. I bez obzira na veliku razliku u godinama, mi funkcionišemo kao da smo išli zajedno u razred. (Smeh)
Story: Oboje ste hedonisti. Je li vas to spojilo na početku?
- Ne, dosta toga se u međuvremenu izgradilo jer ja sam nju upoznao kada je imala 22 godine i mnogo sam je usmeravao. Ona je bila jako zaljubljena, a ja veoma srećan.
Story: Nedavni ste proslavili deset godina zajedničkog života. Šta ste promenili jedno kod drugog?
- Ja sam našao mir kraj nje i dece, kao što Buda leži u nirvani podbočen desnom rukom. Promenilo se mnogo toga, mada to nisu veliki zaokreti. Kada pogledam nju od pre deset godina i danas, to je sasvim druga osoba. Ponosan sam kada vidim da je dobra i brižna majka, a uz to i visoko moralna osoba. S njom imam takav odnos da mogu reći jednu reč, a ne tri rečenice i da me odmah razume. Ume da bude tvrdoglava jer je žena, ali nisam ni ja lagan. Podudaramo se upravo u tome što uglavnom o svemu imamo isto mišljenje. Velika je prednost kada imate partnera s kojim se razumete samo jednom rečju.
Story: U čemu joj popuštate?
- Ako sa ženom uđeš u raspravu oko nečega što je žensko, rasprave nema i nećeš joj ništa dokazati. Dakle, beži odatle što pre. Ja sam sa Melinom sada došao na belu stazu i kada joj kažem nešto, ona priznaje da sam u pravu jer može da prepozna moje argumente. Ni ona ne povlađuje meni kao mužu nego utvrđenom činjeničnom stanju. Kada je reč o meni, nisam u situaciji da mi se popušta jer ništa ne radim da bi ona to morala.
Story: Postoji li nešto što ne biste voleli da radi vaša supruga?
- Ona uglavnom vodi život koji mi u potpunosti odgovara, ne mogu da se požalim na bilo šta. U ovoj fazi smo jarani i ja sam tome težio. Ljubav traje dok leptirići rade, a nakon toga, metaforički rečeno, kada nema čorbe na stolu, neko mora da lupi šakom o sto i pita gde je. Zaljubljenost prerasta u nešto drugo, a ljubavi ima u hiljadu žanrova i ona je večna.
Story: Jednom ste rekli da ste iznenadili sebe zbog toga što ste verni u braku?
- Za mene je prevara nešto što nije pošteno i fer. Mene nervira to varanje. Melina zna da nisam tip folera u ljubavi i stvarno sam principijelan. Nikada nisam imao skandale ili afere koje bih krio od žene i javnosti.
Story: Udvaraju li vam se žene otkako ste sa Melinom?
- Uh, koliko hoćeš... Opasno je odbiti ženu jer će ti nakačiti šta god želi, uzurpirati suprugu, familiju... Pokušavam da budem ljubazan, izbegavam da nekog uvredim. To stavljam do znanja tako što počnem da pričam o svojoj ženi, ljubavi i onda druga strana shvati kako tu nema šta da traži. S druge strane, ne mislim da sam posebno interesantan kao muškarac. Isto tako, mene ne zanima ko se okreće za mojom ženom.
Story: Pre nekoliko godina rekli ste da za uspeh u životu nije najbitnija škola. Terate li svoju decu da uče?
- Kana ne tera niko jer je sjajan đak, a Đina je nemirnija i dosta svoja.
Story: Ko vam je od njih dvoje privrženiji?
- Đina je više vezana za mene, kao i svaka ćerka za oca, ali svakako ne mogu da delim decu. Oboje od mene dobijaju dosta povlastica i ne mora sve da bude kanalisano i ustrojeno.
Story: Kao rođeni Sarajlija, prošli ste kroz period izbeglištva kada ste menjali nekoliko adresa u inostranstvu. Čemu vas je taj period naučio?
- Naučio me je da moraš imati dve destinacije za život, tako da smo mi u Kanu i Beogradu.
Story: Veoma ste aktivni i važno vam je da ste uvek u formi. Kako vodite bitku sa godinama?
- Zatežem se svaki dan (Smeh). Šalu na stranu, ali imam sreće da se dobro držim. Da li je to dobra građa i genetika, ne znam.
Story: Ima li nešto što niste probali, a da žalite za tim?
- Gotovo da nema, možda sam i previše probao. Zahvalan sam Bogu što sam obdaren raznim talentima: od pevanja, skijanja, kuvanja. Dao mi je i talenat da volim ljude, umem dobro da se družim, a mislim i da sam darovit kao suprug i otac.
Razgovarala: Mirjana M. Višnjić
