Iako u filmu Beogradski fantom ne izgovara ni jednu jedinu reč, mladi glumac Milutin Milošević izvanredno je dočarao lik jedne od najpoznatijih prestoničkih urbanih legendi, Vladu Vasiljevića, vozača belog poršea koji je krajem sedamdesetih godina prošlog veka prkosio režimu besomučnim vožnjama po centru grada. Ovaj mladić koji je svojom glumom zaradio poverenje reditelja i simpatije publike u toku prošlog meseca prisustvovao je premijerama čak dva svoja filma i jedne predstave. U Podgorici je igrao u komadu Ko se boji Virdžinije Vulf, a osim famoznog Fantoma, glumi i strasnog Gavrila u filmu Sveti Georgije ubiva aždahu.
Story: Kako ste se snašli u ulozi čuvenog Fantoma?
- Ta uloga je već unapred imala jedan vid zadatosti koja je ograničavala improvizaciju, imao sam određeni lik koji je postojao, živeo i prerastao u gradsku legendu, što je predstavljalo pravi izazov za mene, a možda je još veći izazov predstavljala glumačka interpretacija, jer je bez i jedne jedine izgovorene reči, trebalo je nadigrati dijalog, uhvatiti njegov duh i, što je najbitnije, emociju koja je definitivno nešto najpresudnije. Dokumentarna forma filma, predstavljena kroz intervjue pravih svedoka, stvorila je gotovo magičan spoj verbalne interpretacije tuđih viđenja i motiva Fantoma, sa tajanstvenošću i svojstvenošću lika.
Story: Da li vam je posao otežalo to što o fantomu svi sve znaju i niko ništa ne zna?
- Trudili smo se da nađemo konkretne i precizne radnje u nizu događaja koji čine taj karakter. Reditelj i ja smo pregledali preko dvadeset sati intervjua, zatim definisali precizne radnje koje prate glavni tok priče i karakter je bio rođen, sam po sebi, u trenutku, u hodu, vožnji, suptilnoj mimici. Činjenice prihvatite da vam pomognu, da vas poguraju u dobrom pravcu. Upravo je to i suština Fantoma. To što vam dopušta da se opustite i osetite slobodu koju je nosio u sebi. Da ga protumačite po osećaju. Vlada Vasiljević je legenda, a legende dopuštaju to fino, precizno uranjanje i maštanje, opuštanje pri kreiranju lika kojeg interpretirate.
Story: Zbog čega ste prihvatili ovu ulogu?
- Ovakve uloge se ne odbijaju. Za tu priču prvi put sam čuo kada sam došao da studiram u Beograd i bio sam zadivljen akcijama famoznog Fantoma. Takve vrste priča pokreću adrenalin i stvaraju slike u slušaocu. Mlad, tajnovit, buntovan. Legenda. Za mene je to bilo dovoljno izazovno. Kada sam čuo da se priprema snimanje filma Beogradski Fantom, vratile su se te slike. Pošto nisam bio u potpunosti upoznat sa detaljima priče, Fantoma sam zamišljao kao nekog tajanstvenog, misterioznog mladića koji na glavi nosi fantomku s prorezima na očima, pojavljuje se iz nekih senki zabačenih beogradskih ulica.
Story: Da li ste u filmu sami vozili porša ili ste to prepustili kaskaderima?
- Naravno da su kaskaderi bili predviđeni i zaduženi za opasne gradske scene utrkivanja i vožnji. Ipak, ako igrate nekog kao što je Fantom koji je spoj Vlade Vasiljevića i poršea targe, nekako je logično da osetite, probate, poigrate se sa tim automobilom. Nešto pre početka snimanja položio sam vozački ispit, toliko o mom iskustvu u vožnji. Ipak, proradilo je to nešto u meni kada sam u pripremama za snimanje vežbao sa kaskaderima da okrenem auto pod ručnom. Osetio sam opasnost i adrenalin. Ali, moram da priznam, to me je i opustilo i definitivno približilo liku. U gradskim scenama sam uglavnom vozio ja, dok su opasne scene jurnjava u potpunosti bile prepuštene kaskaderima. Osim jedne scene, koju bih želeo da izdvojim - glavna potera između Fantoma i policajca Fanđa, koga glumi Marko Živić. U toj sceni Fanđo u svom fordu pokušava da obiđe belog poršea, trkaju se jedno vreme paralelno, u punoj brzini. Dok smo vozili, ni Marko ni ja nismo bili svesni brzine, niti opasnosti situacije u kojoj smo se nalazili. Sećam se da su nam nakon snimanja kadra prišli kaskaderi da čestitaju i oduševljeno priznali kako smo vozili mnogo brže nego što bi to oni uradili.
Story: Kako očekujete da će film proći kod publike?
- Tema filma je nesvakidašnja, to je gradska legenda, koja opstaje već trideset godina. Upravo je to ono što podseća ljude na neko srećnije, nevino vreme. Verujem da je to razlog zbog čega će ljudi želeti da pogledaju ovaj film.
Story: Koje scene sa snimanja ćete pamtiti?
- Bilo je nekoliko sudara na snimanju, jer smo morali naizmenično da zaustavljamo saobraćaj, a glavna lokacija, Slavija, veoma je prometna. Jedne večeri na set je uleteo neki dečko koji je vozio BMW, napravio je jedan krug i pokazao ekipi kako, eto, i on ume da odradi taj posao, da i on bude pomalo Fantom. Takođe, sećam se da mi je u automobilu vidljivost bila veoma ograničena, jer sam ispred sebe imao kameru rigovanu na auto, ali na sreću nije bilo težih posledica. Kada smo snimali scenu izletanja ispod nadvožnjaka preko koga je prelazio voz, mokar asfalt mi je zaneo zadnji kraj automobila, a u blizini se nalazio jarak. Na kraju je sve to odlično izgledalo, ali sam se veoma uplašio da ćemo nastradati i ja i auto.
Moni Marković
