Jedna od najboljih srpskih glumica, Mirjana Karanović, još 1980. godine osvojila je srca publike debitantskom ulogom u filmu Srđana Karanovića Petrijin venac, dok je svetsku slavu stekla 1985. rolom u kultnom projektu Emira Kusturice Otac na službenom putu. Još od najranije mladosti, čuvena pedesetjednogodišnja umetnica umela je da šokira javnost svojom hrabrošću, a iskrenosti koja je vodi kroz život, ostala je dosledna i dan-danas. Obnaživanje za naslovnicu jednog časopisa, eksperimentisanje s narkoticima i zalaganje za prava homoseksualaca, samo su neki interesantni detalji iz njene biografije, kojoj bi puritanci pripisali kontroverznost, a oni suprotnih shvatanja – slobodoumlje. Odrasla je u patrijarhalnoj porodici u Beogradu kraj oca Miloja koji je bio vojno lice, rodom iz Lipljana, i majke Radmile, krojačice iz sela Koraćice kod Mladenovca. Tokom plodonosne tridesetogodišnje karijere, Mirjanu su mediji povezivali sa mnogim uspešnim muškarcima, ali njeni partneri uvek su ostajali misterija za javnost. Ono što je sigurno jeste to da je umesto nekom imaginarnom idealnom saputniku, postala doživotna nevesta glume. Umetnost je alfa i omega njenog životnog puta, a učinak i talenat ove umetnice mnogo puta su valorizovani kroz prestižna glumačka priznanja.
Story: Film Tamo i ovde zatvorio je ovogodišnji FEST, a biće prikazan i kao prvi domaći projekat na festivalu Tribeka u Njujorku. Da li ste zadovoljni izgledom finalnog proizvoda?
- Prvi put sam videla film zajedno sa publikom na premijeri na FEST-u i bila sam veoma uzbuđena, ali pomalo sam strepela da li će mi se dopasti ono što budem videla. Nisam baš oduševljena da gledam sebe jer mi je veoma teško da se distanciram i film i svoju ulogu posmatram čisto profesionalno. Na moje veliko iznenađenje, uživala sam. To je jednostavna, topla, nežna i duhovita priča o običnim ljudima. Veoma su mi se dopale epizode Feđe Stojanovića, Gorana Radakovića i mlade Jelene Mrđe.
Story: Kako biste opisali vašu ulogu?
- Igram ženu mojih godina, razvedenu, koja živi sama od kada je njen sin otputovao u Ameriku. Ona zna šta hoće, sve dok joj u kuću ne uđe prijatelj njenog potomka iz Njujorka. Taj čovek je približno njene dobi i sa sobom donosi svoju ličnu nesreću. Tokom filma njihova osećanja sazrevaju u nešto što je manje od ljubavi, ali više od naklonosti, a na kraju ostaje otvoreno da li će se drama te dve osobe nastaviti i u budućnosti.
Story: Partner u filmu vam je američki glumac Dejvid Tornton. Koliko se razlikuje saradnja sa domaćim glumcima u odnosu na inostrane?
- Očekivala sam da će se razlikovati jer sam imala takva iskustva kada sam tokom osamdesetih u američkoj produkciji radila jednu malu ulogu. Oni su vrlo poslušni, izvršavaju samo ono što piše u scenariju, slepo slušaju reditelja i retko kada nešto menjaju. Kod nas je slučaj drugačiji, glumci veoma aktivno učestvuju u stvaranju scena, čak se i svađaju sa režiserima. Kada je Dejvid došao, nisam znala koliko će improvizovati, ali onda se ispostavilo da je sličan mojim srpskim kolegama. Zajedno smo pokušavali da smislimo najbolja rešenja i stalno se konsultovali sa rediteljem.
Story: Kolege za vas često imaju samo reči hvale i opisuju vas kao jednu od najuspešnijih glumica s ovih prostora. Koliko vam laskaju takvi komplimenti?
- Dugo trajem i u tom slučaju mnogi vas uzimaju u obzir, smatraju da ste pri vrhu. Imala sam sreću da stalno dobijam projekte koji odražavaju moj kvalitet. Komplimenti mi prijaju, ali više kada oni proizilaze iz zajedničkog rada. Kao i mnoge žene sa Balkana, ne umem da ih primim, što smatram manom.
Story: Vas je, na neki način, odredio trougao filmova Petrijin venac, Otac na službenom putu i Bure baruta. Na koji način birate uloge?
- Prvenstveno mi je važno da scenario bude dobar, nisam sigurna da bih volela da igram veliku ulogu u nečemu što je budalaština. Uz mene ne idu površni sadržaji, ne bih mogla da ih iznesem, a improvizujem tek kada sam sigurna u ono šta radim. Nisam osoba koja ume da nastupa sama i bitni su mi ljudi s kojima radim. Uvek me zanima koliko slojeva mogu da razvijem u liku, zato me ne interesuje veličina, već šta mogu da napravim od uloge. Obožavam da glumim, ali kada mi rola ne daje mogućnost ni za jednu majstoriju, onda mi ona nije zanimljiva.
Story: Među ljudima za koje ste se vezali nalazi se i Emir Kusturica. Zbog čega?
- Kusturica je bio reditelj koji je saradnju sa kolegama doveo do savršenstva, pripremao je svoje filmove do detalja, ali je bez problema dozvoljavao da u taj uređeni prostor uđu i neki drugi ljudi i predstave svoju ideju. Nije se bojao ako su se mešali u ono što je njegov posao, voleo je dobre zamisli, a tada je cenio glumce.
Story: Kako vam se dopala serija Vratiće se rode?
- Zahvaljujući Goranu Gajiću, Rode su bile onakve kakve jesu, srećna sam što sam bila deo tog projekta i šteta je što za takav kvalitet ne postoji interesovanje na našim televizijama. Verovatno će to ostati usamljeni incident, a u prilog tome dovoljno je pogledati šta se sve prikazuje na RTS-u i svim drugim televizijama, o kakvim se serijama radi.
Moni Marković
