Iskrenost - koja joj je uz prepoznatljiv glas bila jedino oružje kada se pre dvadeset sedam godina prvi put pojavila u javnosti - legendarna pevačica Lepa Brena danas navodi kao najvećeg krivca za svoj nesvakidašnji uspeh. Van scene ova nežna plavuša koja će za nekoliko dana napuniti četrdeset osam godina, ne želi da sakrije neke od razloga koji su vremenom gradili njeno samopouzdanje. Teški trenuci ostavili su neizbrisiv trag na njenoj duši, ali je, uspevajući da pobedi svaku naizgled nepremostivu situaciju uspevala da iz svih bitaka izađe kao pobednik. Uspone i padove opevala je i u pesmama sa novog albuma koji je objavila posle sedamnaest godina pauze tokom koje se najviše posvetila suprugu Slobodanu - Bobi Živojinoviću, nekadašnjem teniseru, i sinovima Stefanu i Viktoru.
STORY: Koliko vas je promenio susret sa ozbiljnom bolešću pre četiri godine?
- To što nisam vodila računa o svom zdravlju umalo me nije skupo koštalo. Sećam se, servirala sam sto za ručak, kada mi je desna ruka odjednom pomodrela. Nakon nekoliko sekundi, plava boja se povukla, a ja sam problem ignorisala. Nekoliko nedelja kasnije pevala sam u Švajcarskoj kad se to ponovilo. Dok sam držala mikrofon primetila sam kako mi na nadlaktici kod mišića pucaju kapilari. Izgledalo je kao da neko ispisuje tetovažu. Prebacila sam mikrofon u levu ruku, desnu podigla uvis i tako završila nastup.
STORY: Prognoze lekara nisu bile ohrabrujuće?
- Čim sam došla u Beograd, otišla sam na dopler krvnih sudova posle čega su mi saopštili da mi je potpazušna vena sto posto zatvorena, baš kao i vena subklavija. Hitno su me smestili na vaskularno odeljenje, gde sam dobila heparin i savet da se narednih dvanaest dana ne pomeram. Tek nakon nekoliko dana sudovi su počeli da se otvaraju da bi mi potom na snimku pluća ustanovili i plućnu emboliju. Posle te vesti počela sam da svoju situaciju posmatram kao film u kojem se sve to loše dešava nekom junaku. Možda je to bio moj lični otpor prema činjenici da je tromboza bolest od koje se umire. Tek tada sam postala svesna šta se desilo, zaronila sam glavu u jastuk i plakala da me niko ne čuje.
STORY: Ipak ste posle toga promenili stil života?
- Lepo je kada doživite uspehe, ali takođe nije loše doživeti padove iz kojih se mogu izvući pouke. Nikada ne možeš da naučiš šta ne treba da radiš dok to ne osetiš na sopstvenoj koži. Nakon bolesti okrenula sam drugi list. Promenila sam ishranu, počela redovno da kontrolišem holesterol, a slatkiše svela na minimum i od tada jedem samo crnu čokoladu.
STORY: Nalazite li u braku sigurnost?
- Brak je ugovorom vezana zajednica u kojoj moraš da imaš hrabrosti da opstaješ. Super je sve dok strast traje i dok ne počnete da se pitate da li uživate u toj svakodnevici, ili vam ipak treba veća euforija od života. Žena udajom postaje servis svojoj porodici.
