Da je podjednako talentovan za nekoliko profesija, šoumen Ognjen Amidžić dokazao je tokom poslednje decenije kroz razne televizijske angažmane i zavidan uspeh u muzičkim vodama. Grupa Flamingosi koju je pre tri godine oformio sa svojim prijateljem Marinkom Madžgaljem, pravi je pokazatelj njegove sklonosti ka umetničkom pozivu, a želja da se često druži sa publikom navela ga je da se nakon višegodišnje pauze vrati i voditeljskom poslu u autorskoj emisiji Ami G šou, koja je namenjena gledaocima različitih uzrasta. Potpuna predanost stvarima koje voli, svakodnevno okupiraju njegovu pažnju, ali najslađi deo svog vremena ovaj šarmantni tridesettrogodišnjak provodi sa suprugom Milicom, novinarkom i voditeljkom Nacionalnog dnevnika televizije Pink, za koju je siguran da je žena njegovog života.
STORY: Uskoro će početi da se emituje novi šou u kom ćete se vi ponovo naći u ulozi voditelja? O čemu se radi?
- Krajem septembra startuje moja autorska emisija Ami G šou koji će se prikazivati utorkom uveče na televiziji Pink u trajanju od šezdeset minuta. Zajedno sa gostima koji će pre svega biti aktuelni i iz raznih oblasti muzike, filma, politike i sporta, razgovaraću o mnogim interesantnim temama. Koncept će biti veoma zanimljiv, a neobične priloge radiće moj misteriozni kolega Oskar. Osim toga, pravićemo i top-liste o najboljim i najgorim pojavama na javnoj sceni, a u segmentu koji smo nazvali Minut slave, svako ko bude želeo dobiće šezdeset sekundi da se predstavi u što boljem svetlu. Za one najuspešnije na kraju serijala obezbedićemo i nagrade. Svi koji budu želeli da učestvuju apsolutno su dobrodošli, neće biti nikakve diskriminacije - onima koji su aktuelni i uspešni otvorena su vrata.
STORY: Zbog čega ste se odlučili za takvu vrstu emisije?
- Još od jutarnjeg programa koji sam radio pre nekoliko godina, nisam imao autorsku emisiju. Postojao je veliki pritisak od raznih ljudi, pod čijim sam uticajem, uslovno rečeno, poklekao i rešio da uđem u koštac sa takvom vrstom tok-šou emisije. Po uzoru na neka američka ostvarenja takve vrste koja se prikazuju u večernjim satima, radiću nešto slično, ali jednom sedmično. Emisija će se zvati Ami G šou, po mom prezimenu, a na to me je inspirisao Ali G Show.
STORY: Marinko ovog puta nije vaš partner?
- Ne, ali nije isključeno da neće biti. Krećemo dosta brzo i pokušaćemo da se u hodu menjamo, kao što je to uvek bio slučaj sa mojim autorskim projektima. Već sada imamo vizije kako možemo da razgranamo emisiju i zbog toga kažem da postoji mogućnost da se on kasnije pojavi, možda i u ulozi Oskara.
STORY: Osim tog projekta, pred Novu godinu očekuje vas još jedna emisija?
- Od decembra počinjem da radim novi kviz Trenutak istine u kome će se učesnici podvrgavati detektoru laži i odgovarati na privatna pitanja. U publici će se, između ostalih, naći i porodica učesnika koja će uživo sve to gledati. Neće biti nimalo lako, ali siguran sam da će biti zanimljivo. Za tačne odgovore takmičar će dobijati novac koji će se, kako pitanja postaju ličnija i nezgodnija, sve više uvećavati.
STORY: Ima li nešto što još niste uradili, a voleli biste?
- Postoji mnogo toga, konkretno na televiziji ima još dosta stvari koje nisam uradio. Imam prostora da se menjam i unosim novine u svoj rad, tako da se nadam da ću kroz život ostvariti sva svoja maštanja. To je možda i glavni razlog zbog čega volim televiziju.
STORY: Šta se dešava sa projektom Ćao Darvine?
- Marinko i ja smo odradili dvadeset i šest epizoda tokom prošle godine, a otkupljeno je ukupno četrdeset. Mislim da ne bi bilo smisla započinjati nešto samo zbog četrnaest epizoda.
STORY: Da li ste nastavili da odlazite na ples i nakon okončanja emisije Plesom do snova?
- Ne odlazim više na ples zbog toga što sam lenj. Tada su bile drugačije okolnosti i ciljevi pa sam uspevao sebe da nateram na taj poduhvat. Međutim, taj period je bio više nego poguban za mene, jer sam zaradio povrede zgloba, kolena i kičme, od kojih se još nisam oporavio. Nije mi žao, jer smo Dragana i ja uspeli da ostvarimo ono što smo planirali, a to je da pobedimo.
STORY: Jeste li ostali u kontaktu sa Draganom Krdu nakon zajedničkog trijumfa na podijumu?
- Baš mi se nedavno javila da je novac legao na račun i da će otpočeti sa realizacijom svoga sna. Pošto sam sada u haosu oko emisije, nismo se videli, ali sigurno hoćemo kada se situacija malo stiša.
STORY: Pošto je muzika vaša velika ljubav, šta će se u skorijoj budućnosti dešavati na tom planu i kada publika može da očekuje novi album?
- Do kraja godine izbacićemo još jedan singl za koji ćemo pokušati da napravimo spot, čiju radnju već godinu i po dana krčkamo u mislima. Reč je o obradi jedne strane pesme stare preko trideset godina. Od Nove godine počinjemo da radimo na novoj ploči, a svirke će biti ekskluziva i za nas, jer uopšte ne znam kako ćemo sve da postignemo.
STORY: Snimili ste pesmu Uzmi ili ostavi zajedno sa džez pevačicom Nadom Pavlović, kako je došlo do ove saradnje?
- Sve je to bio sticaj okolnosti. Kada smo pravili tu numeru, zvučala nam je malo starinski i u svojoj osnovi bila je mambo. Marinko je predložio da pozovemo Nadu, jer ona odlično izvodi takve pesme. Bilo nam je drago što je neko ko toliko dugo radi i prekrasno peva, oberučki prihvatio naš poziv. Nada je pravi laf i divno smo se proveli i družili u studiju, ali i na snimanju spota, a pesma je postala pravi letnji hit koji se svuda slušao.
STORY: Planirate li da u skorije vreme organizujete i beogradski koncert?
- Najžalije mi je što do toga još nije došlo, iako smo u julu proslavili trogodišnjicu Flamingosa. Nikada se nismo busali svojim uspehom, ali s ovim singlom koji pripremamo, imaćemo ukupno dvadeset autorskih pesama, što je dovoljno za fenomenalan nastup. Ne želimo samo da izađemo pred publiku i odradimo svirku da bismo uzeli pare. Planiramo da napravimo neku vrstu mjuzikla i predstave na bini. Međutim, sve to mnogo košta i još ne znam kada ćemo ga organizovati.
STORY: Stiče se utisak da Marinko i vi svuda idete u paketu. Kako je moguće da se tako dobro slažete baš u svemu?
- Igrom slučaja počeli smo svuda da se pojavljujemo zajedno, prvo zbog Flamingosa, potom zbog rada na televiziji, da bi na kraju i ja zaigrao u filmu Crni Gruja i kamen mudrosti. Međutim, mnogo manje smo zajedno nego što se to čini u javnosti.
STORY: Kako ste se vas dvojica upoznali? Da li ste se družili i pre nego što ste osnovali Flamingose?
- Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja, više ne mogu ni da se setim kako je sve počelo. On je radio Balkan net iz Podgorice, ja iz Beograda i tada je krenula naša komunikacija. Intenzivnije druženje otpočelo je 2005. nakon snimanja novogodišnjeg horor filma Poslednja Nova godina. Dobro smo se skapirali, imamo sličan smisao za humor, skoro ista razmišljanja i vizije, pa smo rešili da se upustimo i u zajedničke poslove. Nakon toliko svirki i druženja, možemo da prepoznamo šta ovaj drugi ima u glavi i kako će reagovati na određene situacije.
STORY: U čemu se vas dvojica razlikujete?
- Generalno ima mnogo stvari u kojima se ne poklapamo u privatnom životu. Koliko su nam profesije slične, toliko su i drugačije. On je glumac, ja TV voditelj, nemamo isti način pripreme za posao, a imamo i drugačiji pogled na javno mnjenje.
STORY: Kakva je Marinko osoba?
- Ne znam ni sebe da izanaliziram, a kamoli njega. Ja sam možda odgovorniji, dok je on studiozniji od mene.
STORY: Oko čega se vas dvojica najčešće prepirete?
- Nemamo mi nikada ozbiljnije prepirke i dosad se nismo posvađali. Oko većine stvari imamo drugačije mišljenje, ali to samo izaziva žustriju raspravu. Na primer, kada pravimo pesmu, on misli jedno, a ja drugo, međutim tek kada se složimo, rešimo da je snimimo. Jedan drugoga pokušavamo da ubedimo u svoj argument, ali to su kreativne priče koje dovode do kompromisa.
STORY: Bez obzira na to što ste vi i Marinko skoro stalno zajedno, retko kada izlazite u parovima – vi sa suprugom Milicom, a on sa devojkom Dudom Mijatović?
- Milica i ja često odvojeno idemo u provod, svako sa svojim društvom. Nisam od onih ljudi koji vole da dolaze na sva gradska dešavanja samo da bi bili viđeni. Odem kada me pozovu prijatelji ili kada imam potrebu za tim, istog razmišljanja je i Marinko. Naravno da izlazimo i u paru sa Marinkom i Dubravkom, ali to ne vide kamere i fotoaparati, pa ljudi misle i da se ne događa.
STORY: Imate veoma lepu ženu, da li ste ljubomorni?
- Iskreno da kažem nisam, a kada bi mi supruga dala povoda, verovatno bih i bio. Za sada mi ne daje razloga za tako nešto.
STORY: U čemu se vi i Milica najbolje slažete, a oko čega se svađate?
- Nas dvoje se odlično slažemo, ali ipak postoje neke stvari koje ona meni zamera. Nervira je moja vezanost za kompjuter. Kada sam kod kuće, zakucam se u jedan ćošak i surfujem ili igram igrice. Možda sam u tom pogledu malo asocijalan i s pravom se ljuti, jer mi govori kako je bolje da izađem negde napolje ili uradim nešto drugo. Takođe, moja mana je što sam lenj i ne vodim računa o svojim stvarima, svuda ih razbacujem i nikada ne vraćam na mesto, što nju neretko izvede iz takta.
STORY: Zbog čega ste najponosniji na svoju suprugu?
- Zato što malo troši, tolerantna je, vredna, jaka, može svašta da podnese, vodi računa o sebi i meni... i naravno - lepa je.
STORY: Da li imate takav odnos da možete baš sve da podelite?
- Svakako da možemo. Bez obzira o čemu je reč, uvek i o svemu stignemo da razgovaramo.
STORY: Nedavno su se pojavile fotografije u javnosti na kojima ste vi poprilično intimni sa tamnokosom devojkom, za koju se ispostavilo da vam je kućni prijatelj. Kako se vi i vaša supruga borite protiv takvih stvari?
- Meni je žao što se moji prijatelji bez potrebe pojavljuju u novinama. Mogao je da bude neko drugi kome bi to napravilo ozbiljan problem u životu, ali na sreću nije. Svi zajedno smo se tome smejali, prosto nismo imali nikakav drugačiji komentar niti reakciju. Tog dana sreo sam desetoro ljudi od kojih je sedam bilo ženskog pola – neke su mi prijateljice, neke poslovne saradnice i taj paparaco mogao je da me uslika bilo s kim od njih, a ja to ne mogu da sprečim.
STORY: Smatrate li da je u današnje vreme teško sačuvati brak?
- Sigurno, jer se promenio stil života, nekako se sve ubrzalo. Čovek prosto ne može da shvati šta mu se dešava, tempo je drugačiji, samim tim i brak je izgubio neku čar i težinu. Nedavno sam čitao studiju koja potvrđuje moje mišljenje.
STORY: Da li ste ikada pomislili da je greška to što ste se oženili mladi?
- Ja sam sebi još odavno utuvio u glavu kako bi trebalo da se oženim do tridesete godine i to sam ostvario. U tom momentu želeo sam venčanje, jer sam pronašao pravu osobu s kojom sam bio u vezi tri i po godine i to je bila prava odluka. Za sve u životu postoje dve strane, sve ima prednosti i mane. Isto je i sa roditeljstvom, da li je bolje dobiti dete pre ili kasnije? Dobro je i jedno i drugo, ali na to se ne može uticati.
STORY: U junu ste proslavili i drugu godišnjicu braka. Da li se u vašem i Miličinom odnosu nešto promenilo od kada ste se zakleli na večnu ljubav?
- Mislim da nije, osim što smo vremenom nadograđivali postojeće emocije. Sve ostalo je isto.
STORY: Koliko vremena provodite sa suprugom i da li vam je nekada naporno zato što radite zajedno?
- Slažem se kako nije dobro da partneri budu iz iste profesije, ali samo ako ceo dan provode u jednoj kancelariji i jedno pored drugoga. Nas dvoje se uopšte ne viđamo u zgradi Pinka, jer nemamo nikakvog dodira. Nama je samo osnova posla ista, a to je rad na televiziji, sve ostalo je različito.
