Tokom poslednjih nedelja otkako se vratila iz Australije, pevačica Tanja Savić (28) stalno je u medijskoj žiži. Na tapetu je bio njen brak, odnos sa suprugom, australijskim biznismenom srpskog porekla Dušanom Jovančevićem (33), njihova finansijska stabilnost, pa čak i nedoumice da li će joj se u Srbiji pridružiti muž i deca. Ova misterija rešena je pre nedelju dana kada su u Beograd doputovali Dušan i njihovo dvoje dece, dvoipogodišnji Maksim i osmomesečni Đorđe. Za magazin Story bračni partneri odlučili su da razreše sve misterije koje su oko njih ispletene.
Story: Da li ste se oporavili od prekookeanskog leta?
Tanja: Nije mi dugo trebalo da se priviknem jer sam ovde živela od rođenja pa sve do pre dve godine. Let je naporan, kao i privikavanje na vremensku razliku od devet sati, ali posle dve nedelje vratila sam se u normalu.
Story: Kako Dušan i deca podnose te promene?
Tanja: Oni se još nisu oporavili. Maksim i Đorđe su zamenili dan za noć, ali uskoro će se i oni navići. Trenutno smo svi neispavani pošto su deca budna u vreme kada bi trebalo da spavaju, a onda ih Dule i ja zabavljamo, hranimo… I tako do jutra, a onda sve u krug.
Story: Da li ste uspešno obavili zadatak zbog koga ste iz Australije stigli ranije od ostatka porodice?
Tanja: Jesam i jako sam srećna zbog toga, a u odabiru porodičnog doma najviše mi je pomogao moj menadžer Šmrki. Ispunila sam sebi želju da živimo u kući koja ima dvorište, a to ima svoje prednosti, posebno kada dobijete decu. Kada su me pozvali da pogledam ovu kuću, bila sam neizmerno zadovoljna i čim sam kročila u nju, znala sam da je idealna za nas.
Story: Da li su vaši muškarci zadovoljni izborom?
Tanja: Jesu. Želela sam da sve bude po našem ukusu, ali najviše da se u kući osećamo bezbedno, prijatno i da nam bude udobno.
Story: Dušane, da li Tanja, po vama, uspela da pronađe idealan dom?
Dušan: Da, uspela je da pronađe životni prostor koja mi se baš dopada i nijednog trenutka nisam sumnjao u njen izbor zbog toga što imamo sličan ukus. Kuća je prostrana i u njoj se svi osećamo kao u svom domu, a to je najvažnije. I naselje mi odgovara, mirno je, nema gradske vreve, a opet nije daleko od centra grada. Moram priznati da mi godi i činjenica što naš stambeni objekat ima svoje obezbeđenje.
Story: Jeste li srećni zbog povratka u Srbiju?
Tanja: Veoma sam srećna jer sam o tome maštala.
Story: Znači li to da ste bili nezadovoljni u Australiji?
Tanja: Tamo sam vodila jedan drugačiji život, ali nisam bila nesrećna. Bilo je trenutaka kada mi nije bilo lako jer sam otišla u zemlju koja je potpuno drugačija od naše u svakom pogledu. Nedostajala mi je porodica i prijatelji, ali tamo sam rodila svoje sinove, otpočela bračni život sa čovekom koga mnogo volim i zbog toga sam bila najsrećnija žena na svetu.
Story: Dušane, da li ste srećni zbog povratka u Srbiju?
Dušan: Meni je Tanjina sreća najvažnija. Moja želja je bila da se deca rode u Australiji, što mi je ona ispunila, kao i mnoge druge želje. Volim promene u životu. Znam srpski jezik i to mi umnogome olakšava boravak, a uz to i ja sam želeo da dođem u Srbiju.
Story: Da li ste se dvoumili zbog poslovnih obaveza koje imate oko svog hotela u Australiji?
Dušan: Ne, pa to je samo jedna zgrada, obični zidovi. Oni će uvek biti na istom mestu, a ne bih želeo da Tanji prođu godine. O mom poslu trenutno vode računa roditelji i brat, a ako bude potrebe, uvek mogu da odem na neko vreme i da se vratim.
Story: Kakvi su vaši poslovni planovi? Planirate li ovde nešto da radite?
Dušan: Ne razmišljam u tom pravcu jer mi to nije potrebno. Ako mi vremenom postane dosadno i ukoliko poželim da realizujem svoje ambicije koje su u vezi sa mojim zanimanjem, onda ću se i aktivirati na tom planu. Hotelijerstvo je nešto što me ispunjava i u čemu, bez obzira na iskustvo koje imam, želim da se nadograđujem.
Story: O vama se svašta pisalo poslednjih godinu, dve, a posebno otkako ste se vratili. Kako reagujete na to?
Tanja: Mislim da pojedinci kada ne znaju šta da pišu, ospu paljbu po meni jer znaju da nikada ništa ne demantujem. Međutim, sada su prevazišli svaku meru. Možda papir sve trpi, ali neistine umeju da zabole druge ljude.
Story: Može se pomisliti da sve vesti koje dolaze do čitalaca plasirate i vi sami zarad boljeg marketinga?
Tanja: Toga se najviše plašim, ne bih želela da iko bilo kada pomisli, a posebno moja publika, da sam spremna za tako nešto. Najviše me boli kada me prijatelji pitaju zašto sam nešto izjavila, a ja sam to kao i oni pročitala u novinama. Popularnost sam stekla zahvaljujući pesmama i nadam se da će tako i ostati. Nikada nisam bila medijska zvezda i ne težim ka tome.
Story: Dušane, da li vas pogađaju vesti koje se plasiraju o Tanji?
Dušan: Ne zanima me i ne čitam ništa od toga. Pogledam slike i to je to, osim kada je reč o intervjuima koje je ona dala.
Story: Ima li istine u pričama da su vaši roditelji potrošili novac koji ste im Dušan i vi ostavili za izgradnju kuće?
Tanja: U takvim navodima ne postoji ni trunka istine. Moji najbliži meni žele sve najbolje, kao i ja njima.
Story: Jeste li s njima u dobrim odnosima?
Tanja: Naravno da jesam. Nikada sebi ne bih dozvolila da s njima ne budem u dobrim odnosima. Volim ih najviše na svetu, kao i oni mene. Naš odnos se nije i ne može promeniti zbog toga što sam se udala, živela daleko od njih ili zbog nečega trećeg.
Story: Zbog čega nakon povratka iz Australije niste boravili u Smederevu, već u Beogradu?
Tanja: Kao što sam već rekla, iz Australije sam došla ranije kako bih pronašla kuću. Da sam boravila u Smederevu, onda to sigurno ne bih mogla da uradim. Dok bih se videla sa svom rodbinom koje, hvala Bogu, imam baš dosta, prošli bi dani. Ovako sam odredila šta mi je prioritet, posetila moje i vratila se u Beograd da pronađem dom.
Story: Smatrate li da niste dobra majka zbog toga što ste decu, od kojih mlađi sin ima samo osam meseci, ostavili sa ocem u Australiji, a vi došli u Srbiju?
Tanja: Na ovo ću odgovoriti kontrapitanjem: da li bih bila dobra majka da sam sa decom došla u Srbiju i da nemamo gde da živimo? Ovako sam odlučila da se odvojim od dece kako bih za nas stvorila što bolje uslove za život i srećna sam što sam u tome uspela.
Story: Da li je tačno kako ste se u Srbiju vratili zbog toga što pevanjem morate da zarađujete za život?
Tanja: Od prvog dana imali smo nameru da živimo na relaciji Srbija - Australija i tada sam pričala da ću se vratiti u Srbiju i nastaviti karijeru. Rodio nam se Maksim, a potom i Đorđe, a kada su oni ojačali, mogla sam da razmišljam o povratku na scenu i to sam učinila. Zaželela sam se pevanja. Kompletna sam samo kada radim ono što volim, a novčana sredstva, iako su važna, nikada mi nisu bila presudna. Već sam imala nekoliko nastupa u emisijama Grand produkcije, a i menadžer mi je od sredine marta zakazao tri nastupa, dva u Švajcarskoj i jedan u Austriji. Nisam imala nameru da se vratim tako brzo, ali desilo se. Uželela sam se publike, ali očigledno i ona mene.
Story: Hoćete li uskoro objaviti i novi album?
Tanja: Žao mi je što nisam uspela dovoljno da predstavim svoj treći album Sestre po suzama, ali ostvarile su mi se neke druge lepe stvari, na prvom mestu to što sam postala mama. Međutim, sada ću nastaviti tamo gde sam stala kada sam izdala singl Hotel za izgubljene duše, koji je publika dobro prihvatila.
Story: Kako biste opisali svoj brak?
Tanja: Osećam se najsrećnije u blizini svog supruga i dece. To oduvek znam, a tokom ovih nekoliko nedelja kada smo bili razdvojeni, dobila sam još jednu potvrdu. Sigurno znam da sam uradila pravu stvar kada sam se udala za Dušana i što je on otac moje dece.
Story: Koliko se brak menja kada dođu deca?
Tanja: Menja se, ali u pozitivnom smislu. Više niste slobodni kao što ste nekada bili, deca zahtevaju sto odsto vašeg vremena. Zato bih svima savetovala da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak.
Story: Jeste li vi bili spremni za taj korak?
Tanja: Mislila sam da sam bila spremna, ali zatečeni ste kad god vam se majčinstvo dogodi. To je jednostavno tako sa prvim detetom, ali strah brzo prođe i onda ostaje samo neizmerna radost i uživanje. Rekla bih da priroda sama sve rešava i kako samo treba da joj se prepustimo. Kada ih sada pogledam, sigurna sam da sam bila i više nego spremna.
Story: Da li u vašem braku nekada dođe i do nesuglasica?
Tanja: Nikada neću reći da je moj brak najbolji i najlepši jer nigde nije savršeno, ali ovo što imam, meni je prelepo. Smatram da sam izabrala pravu osobu, tako da moj suprug i ja sjajno funkcionišemo, a i kada nas ljudi posmatraju sa strane mogu da izvedu zaključak da smo srećni.
Story: Koliko je Dušan zadovoljio vaše prvobitne kriterijume?
Tanja: Jeste. Drago mi je što je on osvojio moje srce i njemu sam se predala čitavim svojim bićem. Međutim, ima tu još ljubavi. Nas dvoje se još otkrivamo i po tome nismo izuzetak od drugih parova. Ne kaže se uzalud da su najlepše i najslađe prve godine braka.
Story: A Tanja vaše?
Dušan: Jeste, u svakom smislu. Zabavljali smo se četiri godine i od početka sam želeo da mi postane supruga i majka moje dece. Ostvarili smo sve što smo planirali i zbog toga sam srećan.
Story: Ako je sve tako divno, zašto ste želeli da pobegnete iz Australije?
Tanja: Nijednog trenutka nisam dolazila na ideju da odem od svog supruga.
Story: Šuškalo se da ste u lošim odnosima s njegovim roditeljima?
Tanja: Ja sam takva osoba da sam u dobrim odnosima čak i sa onima koji to ne zaslužuju. Dušanove roditelje na prvom mestu poštujem, pa onda sve drugo. Nikada sebi ne bih dozvolila tako nešto. Osim toga, veoma sam otvorena, tolerantna, komunikativna i druželjubiva.
Story: Da li je tačno kako ste jedno vreme živeli od socijalne pomoći?
Tanja: Tamo je društvo tako uređeno da se i od socijalne pomoći može solidno živeti. Međutim, moja porodica i ja nikada nismo od toga živeli.
Story: Kako biste opisali svoje sinove?
Tanja: Maksim je živahan, dok je Đorđe mirna beba. Međutim, možda se i to promeni pošto se bebe iz dana u dan menjaju. Čak i ove tri nedelje koliko ih nisam videla, obojica su se izmenili. Oduševljava me kako se oni slažu i koliko su privrženi jedan drugom. Mislim da će Maksim kada poraste biti pravi stariji brat zaštitnik.
Story: Razmišljate li o još jednom detetu?
Tanja: Stvarno bih želela da imamo još jednu bebu, ali mislim da se to neće dogoditi u skorije vreme.
Story: Imate li vas dvoje vremena za sebe?
Dušan: Nađemo ga, ali ne često. Dok smo bili u Australiji, ostavili bismo decu kod mojih roditelja i negde otišli sami, a ovde će nam u tome pomoći naša bejbisiterka koja je divna žena.
Razgovarala: Moni Marković
Foto: Luka Šarac
