Dok jedni kažu da je za sreću neophodan novac, drugi tvrde kako bez zdravlja nema ničeg, a primer porodice Srećković pokazuje da je uz pravu ljubav sve moguće. Kada su se upoznali, mnogi nisu verovala da će decenije provesti zajedno, a možda ni oni sami nisu razmišljali o tome, međutim život im je pokazao kako su stvoreni jedno za drugo i da zajedno mogu sve. Verovatno jedan od najskladnijih parova na javnoj sceni, Marija Savić-Srećković (39) i Aleksandar Srećković Kubura (39), nailaze na razne životne prepreke, ali na njima se to ne vidi. Oni su ostvarili uspešne karijere - Marija je najuspešnija fitnes takmičarka svih vremena, a Kubura je član glumačkog ansambla Narodnog pozorišta koji iza sebe ima brojne pozorišne, televizijske i filmske uloge, a s druge strane imaju i uspešan brak. Bez obzira na to što su roditelji skoro punoletnog sina Alekse (17) njih dvoje sa energijom sinovljevih vršnjaka podižu svog drugog naslednika Vanju koji ima dva meseca i dvadeset dana. Na fotografisanju u luksuznom apartmanu hotela Hyatt mogao je da se oseti popravi duh porodice koja svojim skladom omamljuje sve oko sebe. Posmatrajući ih svi su došli do istog zaključka: Ovi ljudi se stvarno vole… a oni su u otvorenom razgovoru za magazin Story kome su poverili prvo fotografisanje svog mlađanog naslednika otkrili kako protiču prvi dani po dolasku bebe u kuću, osvrnuli se na govorkanja o tome da li je dobro ili nije rađati decu u tim godinama i izlazili želju da im se u budućnosti priduži i jedna devojčica.
Story: Dosta se polemiše na temu u kojoj životnoj dobi je najbolje rađati decu. Pošto ste se vi prvi put porodili u ranim dvadesetim, a drugi u kasnim tridesetim godinama, šta možete da kažete na tu temu?
Marija: U dvadesetim godinama organizam je mlad, ali ste u glavi potpuno nespremni i skoro da ne znate šta radite, uglavnom sledite sopstvene instinkte... Situacija je obrnuta u kasnim tridesetim. Pozne godine nose i određene rizike, ali mnoge žene, nažalost, nisu u mogućnosti da biraju period za rađanje.
Story: Da li je vas beba u kući podmladila ili vam je sada teže nego kad ste bili mlađi?
Marija: Na podmlađivanju radim godinama. Nikakva tajna nije u pitanju, već sport i moj način života. Za Vanju želim da imam istu energiju kao što sam imala za Aleksu, a neću slagati ako kažem da mi se čini kako mi je sada lakše.
Story: Da li vas muški članovi porodice povremeno odmenjuju?
Marija: Kubura je kao druga majka, samo što u jednoj stvari nikako ne može da me odmeni. Bar dok Vanja ne promeni način ishrane.
Story: Koje su vaše obaveze oko bebe i generalno u kući?
Kubura: Sem dojenja, kuvanja i peglanja, iste kao i Marijine. Da dojim ne mogu, da kuvam ne znam, da peglam ne volim. Sve ostalo, manje-više, delimo. Vanju presvlačim, nosim, uspavljujem, igram se sa njim isto koliko i Marija. Popravljam po kući, perem sudove, usisavam, a to radi i Marija. Dobro, ona ne majstoriše, ali i ne kvari...
Story: Jeste li se ikada ponašali kao klasičan Balkanac koji deli kućne poslove na muške i ženske?
Kubura: Uvek sam ih delio na one koje volim, koje ne volim i koje ne volim uopšte i ne pada mi napamet da ih radim, a takvih je najmanje.
Story: Aleksa, da li vam obaveze oko bebe ponekad padaju teško?
Aleksa: Moje angažovanje oko bebe je neuporedivo manje nego što sam očekivao. Po tom pitanju veoma sam lenj, tako da se sve svodi na veoma kratko čuvanje dok roditelji rade nešto drugo.
Story: Najsmešnija situacija u kojoj ste se našli sa bebom?
Aleksa: Jednom prilikom, tokom dana, Vanja je plakao, a ja sam dobio zadatak da ga smirim i po mogućstvu uspavam. Legao sam kraj njega na krevet, počeo da ga ljuljuškam, ali on se nije smirivao i nastavio je da plače na sav glas. Posle nekoliko minuta, zaspao sam pored brata.
Story: Kako ste se osećali kada ste prvi puta videli Vanju?
Aleksa: Magično. Videti novo živo biće koje je član tvoje porodice, nešto je što se rečima ne može opisati.
Story: Marija, kako biste opisali Vanju? Da li više liči na vas ili na supruga?
Marija: Mogu da primetim neke detalje koji podsećaju na jednu baku, drugu baku, dedu... Svi se uglavnom slažu kako je isti Aleksa.
Story: U čemu se Vanja kao beba razlikuje od Alekse kada je imao dva meseca?
Marija: Vanja je mirna beba, retko plače i mnogo spava. Aleksa je bio potpuna suprotnost. A da, imao je i kilogram više.
Story: Da li dojite bebu?
Marija: To je najdivniji osećaj, verujem da ću brzo zaboraviti ova noćna buđenja na 2, 3 sata. Ništa neću promeniti dokle god Vanja ovako lepo napreduje.
Story: Čime vas mlađi sin najčešće oduševljava?
Marija: Od prvog dana se smeje. Što bi rekla moja doktorka Goca Ivanović, neodoljiv je!
Story: Kad planirate treću bebu?
Marija: Kao i do sada, nećemo praviti planove. (Smeh)
Story: Kako bi se u vaš dom uklopila jedna devojčica?
Kubura: Verovatno savršeno. Videćemo, nadam se...
Story: Imate li dovoljno vremena da se posvetite i Aleksi?
Marija: Aleksa sada nema vremena za nas, pa pokušavam da se naviknem na to.
Story: Jeste li zadovoljni kako se vaš stariji sin odnosi prema Vanji, ali i prema životu i školskim obavezama?
Kubura: Aleksa je već svoj čovek i sam donosi odluke, ali snosi i posledice za njih. Za sada nemam suštinskih primedbi. Nadam se kako će tako i da nastavi. No, glavne odluke tek su pred njim, ali ja verujem u njega.
Story: Na šta ste posebno ponosni kada je on u pitanju?
Kubura: Što je pošten, dobre duše, veseo, duhovit, snalažljiv, uporan, samostalan.
Story: Jeste li zadovoljni svojim uspehom u školi i šta planirate da upišete po okončanju srednjoškolskog obrazovanja?
Aleksa: Polako počinjem da razmatram svoje opcije za dalje obrazovanje, međutim ništa konkretno nisam odlučio.
Story: da li je u današnje vreme teško biti posvećen roditelj?
Kubura: Svakako da nije lako. Život je prebrz, prenapet, suviše stresan da bi se vreme za decu samo stvorilo. Moramo se boriti za njega. A za klince treba vremena. Ne mnogo, ali neophodno je da ono bude kvalitetno, oslobođeno svih spoljnih problema koji se njih ne tiču...
Story: Koliko su savremene okolnosti otežale ili olakšale ulogu majke u odnosu na period kada ste vi bili mali i kako se prema vama odnosila vaša majka. Da li ste kopirali taj princip, ili razlike ipak postoje?
Marija: Svako vreme nosi svoje breme. Savremene okolnosti uticale su na to da morate mnogo više da se trudite i komunicirate sa svojom decom, da ih usmeravate na društveni život, onaj van kompjutera.
Story: Marija, dugo ste zajedno i gledajući sa strane, delujete veoma srećno. Na čemu se zasniva vaš odnos?
Kubura: Parafraziraću: Imamo snage da prihvatimo stvari koje jedno kod drugog ne možemo da promenimo, hrabrosti da promenimo ono što možemo, a mudrosti da ih razlikujemo.
Story: Kakva je Marija supruga?
Kubura: Dobra, bolja, najbolja...
Story: Umete li nekada da se opustite sa prijateljima i ima li vaša lepša polovina razumevanja ukoliko poželite da izađete?
Kubura: Naravno, svako ima svoj mali krug prijatelja kao i veliki krug onih zajedničkih i to miksujem.
Story: Koliko je u današnje vreme teško uskladiti poslovne i privatne obaveze s obzirom na to da se vi već lagano vraćate u svoj fitnes studio?
Marija: Prvih mesec dana želela sam da se sama brinem o Vanji i provodila sam sa njim svaki trenutak i danju i noću... Naravno, uz Kuburu i Aleksu. Verujem da je to vrlo korisno za uspostavljanje onog najlepšeg odnosa između majke i bebe.
Uverena sam da zahvaljujući tome već sada mogu tačno da protumačim njegove potrebe. Povratak poslu bio bi nemoguć da nemam pomoć u kući, podršku baka, čak i prijatelja.
Story: U čemu je tajna vašeg savršenog izgleda, s obzirom na to da nemate nijedan kilogram viška, a nedavno ste se porodili?
Marija: U trudnoći sam vodila računa o ishrani. Beba je dobila ocenu 10 na porođaju, a ja sam posle dvadeset dana vratila staru težinu.
Story: Koliko vam je bilo naporno da pripremate premijeru u Narodnom pozorištu neposredno nakon rođenja drugog sina?
Kubura: Uraditi novu predstavu uvek je naporno, a kada se ne spava dovoljno, onda je još teže. No kao i uvek, zadovoljstvo i uzbuđenje rada na novom komadu prevazilazi teškoće. Takav je naš posao.
Story: Planirate li još neke projekte i koje su vaše trenutne poslovne obaveze?
Kubura: Završio sam snimanje svoje uloge u seriji Ravna Gora i posle premijere Antigone u Narodnom pozorištu nameravan da se malo odmorim i uživam sa svojim sinom Vanjom. Sledeće godine možda probam opet nešto iz domena produkcije. Još razmišljam...
Moni Marković
