Živa legenda narodne muzike, Miroslav Ilić, ove godine slavi četrdeset godina prisustva na estradnoj sceni, a ovaj jubilej obeležio je tradicionalnim rođendanskim koncertima od kojih je prvi od tri uzastopna zakazan bio za 10. decembar na njegov šezdeset i drugi rođendan. Osim neospornog muzičkog dara koji u njemu leži, ogroman podstrek pruža mu i skladan emotivni odnos sa suprugom Gordanom (60) s kojom je u braku od 1971. godine. Njih dvoje imaju sina Marka i ćerku Mariju koja im je u braku sa nekadašnjim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem podarila unuke Predraga (11) i Strahinju (6).
Story: Na koji način se pripremate za koncerte u Sava centru?
- Nemam specijalnih priprema jer radim sa uhodanom ekipom. Svako ima svoja zaduženja i odlično funkcionišemo. Stalno sam na terenu i nije mi teško da napravim repertoar. Pevam pesme koje se vole i traže.
Story: Premeštanjem koncerta iz Kombank arene u Sava centar pomogli ste da Srbija dobije Evropsko prvenstvo za rukometašice. Postoji li neka vaša privatna spona s tim sportom?
- Volim sport, ali ovo sa rukometnim prvenstvom slučajno se dogodilo. Holandija je otkazala organizaciju i sudije su prihvatile kandidaturu Srbije. Imao sam potpisan ugovor s Arenom kao i uplaćen avans za koncert, ali su me organizatori zamolili da pomerim datum koncerta. Pošto nisam želeo da odstupam od svog tradicionalnog rođendanskog turnira, premestio sam se u Sava centar. Uradio sam ono što nikad nisam voleo i pustio treći koncert u prodaju pa se nadam da će to biti dovoljno za sve koji žele da prisustvuju.
Story: Tim koncertima obeležavate četrdeset godina rada. Da možete, da li biste nešto menjali u karijeri?
- Bilo bi nerealno kada bih bilo šta poželeo da promenim pošto sam zadovoljan i srećan čovek koji je ostvario svoj san da dočeka penziju kao pevač u punoj snazi, a ne kao bivši izvođač. To mi se ostvarilo i bilo bi bogohulno da priželjkujem nešto drugo.
Story: Jesu li zlatne osamdesete bile najproduktivniji period u vašoj karijeri?
- Osamdesetih smo živeli odlično svi smo se zabavljali. U poslednjih dvadesetak godina ovo više nije zabava jer su svi isukali svoje kandže i žele da se međusobno grebemo, tučemo i ludujemo. Smatram da je ovo samo sfera zabave i za tim nema potrebe.
Story: Često ste bili društveno-angažovan pevač. Jeste li uvek osećali potrebu da javno iznesete svoje mišljenje?
- Nisam osećao potrebu, samo sam odgovarao na postavljena pitanja. Mogućnost da iznesem sopstveno mišljenje i stav zapravo smatram vrhuncem svoje slobode. Ne moram ja da budem u pravu, ali neka me svako snagom svojih argumenata ubedi da grešim i biću mu zahvalan. Nikome nisam dozvolio da mi oduzme pravo na mišljenje i nisam zazirao od toga da ga javno iznesem.
Story: Kako se aktuelna društveno-politička scena odražava na sferu zabave kojoj pripadate?
- Ne živimo mi pevači na drugoj planeti. Na određeni način delimo svakodnevicu sa običnim svetom. Pevanje je vitalan zanat koji će uspeti sve da preživi jer je već preživeo mnogo toga što je iza nas. Koliko god da ih stiska muka i nemaština, ljudi uvek žele da zapevaju. Međutim, kriza se oseća i u poslu kojim se bavim.
Story: Vi ste još vitalan pevač koji je nedavno načinio i prve korake na modnoj pisti. Kako vam je izgledala ta avantura?
- Meni je to bilo slatko i prelepo iskustvo. Osećao sam se pomalo neobično, iako nema veće razlike između scene kojom godinama vladam i modne piste.
Story: Dosta se spekulisalo o vašoj povredi rebara. Kako se sada osećate?
- Napravljen je veći cirkus nego što je trebalo. Nisam ja jedini koji je imao povredu rebara. Sada je sve u redu i dobro se osećam.
Story: Vodite li računa o ishrani?
- Ne i uopšte se ne pazim na taj način. Mnogi su ljubomorni na moj apetit i koliko uživam u hrani, a da se to ne vidi. Imam dobar metabolizam i genetiku.
Story: Da li je istina kako izbegavate čvarke i masne prerađevine? Je li to uopšte moguće kada odete u rodne Mrčajevce?
- Imam malo povišen holesterol i kada je moja žena videla taj rezultat, iz kuće mi je izbacila čvarke i slaninicu. Zato u Mrčajevcima ne može da me kontroliše.
Story: Sa suprugom Gordanom zajedno ste duže nego što se bavite muzikom. Obeležavate li svakog 31. decembra svoj bračni jubilej?
- Da, pošto nam se to odlično poklapa sa dočekom Nove godine.
Story: Koliko puta ste morali da pristanete na kompromis kako biste održali tu bračnu zajednicu?
- Milion puta. Obe strane moraju da popuštaju i prilagođavaju se jedna drugoj.
Story: Jeste li uvek uspevali da nađete zajednički jezik ili ste imali i kriznih perioda?
- Lažu svi oni koji za pojedine bračne partnere pričaju: Jao, kako se oni slažu, kod njih nikada nema povišenog tona. U životu nisam video takav brak. U takvim odnosima sigurno nešto krupno nije u redu. Kod mene je drugačije. Ja svoju muškost ne dokazujem nekim mačo stvarima. Volim da idem na pijacu, da uđem u kuhinju... Ako sam duže spavao, raspremim krevet i tako je još od vojske.
Story: Upražnjavate li neke romantične gestove?
- Naravno da ih stalno priređujem, to svaka žena voli, kao i fine poklone, cveće ...
Story: Koliko učestvujete u vaspitavanju unuka Predraga i Strahinje?
- Stariji ide u šesti razred i na pragu je tinejdžerskog doba. Uozbiljio se i nije to više onaj dedin guzomir. A drugi je još mali. Nisam ja od onih deda koji ih ne prekorevaju kada je to potrebno. To sve činim kroz simpatične razgovore, a ne kroz izigravanje strogoće.
Story: Upoređujete li svoje detinjstvo u Mrčajevcima sa odrastanjem vaših unuka u modernom vremenu?
- Sadašnje vreme nosi mnogo veće izazove.
Story: Jeste li zabrinuti da li će ih roditelji izvesti na pravi put?
- Siguran sam da će oni uz našu pomoć izrasti u dva zdrava i dobra čoveka.
Story: Planira li i sin da vas uskoro iznenadi unučićima?
- Kod njega još nema takvih novosti.
Story: Priželjkujete li da s njegove strane dobijete unuku, pošto od ćerke već imate dva muška naslednika?
- Meni se niko nije miješao u to, niti se ja kome mešam, veruj mi. (Smeh).
Nikola Rumenić
