Nije lako biti iskren i beskompromisan, u šta se uverila i pevačica Alka Vuica koja kroz život korača ponosno, bez obzira na sve uspone i padove koji su je pratili. Nakon pet decenija koje je prevalila, šesta joj je donela ono o čemu svaka žena mašta - ljubav. Naime, ona se protekle godine zaljubila u svog poznanika Zlatana Arslanagića, a nakon prvog poljupca između njih ništa više nije bilo isto. Oni sledeće godine planiraju venčanje na Kubi, a o tome kako ga je zavolela i koliko joj njen muškarac znači otvoreno govori u intervjuu za magazin Story.
Story: Da li ste pre deset godina pomišljali na to da ćete se udati u pedeset i prvoj godini?
- Nisam od onih žena čija je želja bila da ode pred oltar, ali svi se menjamo. Udaja je na neki način i pitanje zrelosti i stanje duha. Mislim kako se treba venčavati tek onda kada poželite da nazovete nekoga svojom ljubavlju, da živite i ostarite s njim.
Story: Kako vas je Zlatko zaprosio?
- Prvo je mojoj prijateljici Lori rekao kako želi da se venčamo, pa smo svi mislili da se šali i smejali smo mu se. Šala je izrodila ozbiljan razgovor i rešili smo da ceremonija bude veoma intimna. Ne volim parade pijanstva i kiča. Sviđa mi se američki običaj pisanja zaveta i mislim kako ću ga uvesti na svojoj svadbi. Prosidba nije bila klasična i nije kleknuo, bilo bi to previše patetično za nas. Zlatko je roker. Rekao mi je kako sam u njegovom srcu već postala njegova supruga, a to zaista i želim da budem. Apsolutno mu pripadam, eto tako se osećam.
Story: Znači da je Zlatko čovek vašeg života?
- Da.
Story: Zašto ste odlučili da se venčate na Kubi?
- Prvo smo želeli da odemo na Mauricijus i da venčanje obavimo na nekoj plaži - bosi. Međutim, pošto oboje volimo Kubu, rešili smo da otputujemo baš tamo. Uvek sam želela da je posetim dok je Kastro živ i Zlatko mi je za prošlu Novu godinu ispunio želju. Tamo smo proveli petnaestak dana. Ta zemlja me je stvarno oduševila, ponajviše zbog toga što su ljudi siromašni, ali uprkos svemu srećni. Zlatko je pre mene upoznao tu egzotičnu državu, čak je razmišljao da se tamo preseli i otvori restoran.
Story: Kako ste zamislili da izgleda ceremonija venčanja?
- S nama će biti samo kumovi. Šivenje venčanice prepustiću Matiji Vuici, ali ne znam čak ni da li će to biti klasična haljina.
Story: Da li ste zakazali datum?
- Želeli smo da to učinimo za Novu godinu, ali smo zbog poslovnih obaveza ceremoniju odložili za februar.
Story: Vi živite u Zagrebu, a vaš izabranik u Sarajevu. Gde planirate da nastavite zajednički život?
- Planiramo da se preselimo u Istru. Zlatko je vezan za svoje restorane u Sarajevu, tako da smo u fazi reorganizacije, ali i ovako nam je dobro. Često idem kod njega i on dolazi kod mene, tako da mi ta relacija potpuno odgovara. Uvek sam govorila kako bih najradije, da ne živim u Zagrebu, živela u Sarajevu. U tom gradu uvek odmorim dušu, a kad sam se upoznala sa Halidom, rekao mi je kako imam bosansku dušu. Valjda je to nešto iz prošlog života.
Story: Pričalo se da ste se na Kubu zaputili kao prijatelji, a vratili kao par?
- Ne, zaljubili smo se 21. oktobra, na venčanju bratanca Zdravka Čolića u Sarajevu. Znali smo se od ranije jer sam posećivala njegov restoran. Uvek mi je bio drag i među nama je postojala neka čudna hemija. Na tom venčanju dogodio se prvi poljubac, a onda smo se zaljubili, razgovarajući o životu, o svemu...
Story: Čime vas je osvojio?
- Svojom pameću jer je beskrajno načitan i obrazovan. Volim naše zajedničke trenutke, učim od njega i to mi je najdivnije. Žena se zaljubljuje u odsjaj u očima svog muškarca, kada vid kako je on čeka. Staromodna sam i verujem kako muškarac zavodi ženu ljubavlju, pažnjom, potrebom da je fascinira. Kad postoji obostrana hemija, onda je to prava stvar. Kod Zlatka je najupečatljivija njegova duhovitost i to što su mu moje ljutnje smešne. Mislim da smo kompatibilni i jedno kod drugog ne izazivamo burne reakcije... Pretapamo se, a mislim kako je to izuzetno važno.
Story: Koja je razlika kada se zaljubite sa dvadeset i pedeset godina?
- U dvadesetim je taj osećaj potpuno iracionalan i ne znamo šta nam se događa, a sa pedeset ljubav je mnogo zrelija i u njoj je moguće više uživati, a ne biti neminovno u patnji i strahu. Mislim kako je u mojim godinama zaljubljenost lepša.
Story: Šta vaš sin kaže o Zlatku?
- Arian ga veoma voli i srećan je što sam konačno pronašla muškarca svog života.
Story: Budući da ste četiri puta bili vereni, kako to da nijedne zaruke niste krunisali brakom?
- Strašno sam detaljna i važno mi je da sam potpuno sigurna. Mnogo analiziram, uvek je bolje raskinuti veridbu nego brak jer se prema toj instituciji odnosim kao prema nečemu večnom i temeljnom.
Moni Marković
Razgovarala: Antonija Nazor
