Na prvom mestu oni su ljubavni par, a potom i uspešni poslovni ljudi. Skoro da je nemoguće izgovoriti ime jednog od njih, a pri tom ne pomisliti na ono drugo. On je slavni teniser Janko Tipsarević (28), a ona uspešna poslovna žena i njegova supruga Biljana Tipsarević (29). O njihovom odnosu zna se gotovo sve, ali i ništa, jer je nemoguće pročitati njihove intervjue i videti neke nove fotografije. Ovaj par čeka baš poseban razlog da istupi u javnosti, a ova godina više je nego bilo koja pre baš njihova i dobar je povod za razgovor. Janko se našao na listi među prvih deset tenisera sveta, a njegova lepša polovina radi u uspešnoj internacionalnoj kompaniji, završava drugi fakultet i sprema se da uplovi u nove poslovne vode. Sedam godina prošlo je od kada su Biljana i Janko počeli da se zabavljaju i mnogo toga se u njihovom odnosu promenilo. Jedno pored drugog su odrastali, napredovali i gradili život kakav većina ljudi samo poželeti može. S druge strane, u tom periodu je i magazin Story štampao svoj prvenac i do današnjih dana ekskluzivno donosi čitaocima sve novosti koje se tiču ovog para. Čestitamo rođendan vašem magazinu i čitavom timu koji radi u ovom nedeljniku koji je stekao zavidan ugled i poverenje, kako kod čitalaca, tako i kod ljudi sa kojima sarađuje- naglasio je uspešni par, a u intervjuu se osvrnuo na poslovne planove, ali i novitete koji se tiču njihove privatnosti.
Story: Poslednje dve godine gotovo ste nepobedivi što pokazuje i činjenica da ste među deset najboljih tenisera na svetu. U čemu je tajna?
Janko: Nije baš da sam nepobediv, ali hvala na komplimentu. Tajna je u meni samom. Rešio sam da se 110 odsto posvetim ovom prelepom sportu budući da sam postao svestan da karijera neće trajati zauvek pa želim da iskoristim svaki trenutak najbolje što mogu.
Story: Da li vam laska to što je Tennis Channel snimio film o vama?
Janko: Kompliment je kada američka televizija dođe iz LA da snimi mini dokumentarac o vama. Verujem da to znači kako radim nešto dobro. Drago mi je što je snimljen u zemlji iz koje potičem, u mom rodnom gradu. Televizijska ekipa je osam dana boravila u Beogradu da bi prikazala našu zemlju, otkrila kako sam rastao, gde sam trenirao i sve ostalo što je u vezi sa razvojem moje.
Story: Izjavili ste kako volite da igrate turnire u Aziji?
Janko: Atmosfera je drugačija posle US Opena i haosa hard-court sezone. Ljudi su fenomenalni i vrlo ljubazni, a teniseri se poštuju više i drugačije nego na ostalim turnirima.
Story: Kada ste shvatili da želite da se angažujete na polju humanitarnog rada?
Janko: Uvek sam to želeo i krivo mi je što nisam još ranije počeo. Drago mi je što mi je život pružio priliku da pomažem mladim ljudima kojima je to preko potrebno. Supruga i ja trudimo se da ne pričamo o tome, ali neke organizacije poput Čika Boce treba spomenuti, kako bi ljudi obratili pažnju i, ukoliko je to potrebno, zatražili pomoć pošto se oni bave stvarima od velikog značaja.
Story: Kako ste se osetili kada ste posetili fondaciju Čika Boca?
Janko: Emocije, emocije, emocije na sve strane... Setio sam se deda Baneta, čoveka koji me je upoznao sa tenisom i bio moj pratilac dugi niz godina, a koji je izgubio svoju životnu bitku sa rakom. Ako sam u prilici da pomognem ovoj deci, onda ću dati sve od sebe da to i učinim.
Story: U budućnosti ćete biti angažovani i kao menadžer mladih teniskih zvezda. Koliko je važno da svoje iskustvo prenesete onima koji tek počinju da grade svoju tenisku karijeru?
Janko: Mislim da je tenis u Srbiji u ekspanziji. Brojni mladi talenti istaći će se u narednim godinama, a ja ću biti tu da im pomognem, kao i tim mojih ljudi. Pokušaćemo da obezbedimo dobre uslove kako ne bi morali da prolaze ono što smo moje kolege iz reprezentacije i ja proživljavali.
Story: Šta podrazumeva profesionalno bavljenje tenisom? Većina ljudi u tome vidi samo mnogo novca?
Janko: Tenis je način života i kao u svakom sportu, ukoliko si dobar, postoji i lična satisfakcija i finansijska nadoknada u skladu sa rezultatima. Ipak, iskreno, nije nimalo lako. Konstantno se selimo iz hotela u hotel, iz države u državu, sa kontinenta na kontinent... Kao putujući cirkus. Ipak, bar što se mene tiče, obožavam ovaj sport i ne bih ga menjao ni za jedan drugi.
Story: Zbog čega ste zavoleli tenis, i da li ste na početku verovali da ćete biti među najboljima na svetu?
Janko: Kako klinac zavoleo sam ga zato što sam bio talentovan. Kasnije, kako su godine prolazile, pored toga što sam shvatio kako jednog dana mogu da budem baš dobar, jednostavno sam zavoleo i ovakav način života.
Story: Mislite li da je potrebno da roditelji budu upućeni u svaki korak mladih sportista, ili pak brigu treba da prepuste trenerima i stručnim timovima?
Janko: Roditelji igraju važnu ulogu u razvoju mladih igrača. Nikada bez svojih najbližih ne bih bio ovde gde jesam, ali u karijeri svakog igrača dođe vreme kad mora da se osamostali i počne da putuje sam sa trenerom. To je dobro za njegov napredak, ali ne znači kako roditelji treba da budu potpuno isključeni.
Story: Koliko vama je značila podrška i da li su vam starije kolege davale savete i ohrabrivale vas?
Janko: Jedina podrška koju sam imao u početku bavljenja ovim sportom bili su moji roditelji i veoma sam im zahvalan na tome. Tenis u Srbiji nije bio ni izbliza dovoljno cenjen sport. Nije bilo igrača niti starijih kolega od kojih sam mogao bilo šta da naučim. Danas je drugačije i upravo to je jedan od razloga što sam odlučio da otvorim agenciju za pomoć mladim igračima.
Story: Supruga je često uz vas. Koliko vam znači njena podrška?
Janko: Najviše na svetu! Počeli smo da se zabavljamo kada nisam bio ni u prvih sto, mnogo toga smo prošli zajedno, bila je uz mene i u najtežim trenucima, a i u najvažnijim pobedama. Pre braka nije imala toliko vremena da putuje sa mnom jer je studirala, a potom i radila u ozbiljnoj kompaniji. Statistički gledano, od trenutka kad sam se oženio, počeo sam da igram veoma dobro. Od tada često putujemo zajedno pošto ona svoj posao može da obavlja sa različitih destinacija. Ponekad, kada nije sa mnom na turnirima, osećam se izgubljeno jer na nju, osim što je ljubav mog života, gledam kao na deo tima. Ona ima važnu ulogu u menadžerskom i organizacionom delu moje karijere. A reći ću vam da i njoj, kada nismo u mogućnosti da budemo zajedno, nedostaje turnirska atmosfera. (Smeh) Ponosim se njome jer je vredna, mnogo je radila na obrazovanju, a to je sada veliki dobitak za porodični posao koji vodi.
Story: Uskoro će kraj ovogodišnje sezone. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima i kakvi su vam planovi za iduću godinu?
Janko: Plan mi je bio da ostanem među 10 najboljih tenisera na svetu i plasiram se na završni masters u Londonu. Jedan od dva cilja je postignut, a kad je reč o Londonu, tu moram još da zapnem.
Story: Kako provodite vreme između turnira?
Janko: U društvu sa suprugom... Kod kuće ili na nekom drugom mestu koje oboje volimo. Tu su i muzika, knjige, internet, praćenje ostalih sportova...
Story: Hoćete li ići negde na odmor?
Janko: Kao i obično, putovaćemo na Maldive koji su najlepše mesto na svetu. Oboje volimo ronjenje, a odabrali smo idealno mesto za to, čak su i ajkule na koje nailazimo bezopasne.
Story: Često Janka pratite na turnirima, da li je težak život u koferima ili vam je zabavno?
Biljana: Kada ste sa osobom koju volite i obožavate, koja vam je najbolji životni prijatelj i kada vam je sve obojeno smehom kao Janku i meni, zaista nema ništa lepše. Često nam nedostaje porodica, prijatelji, naša zemlja, naša hrana, ali ništa nije idealno. Imamo divne prijatelje, sjajan tim trenera i fizioterapeuta, tako da smo svi kao mala porodica koja se stalno seli sa jednog mesta na drugo.
Story: Koliko se vaš život promenio od kada ste u braku?
Biljana: U profesionalnom smislu mnogo se promenio. Zbog stalnih putovanja koja se neminovna, vodimo jedan specifičan način života. Ponosim se Jankom i na onim što je postigao. Put je bio dugačak i trnovit, ali on je svojim radom i velikom ljubavlju prema tenisu postigao ogroman uspeh.
Story: Koliko ste se za ovih sedam godina koliko ste zajedno Janko i vi izmenili?
Biljana: Sazrevali smo zajedno. Upoznali smo se kada smo imali 21 godinu, mnogo toga smo prošli skupa. Bio je to dugačak put ispunjen raznim preprekama i novinama. Za to vreme dogodio se Jankov ulazak u top 100, pa proboj u top 10. Ja sam završila fakultet, zaposlila se, venčali smo se... Dogodilo se mnogo promena. Uvek smo jedno drugom bili najveća podrška i oslonac, inspiracija i motivacija za budućnost.
Story: Nekoliko puta ste proglašavani najlepšom partnerkom tenisera. Laskaju li vam takvi komplimenti?
Biljana: Naravno da mi laskaju jer mislim da svakoj ženi prijaju komplimenti. Međutim, sada pohvale na račun izgleda doživljavam kao vrlo trivijalnu stvar pošto su mi bitniji drugi kvaliteti. Moram da napomenem kako ima mnogo lepih žena tenisera.
Story: Zbog čega ste rešili da ne budete samo žena sportiste?
Biljana: Odrasla sam u porodici gde su dom i ljubav najbitniji, pa su i meni muž i porodični život na prvom mestu, a potom karijera. I dalje tvrdim kako se, ukoliko se žena dobro organizuje, sve može uskladiti. Ipak je najbitnije da nikada ne zapostavimo sebe i svoje obrazovanje, da se neprestano poslovno usavršavamo i pokušamo da radimo ono što volimo i što nas ispunjava.
Story: Diplomirali ste na Fakultetu tehničkih nauka i završili master iz industrijskog inženjerstva i menadžmenta zbog čega važite za jednu od najobrazovanijih žena profesionalnih sportista. Koliko je edukacija važna u životu jedne mlade žene?
Biljana: Po mom mišljenju je najvažnija. To je ono što vam niko ne može oduzeti i što vas čini jakim i nezavisnim.
Story: Već godinama gradite karijeru, a trenutno ste zaposleni u jednoj internacionalnoj firmi?
Biljana: Moj posao nije atraktivan za javnost. Radim u struci kao inženjer. Imam sreće da sam pronašla način da uskladim svoj profesionalni i privatni život, a to nije lako kada vam je suprug teniser, jer iziskuje stalna putovanja i promenu lokacije. Posao koji obavljam je takav da se ne vezujem za jedno mesto... Šta više, benefit je to što često boravim u Americi i Evropi.
Story: Da li ste zbog braka okončali svoj prethodni posao?
Biljana: Pre udaje nekoliko godina radila sam u kompaniji koja je bila zastupnik Sunseekera za 14 zemalja jugoistočne Evrope. To je bilo sjajno iskustvo, ali kada smo se Janko i ja venčali, promenila sam prioritete i posvetila se našem zajedničkom životu što je zahtevalo promene, ali sam nastavila da radim jer je nezavisnost neophodna za svaku ispunjenu ženu. Moj pređašnji posao zahtevao je svakodnevni boravak u kancelariji, organizaciju sajmova i odlazak na iste, tako da je bilo neminovno da se organizujem na drugi način i promenim radno mesto.
Story: Bavili ste se i voditeljskim poslom?
Biljana: Voditeljski posao bio je kratkotrajan. Radila sam to iz hobija za vreme studija ili u nekoj poslovnoj pauzi. Nikada se njime nisam profesionalno bavila.
Story: Uključeni ste i u menadžerski posao u vezi sa karijerom vašeg supruga u agenciji koja se bavi mladim teniserima?
Biljana: Tu materiju vrlo dobro poznajem jer sam sa Jankom sedam godina, tako da sam iz prvih redova pratila razvoj profesionalnog sportiste i mnogo toga naučila. Agencija je nastala u saradnji sa gospodinom Dirkom Hordorffom, Jankovim menadžerom i trenerom. On je čovek uspešne karijere i velikog ugleda u menadžerskom svetu. Od njega se mnogo uči. Fenomenalna je stvar što Janko svoje znanje može da prenese mlađim generacijama i ukaže im na određene greške. Nekada nije lako ni deci, a ni roditeljima koji tek ulaze u ovaj sport da prepoznaju prave izbore i donesu odgovarajuće odluke.
Story: Pažnju javnosti privukao je i vaš blog?
Biljana: To je samo hobi koji me zabavlja. Drago mi je što je u Srbiji trenutno eksplozija modnih blogova. Žene bi trebalo češće da se okreću tome nego modnim časopisima. Ipak na blogu gledate modu na stvarnim ljudima, i tu nije u pitanju reklama, već lični doživljaj mode i trendova.
Story: U skladu s tim, uskoro treba da diplomirate na odseku za modni dizajn?
Biljana: Iako sam išla u Prirodno-matematičku gimnaziju, završila sam kurs modnog dizajna i išla na crtanje. Oduvek smo sestra i ja šile i kreirale garderobu za nas. Jovana je završila fakultet za modni dizajn u Italiji, a ja sam odlučila da to učinim sad. Bitno mi je što imam diplomu Fakulteta tehničkih nauka i master. To mi je dalo odlično obrazovanje i širinu za biznis, tako da je modni dizajn bio kao šlag na tortu, jedna veština više koja me ispunjava.
Story: Uskoro ćete organizovati i modnu reviju. Zbog čega ste odlučili da nastupite sa drugim studentima, a ne samostalno?
Biljana: Bilo mi je milo da se vratim u školske klupe, a kao i u svakom poslu, potrebno je određeno znanje da bi se neko bavio dizajnom. Mnogo je žena sa stilom i dobrim ukusom, ali ponekad samo to nije dovoljno. Dobar profesor mnogo znači, a ja sam vrlo srećna sa gospođom Inom Jadranski, ženom koja me je učila i prenosila mi svoje fenomenalno znanje.
Story: Završili ste muzičku školu odsek za klavir. Da li i dalje svirate?
Biljana: Završila sam u Novom Sadu Muzičku školu Josip Slavenski. Klavir je oduvek bio moja ljubav, odrasla sam uz njega, dobila sam ga na poklon od roditelja kao mala i od tada on je sastavni deo mog života. Volim klasičnu muziku, mada poslednjih godina skidam dosta modernih kompozicija. Išla sam i na balet, ali ipak mi se više dopao klavir koji je na kraju ostao moj izbor.
Story: Gde je vaša trenutna adresa, tačnije, gde najčešće provodite vreme?
Janko: Svuda... Dosta vremena provodimo u Americi, nemamo stalnu bazu, sve ređe imam priliku da dolazim u Srbiju zbog gustog rasporeda turnira i priprema. Dešava mi se da se probudim usred noći i da zaboravim u kom sam gradu.
Biljana: Nama je dom tamo gde smo zajedno. Imam sreće da zbog obaveza dosta vremena provodim u Srbiji.
Story: Izgleda kao da ste stalno zajedno, međutim koliko zaista vremena provodite jedno pored drugog?
Janko: Zavisi od dnevnih obaveza, ali dešava se da se po ceo dan ne vidimo. Tek uveče umorni uključimo našu omiljenu seriju Prijatelji koju gledamo po milioniti put i znamo je napamet, pa se smejemo i pričamo o svemu i svačemu.
Story: Od početka vaše veze prošlo je sedam godina, a dve ste u braku. Razmišljate li o deci?
Janko: Počeli smo intenzivno da razmišljamo o tome. Trenutno nam posao i karijera zaokupljaju dosta pažnje, ali svakako da će se i to promeniti.
Story: Ko se bolje snalazi u najobičnijim kućnim poslovima?
Janko: Volimo da imamo dosta obaveza i organizovan dan, da oboje budemo produktivni jer drugačije ne umemo da funkcionišemo.
Biljana: Kad smo u Srbiji, jedemo kod kuće, obožavam da skuvam ručak i da ga lepo serviram. Janko je divan, zna da pomogne oko svega i veoma je uredan. Dosta vremena provodimo u našem domu. Volimo druženje sa prijateljima, često organizujemo roštilj ili neki dobar izlazak. Čitamo dobre knjige, a Janko bira muziku, tako da je uvek veselo. On pravi i izvrsne koktele, tako da je kod nas kao u nekom dobrom loungu, uvek ima mnogo šale i smeha.
Janko: Biljana sjajno kuva i oboje uživamo u našem domu. Prija nam i dobra partija golfa, muzika, izlazak sa društvom...
Moni Marković
