Kada je pre nešto više od dve i po decenije naslikala prvog klovna, naša slavna glumica Vesna Čipčić nesvesno je otvorila vrata jednom novom segmentu života u kojem uvek iznova pronalazi zadovoljstvo, neku drugačiju ljubav, strast i sreću. Danas, kada njenu kolekciju originalnih umetnina čini oko tridesetak slika, simbolično, klovnovi predstavljaju njenu malu, imaginarnu vojsku koja je već drugi put vodi na put u Holandiju. Baš kao i 2007. godine, Amsterdam je i sada, izgleda, postao sasvim slučajna lokacija na kojoj se nalaze njeni radovi. Od 1. septembra, kada je izložba otvorena, do kraja ovog meseca, Vesnini klovnovi na raspolaganju su ljubiteljima umetnosti zajedno sa delima još dva umetnika, Nevenke Šešić Fišer i Zorana Tairovića.
- Vrlo je interesantno da po drugi put u Holandiji izlažem svoje slike koje u Beogradu još nisam pokazala. Ali, i na ovaj put poveli su me moji klovnovi, a oni valjda znaju šta rade. (Smeh) Možda zato što sam se prvi put iz Holandije vratila punog srca, ne čudi što sam opet otišla baš tamo. Prošlo je pet godina otkako sam u galeriji Akantes u srcu Amsterdama izlagala sa Nenom Šešić. Ovoga puta ukazala se prilika da pored njene video-instalacije na temu vode ima prostora i za još neke slike, pa je pozvala Zorana i mene da prikažemo naša dela. Inače, otvaranje izložbe bilo je pravi doživljaj i obeležilo je ozbiljan umetnički program, pa ne čudi što na takav događaj masovno dolaze ljudi iz različitih krajeva Holandije. Istoričarka umetnosti (KAKO JOJ JE IME) koja je otvorila izložbu, primetila je i istakla kako nas troje, iako zastupamo različite stilove i pravce, povezuje istinska potreba da nešto odbranimo i da se s velikom željom kritički osvrnemo na neke pojave i dešavanja.
Story: Kako ste došli na ideju da slikate baš klovnove?
- Veza između cirkusa i pozorišta veoma je bliska. Kao i pozorište i cirkus ima svoju scenu, glumce, publiku, svetlo, kostim, muziku... Kad ovo govorim, pre svega mislim na vrhunske cirkuse poput Cirque de Soleil i maestralne klovnove poput Groka, fakultetski obrazovanog poliglote koji je svirao dvanaest instrumenata i bio počasni član budimpeštanske akademije... Oduvek bolelo što su klovnovi, koje sam još kao dete gledala u prvom Medrano cirkusu u Kikindi, bili odrpani, siroti i više tužni nego radosni, pa kada sam upoznala te vrhunske cirkuske zabavljače i njihove artističke tačke, imala sam potrebu da ih odbranim od neznalaca koji, kad žele nekog da ismeju, kažu da je klovn. Moji klovnovi se raduju i svi su nasmejani. Drugo, imam mogućnost da se poigravam bojama i sama pred svojim delom budem odgovorna, što u glumi nije slučaj jer sam uvek u situaciji da zavisim od mnogo faktora.
Story: Kada ste naslikali prvog klovna?
- Pred rođenje moje ćerke Anje. Htela sam da, kada je dovedem iz porodilišta, iznad njenog kreveca stavim nešto što je sinonim radosti, sreće, vedrine i dobrog raspoloženja. Želela sam da je dočeka klovn kojeg sam naslikala tokom trudnoće. Potom, to mi se osladilo, pa sam nastavila da ih slikam.
Story: Kako je Anja reagovala na vaše stvaralaštvo kada je porasla?
- I ona i moj sin Ivan se raduju jer su slike živopisne, vesele i bude najvedrija raspoloženja. Svesni su koliko uživam u tome pa me istinski podržavaju.
Story: Hoćete li praviti izložbu u Beogradu?
- Nadam se, mada sam oduvek slikanje osećala kao svoj najintimniji čin. Ne mogu da zamislim da se u bilo kom trenutku odvojim od bilo koje svoje slike, pa sam uoči izložbe u Amsterdamu slagala kako su sva dela već prodata da kojim slučajem neko ne bi poželeo da ih kupi.
Story: Otkud ljubav prema Holandiji?
- To je kraj Evrope koji mi je legao, ali pre svega zahvaljujući mojim divnim kumovima koji tamo žive. Gradovi ne postoje bez ljudi i nemaju snagu koju im tek oni na neki način udahnu. Nisam pogrešila kada sam se pre pet godina zaljubila u tu zemlju i slutim da ću i dalje ići tamo.
Story: Šta je Zoran rekao za klovnove?
- Dopali su mu se, čak mi je dao kompliment rekavši kako ga moje stvaranje podseća na jednog velikog slikara. Nadam se da to nije bilo kurtoazno. (Smeh)
Story: Kako ste se provodili u Amsterdamu?
- Tih deset dana proveli smo u želji da sve veselo učinimo još veselijim. U Amsterdamu svako može da se zabavlja za sebe. U tome i jeste lepota Holandije jer se niko nije iznenadio što smo se na biciklu vozili maskirani. Čovek se tamo ponaša onako kako se oseća i nije ga sramota da se pred komšijom, ukoliko to poželi, pojavi sa vazom na glavi. Ako si im simpatičan, žitelji ovog prelepog grada samo će se nasmejati i poslaće ti poljubac.
Story: Spremate li neku novu predstavu?
- Da, u Beogradskom dramskom pozorištu, a trebalo bi da glumim i u jednoj novoj seriji, čemu se izuzetno radujem.
Jasmina Antonijević
