Nema dana da neke priče o pevačici Svetlani - Ceci Ražnatović (39) ne isplivaju u javnost, ali bilo da su tačne ili ne, ona ih uglavnom proprati ćutke. Ne zato što ne bi imala šta da kaže, već zbog toga što je njen život odavno ispunio normu vrednu dobrog holivudskog filmskog scenarija koji se konstantno dopunjava novim intrigama. Zato su momenti kad ona želi da priča dragoceni za njene poštovaoce. A ovoga puta govori o mnogo čemu: svojoj prošlosti, ljubavnim promašajima, odnosu sa svojom decom, sestrom, prijateljima...
Story: Kako ste nakon svega što ste proživeli i dalje ostali jaki?
- Porodica i posao kojim se bavim održali su me i učinili da ostanem mentalno jaka. Baza iz koje čovek akumulira energiju i utehu jeste pre svega porodica, a imam i veliku sreću da se bavim najdivnijim poslom na svetu - muzikom, Meni je moja publika uvek bila velika podrška i u dobru i u zlu.
Story: Jeste li ikada pomišljali da odustanete od karijere?
- Nikada.
Story: Koliko vam duhovni razgovori sa sveštenikom pomažu da prevaziđete teške životne momente?
- Izuzetno mi pomažu.
Story: Da li je bilo trenutaka kada ste mislili da vam ništa ne ide od ruke i kako ste ih prevazišli?
- Svima nam u životu se desi da imamo sive misli u glavi. Barem ja nemam crne, ali sive povremeno da. Čovek to podnosi u zavisnosti od toga kako je koncipirana njegova ličnost. Nisam sklona depresiji i negativnim stvarima i trudim se da svaki problem sagledavam sa najpozitivnije moguće strane. Bitni su ljudi koji te okružuju kad ti je dobro, a još važnije je ko je uz tebe kada ti je loše. U tim situacijama najbolje se vidi ko ti je prijatelj. Važno je da okruženje u kojem si ima pozitivne stavove i da te ne vuče na dno već da te izbacuje na površinu.
Story: Da li su vam, dok ste prolazili kroz teške trenutke, neki od prijatelja okrenuli leđa?
- Imala sam loših iskustava sa ljudima koje sam smatrala prijateljima, ali to se svima dešava. Generalno, oni za koje sam mislila da će biti uz mene šta god da se desi, ostali su. A to je u stvari najbitnije. Otkad znam za sebe najveću podršku imam u svojoj rođenoj sestri Lidiji koja mi je mnogo pomogla u veoma lošim i teškim trenucima.
Story: Mislite li da je na određeni način, zato što je uvek bila uz vas, Lidija žrtvovala deo svog života?
- Zbog mog posla svi moji najbliži podnosili su i lepo i ružno. Lidija je zarad mene podnela velike žrtve. Bila je i kolateralna šteta u nekim mojim najtežim trenucima. Ali, mi smo to zaboravile i idemo dalje. Volimo se, jaki smo kao porodica, a to je najbitnije.
Story: U poslednje vreme vaša deca Anastasija i Veljko sve češće su predmet interesovanja medija. Da li vam smeta što njihove slike i snimci sa profila društvenih mreža dospevaju u javnost, budući da je ipak reč o maloletnicima?
- Apsolutno učestvujem u životima svoje dece i uvek sam bila upućena u to što rade, a ne rade ništa što nije u skladu sa njihovim godinama. Smeta mi što mediji, samo zbog toga što je reč o mojoj deci, zadiru u njihovu privatnost. Jedno je kad ih ja slikam i eksponiram ih, a drugo je kada to neko zloupotrebljava.
Story: Priželjkujete li još dece?
- Zašto da ne, to je najveće bogatstvo, ali decu rađam isključivo iz ljubavi. Trenutno nema ljubavi pa nema ni dece. (Smeh)
Story: U kakvom sećanju vam je ostao bračni život?
- U najlepšem.
Story: Oko čega ste se suprug i vi najviše svađali?
- Željko i ja nismo se svađali i imali smo divan brak, pun ljubavi razumevanja i podrške. U svom pokojnom suprugu imala sam, pre svega, najvećeg prijatelja. Posle takvog iskustva brak je za mene i dan-danas institucija vredna poštovanja. Ja još verujem u brak.
Story: Da li vam je Željko pomagao oko kućnih poslova?
- Jeste. On je bio muškarac koji je potpuno posvećen svojoj ženi. Ništa mu nije bilo teško i poslove nije delio na ženske i muške. Čuvao me je kao malo vode na dlanu tako da pored njega ništa teže od kašike nisam podigla.
Story: Jeste li prihvatili neke njegove osobine i da li ste nakon njegove smrti u svojim odlukama prepoznavali neke Željkove?
- To je potpuno prirodno kada sa nekim živiš godinama punih dvadeset i četiri sata. Delili smo sve, i dobro i loše. Normalno je da jedno od drugog usvajamo navike i osobine. Veoma mlada sam se udala i mnogo sam naučila od Željka. Ponosna sam na to i nemam problem da to kažem. Pored njega sam postala zrelija i odgovornija.
Story: Koliko je teško bilo nadomestiti vašoj deci ulogu oca?
- Brojne samohrane majke su u mnogo težoj poziciji od mene, imaju i više dece, a uspevaju da od njih stvore dobre i kvalitetne ljude. Ne treba mi orden za tako nešto jer se to podrazumeva.
Trudim se da izvučem najbolje iz sebe i to prenesem na svoju decu. Ona su meni najbitnija u životu, a sve ostalo je sporedna stvar.
Story: Da li ste sada zaljubljeni i srećni?
- Srećna jesam, ali zaljubljena nisam. Kod mene zaljubljenost ne podrazumeva sreću.
Story: Jeste li i dalje spremni da volite?
- Uvek sam spremna da volim i umem to. Kada volim dajem celu sebe: partneru, deci, porodici, prijateljima... Nisam neko ko kalkuliše osećanjima.
Story: Da li vam se trenutno neko udvara?
- Niko mi se ne udvara.
Story: Skoro ste izjavili: Pravi muškarac ne plaši se da mi priđe. Možete li da ohrabrite pripadnike jačeg pola i otkrijete im kako da vam priđu?
- Pravi muškarac uvek će naći način, a da mu ja ne dajem mapu.
Story: Na šta uvek padate kod muškarca?
- Skrene mi pažnju fizički izgled, ali to nije osnovni preduslov da se nešto desi među nama jer mora postojati hemija i sadržajan odnos. Ima mnogo faktora koji spajaju dvoje ljudi.
Story: Poredite li svoje partnere sa pokojnim suprugom?
- Naravno da ne. Svako je individua za sebe.
Story: Mislite li da ste imali pogrešnih emotivnih izbora u životu?
- Naravno da jesam.
Story: Govorite o periodu posle Željka?
- Da, govorim o tom periodu jer sam se udala veoma mlada.
Story: Kajete li se zbog neke svoje veze?
- Nisam neko ko se kaje. Svako je u datom momentu imao svrhu postojanja u mom ljubavnom životu. Šta je bilo, bilo je. Dok je trajalo bilo je lepo.
Story: Kakav tip muškarca vam se dopada, kada je reč o fizičkim osobinama?
- Znate onaj stereotip: visok, zgodan i crn. Šalu na stranu, iako imam trideset i devet godina, nemam određeni tip muškarca osim što volim kada je fit i izgleda zdravo, mentalno i fizički.
Story: Poslednjih godina u medijima vas spajaju samo s mlađim muškarcima?
- To je medijska senzacija nepotkrepljena činjenicama. Ali ne mogu svaki dan da objašnjavam i demantujem da nisam u vezi sa svakim pored koga stanem. A kada je o godinama reč, suprug je bio stariji od mene dvadeset i jednu godinu. Ljubav ne poznaje godine. Samo na Balkanu se ispreda ko je od koga koliko stariji ili mlađi, a svuda u svetu to je odlika nepristojnosti. Uostalom, zašto je kome važno s kim ja i na koji način provodim vreme? Nikada nikome nisam držala moralne pridike, pa ih ni sama ne trpim. Nek radi ko šta želi, samo dok me ne ugrožava.
Story: Jeste li nekad teški u vezi?
- Pa zavisi šta u meni partner probudi. Šalu na stranu, mislim da nisam.
Story: Ima li trenutaka kada barem mentalno dominirate u vezi?
- Ja jesam dominantna žena, ali to ne znači da mi je potrebno da postrojavam svog partnera. Imala sam vezu sa Željkom u kojoj smo oboje bili dominantni u svojim profesijama i kao javne ličnosti pa nikakav problem nismo imali u funkcionisanju braka. Ako su ljudi svesni sa kim su, moraju da poštuju želje i navike svog partnera. Kompromis je neophodan da bi dvoje opstalo u vezi i to nema veze s godinama. Uzajamno poštovanje je uz to najbitnije za iskren emotivni odnos.
Story: Postoji li neki emotivni obrazac koji ste usvojili od Željka, a koji se ispostavio kao tačan u iskušenjima kroz koja ste prošli?
- Uvek me je učio da ne dam na sebe. To prenosim i na svoju decu. Niko ne sme da nam zgazi dostojanstvo i ponos, ni u emotivnim, prijateljskim, niti poslovnim odnosima... Potrebni su i kompromisi, ali svet se, nažalost, ne gradi samo na njima.
Story: Koliko u sinu Veljku prepoznajete Željka?
- I on i Anastasija imaju i mojih i Željkovih osobina.
Story: Mnogo se spekulisalo o vašem izgledu u poslednje vreme, ali nigde niste potvrdili šta ste zapravo operisali. Jeste li smanjili grudi?
- Imala sam intervenciju na grudima koja nije imala samo estetski već pre svega zdravstveni karakter. Usput sam uradila i korekciju njihove veličine, ali prioritet mi je bio zdravstveni problem.
Story: Da li ste korigovali i usne kao što se nagađa?
- To je glupost.
Story: Žalite li što ste snimili film Nečista krv s obzirom na to da u njemu ima dosta slobodnih scena?
- I pored svih bombastičnih naslova i medijskih spekulacija o navodno cenzurisanim scenama, publika mogla da se uveri kako slobodnih scena u kojima sam ja akter - nema. Problem je međutim u lažnom moralu i dvostrukim aršinima. Kada u filmu svi hodaju goli, to se smatra umetnošću, a malo golotinje u muzičkom spotu proglašava se kičem, razvratom i bludom. Ne sviđa mi se kako je taj film na kraju ispao jer je reč o ekranizovanom delu Bore Stankovića, jednog od mojih najomiljenijih pisaca. Pozitivna stvar u celoj priči jeste to što sam radila sa legendama našeg glumišta i ne postoji nijedan razlog da žalim što sam ga snimila.
Story: Nedavno je Rade Šerbedžija, sa kojim ste igrali u Nečistoj krvi, u intervjuu za Story rekao da ste maestralna pevačica. Šta mislite o njegovom glumačkom talentu?
- Svaka reč bi bila suvišna jer je on svoj kvalitet pokazao svojim dosadašnjim ulogama. Takav talenat se jednostavno rađa. Bila sam tinejdžerka kada se snimala Nečista krv i pamtim da smo Rade i ja zajedno pevali u holu hotela sa ostalim glumcima. On ima i izuzetne vokalne sposobnosti i sve najlepše mislim o njemu. Svoj glumački talenat pokazao je i na svetskoj sceni gde uspešno opstaje godinama i to je najbolji pokazatelj njegovog kvaliteta.
Story: Kada se već prisećate perioda devojaštva, smatrate li da ste imali lepo i srećno detinjstvo?
- Imala sam prelepo detinjstvo i trudim se da svojoj deci pružim slično. Najlepše uspomene vežu me za moju rodnu Žitorađu, za školu i društvo sa kojim sam tamo odrasla.
Story: Šta mislite u kom trenutku svoje karijere ste bili najuspešniji?
- Ne bih mogla svoj uspeh da sagledam na taj način i iz vizure jednog trenutka. Koncerti i albumi najbolji su pokazatelji koliko sam uspešna. Trajem punih dvadeset i pet godina i smatram kako nijednim muzičkim izdanjem nisam izneverila očekivanja publiku koja me je stvorila i zbog koje postojim. Trenutno spremam novi album. Aleksandar Milić Mili radi na novim pesmama i taj CD će se pojaviti naredne godine kada ćemo organizovati koncert na Ušću. Biće to promocija novog albuma kakvu smo radili i 2006. godine CD-om Idealno loša.
Story: Hoćete li pre toga izbaciti novi singl ili smatrate da će kao 2006. godine publici biti dovoljan dan koncerta da nauče sve tekstove?
- Sve zavisi od marketinške kampanje koju ćemo osmisliti.
Story: Razmišljate li o zvaničnoj autobiografiji ili pak davanju dozvole za pisanje scenarija filma o vašem životu?
- O tom potom.
Story: Zbog čega ste i kada poslednji put zaplakali?
- U Guči na sceni Sabora trubača na kojem sam nastupala. Počela sam sve češće da emotivno burno reagujem. S godinama sam valjda ranjivija. U Sofiji sam kada su svi u publici podigli crvena srca s natpisima: Ceco, volim te! takođe zaplakala. Zaplačem i uz film, tužnu pesmu... Uvek sam osetljiva na bolesnu i napuštenu decu, gladne penzionere i sve one kojima je pomoć potrebna. Kao pojedinac nemoćna sam da pomognem svima, pa me takve scene često rastuže...
Story: Kada biste mogli da vratite život unazad, šta biste sve promenili?
- Svakako da bih izmenila neke stvari. Možda svoje pogrešne poteze u životu, ali ništa revolucionarno. Svi smo mi ljudi i grešimo. Neke stvari bih promenila, druge zaobišla, ali kad bi znao da će pasti čovek bi seo.
Nikola Rumenić
