I u sedmoj deceniji neizmerna harizma i šarm krase glumca Radeta Šerbedžiju (66), a za njegovu vitalnost zaslužan je način života koji ovaj nesputani umetnik vodi tokom čitave svoje briljantne karijere. Ipak, ukus ovog leta koje provodi na Brionima pokvarili su mu zdravstveni problemi uzrokovani trovanjem u Nišu nakon kojeg se uspešno oporavio zahvaljujući brizi i ljubavi svoje supruge, poznate rediteljke Lenke Udovički (41). Osim naslednika Danila (39), Lucije (37), Nine (19), Vanje (16) i Milice Alme (14), umetniku su osmeh na lice tokom oporavka vratili mališani zbog kojih mu je poslednjih godina uloga dede draža od bilo koje role u holivudskim blokbasterima. Pre boravka u Nišu gde je sredinom jula održao humanitarni koncert, Šerbedžija je posetio i Sarajevo film festival tokom čijeg trajanja se ovoga puta nije sreo sa svojom prijateljicom Anđelinom Džoli.
Story: Jeste li zadovoljni kako je film Ustanička ulica, ostvarenje koje govori o procesuiranju ratnih zločina, prihvaćen na regionalnom festivalu u Sarajevu?
- Da. Prijem publike bio je fantastičan. Drago mi je zbog tih mladih ljudi koji su napravili jedan dobar film. I ponosan sam što sam bio deo tog hrabrog projekta.
Story: Iz dosadašnjih intervjua čini se kako vam je Ustanička ulica jedan od dražih filmova u karijeri. Mislite li da to ostvarenje šalje adekvatnu poruku u vezi sa modernom istorijom Balkana ili je za to potrebna određena vremenska distanca?
- Ustanička ulica na ispravan način korespondira sa današnjim društvom i vremenom u kojem je snimljen. Savremeni film treba da polemiše sa stvarnošću u kojoj se dešava. Ali, to je u isto vreme i jedan odličan žanrovski film i pokazuje dobar zanat scenariste i režisera.
Story: Da li po vašem mišljenju u Beogradu danas ima dovoljno kosmopolitskog duha ili su ljudi i dalje opterećeni međunacionalnim tenzijama?
- Ne živim u Beogradu i ne mogu tačno da odgovorim na ovo pitanje. Međutim, naglasiću kako poznajem dosta sjajnih pojedinaca koji svojim hrabrim pothvatima u umetnosti ili u javnom životu predstavljaju ono važno kritičko oko srpske nacije koje hrabro govori o negativnim pojavama koje se događaju unutar srpskog društva i koje treba javno žigosati.
Story: Šta odgovarate Amerikancima kojima su ratovi jedina asocijacija na Srbiju?
- O američkoj politici i njihovim političkim i vojnim intervencijama u svetu mislim sve najgore... To je kombinacija neznanja, ali i smišljenog plana da se uništi pokušaj stvaranja humanog socijalističkog društva u bivšoj Jugoslaviji. Bio je to obračun sa socijalizmom i, nažalost, Amerika i njeni saveznici - Nemačka, Engleska, Francuska i ostale kapitalističke sile uspele su da pobede. No, za ovdašnji katastrofu veliku zaslugu imaju i naši vlastodršci koji su svojim slepim nacionalizmima započeli besomučne i tragične ratove na našim prostorima.
Story: Iako ste danas bezbedni u Srbiji, nije oduvek bilo tako. Pre tačno dvadeset godina na vas je u Beogradu potegnut pištolj. S kakvim osećajem se sećate te nemile situacije u kojoj vam je život bio ugrožen?
- Glupost... Bili su to neki pijani mladići kojima je danas zbog toga incidenta verovatno žao. Tih dana i godina ja sam bio jedan od protivnika rata i to je bila moja jedina misija. Ali kad se rat vodi, oni koji ne izaberu stranu postaju izdajnici na svim zaraćenim stranama. Moja pozicija je bila ista i u Srbiji i u Hrvatskoj. Ne kajem se zbog toga. I danas bih učinio isto. Bio bih i protiv Miloševića i protiv Tuđmana i protiv Izetbegovića.
Story: Jeste li u momentima neizvesnosti, kad se začuo pucanj, strahovali za svoj život?
- Naravno da jesam. Ali slično mi se dogodilo i u Zagrebu 1993. godine.
Story: Sa vama se u nemiloj situaciji našla i vaša bivša studentkinja Branka Katić. Srećete li je u Holivudu i šta danas mislite o njenoj karijeri?
- Moja Branka je jedno čudo od glumice i čudo od čoveka... Kad god dođem u Los Anđeles sretnemo se i družimo. Ja sam njenim sinovima Kapetan i tako sam ponosan zbog toga. To je jedna silna ljubav.
Story: Viđate li u Americi Žarka Lauševića i kako ga pamtite iz perioda pre nego što je počinio zločin koji mu je promenio život?
- Bilo je perioda kad smo se često viđali u Njujorku, a kako poslednjih godina ne idem često u taj grad ređe se i srećemo. A šta da kažem... Tragedija u kojoj su izgubili svi. On ponajviše. Sjajan momak i divan glumac.
Story: Jeste li se na nedavno završenom SFF-u sreli sa svojom prijateljicom Anđelinom Džoli?
- Nisam. Ja sam došao samo na jedan dan i odmah se vratio na Brione.
Story: Mnogi vam zavide na prijateljstvu s njom. Koliko je vaš odnos iskren?
- Već sam toliko puta rekao šta mislim o njoj. Ona je jedna hrabra žena i sjajna osoba... Znam da sam tim izjavama iznervirao mnoge ljude u Srbiji, ali ne mogu protiv svojih uverenja.
Story: Da li su sve velike holivudske zvezde jednostavne ili ima i izuzetaka?
- Naravno da ima izuzetaka. Pa ni sve zvezde na nebu ne sjaje istim sjajem.
Story: Pripremate dve nove predstave na Brionima. Koji glumci sa prostora bivše Jugoslavije će zaigrati u njima?
- Mnogi: Seka Sablić, Svetozar Cvetković, Nikola Ristanovski, Anita Mančić, Boris Isaković, Jasna Đuričić, Zijah Sokolović, Branislav Zeremski i još mnogi drugi...
Story: Od velike ste pomoći i supruzi Lenki u poslu. Jeste li i vi njoj jednaka inspiracija koliko i ona vama?
- Lenka i ja dobro sarađujemo. Volim njenu energiju u teatru i posvećenost tom poslu.
Story: Jeste li Lenka i vi jedno drugom strogi kritičari?
- Vrlo.
Story: Potresla vas je priča o izgorelom Pozorištu Bora Stanković u Vranju. Na koji način planirate da pomognete obnovu te kulturne institucije?
- To lepo vranjsko pozorište ostalo mi je u trajnoj uspomeni. Želim da napravim koncerte kao pomoć za njegovu obnovu kao i da tamo organizujem koncert. To je jedno od velikih mesta srpske kulture.
Story: Da li vam je trovanje u Nišu pokvarilo leto i šta vam se zapravo dogodilo?
- U Nišu sam se toliko puta dobro najeo i napio da je red da se jednom i otrujem.
Story: Kako se sada osećate?
- Odlično. Izgubio sam nekoliko suvišnih kilograma.
Story: Da li vam Lenkine tople reči pomažu da se oporavite?
- Naravno. I njeni nežni i brižni zagrljaji.
Story: Šta je ključ uspeha vaše zajednice koja traje duže od dve decenije?
- Ljubav.
Story: Deca slavnih u Americi nisu zaštićena ni od potencijalnog negativnog uticaja raznih društvenih i religijskih grupa, kakvi su recimo sajentolozi. Kako svoju decu štitite od takvih pojava?
- Svoju decu odgajamo drugarski i u dobroj energiji. Oni su naši prijatelji, a mi njihovi. Nema te stvari ili problema koji nam neće poveriti jer znaju da ćemo ih uvek razumeti i pomoći im.
Story: Jesu li unuci oplemenili vašu svakodnevicu?
- Da, obožavam ih! To je neizmerna ljubav. I znate li šta unuci i njihovi dedovi i bake imaju zajedničko? Zajedničke neprijatelje.
Story: Koliko još unuka priželjkujete i da li vam je bitno rađaju li se u vašoj familiji dečaci ili devojčice?
- Neka ih bude mnogo. I svi će dobiti jednaku ljubav jer, kako kaže moja tašta Nina Udovički Sanches de Lozada: Sa svakim detetom ili unukom srce u čoveka postaje veće.
Story: Iako ste postali deda, u odličnoj ste formi. Šta vam osim tenisa pomaže da dobro izgledate i u sedmoj deceniji?
- Radim jutarnje vežbe svaki dan pola sata. Jedem veoma malo. Pijem ceo život pristojno i retko se opijam u posljednjih dvadeset godina. I imam oca koji je ušao u stotu.
Story: Šta vas najbolje opušta?
- Ljubav... Ljubav... Ljubav!
Story: Volite li svoje glumačke početke i postoji li uloga koje se stidite?
- Ima dosta uloga kojih se stidim, ali i nekoliko kojima se ponosim.
Story: Šta mislite o umetničkom talentu Cece Ražnatović i da li ste s njom nakon snimanja Nečiste krvi još bili u kontaktu?
- Ceca Veličković je maestralna pevačica. To je sve što o njoj znam i pamtim.
Story: Jeste li oduvek bili uvereni u svoj uspeh ili neke povoljne životne okolnosti smatrate čistom srećom?
- Imao sam mnogo sreće.
Story: Da li vam u Holivudu nedostaju boemske večeri ili ih nadoknađujete na neki drugi zapadnjački način
- Tamo živim kao i svuda u svetu. Provodim vreme sa svojom familijom i prijateljima. A ponekad uživam u samoći. To treba umeti.
Nikola Rumenić
