Glumica Milica Mihajlović (39) nikada nije bila osoba koja tek tako otvara svoju dušu jer je nesebično davanje i poniranje u srž njenog bića rezervisano za daske koje život znače zbog čega spada u retku grupu umetnica koje nose epitet karakterna. Ipak, brižljivo građen porodični svet koji čine njen suprug i glumački bard Voja Brajović (62) i sin Relja (9) predstavlja njeno istinsko utočište. Iako na prvi pogled odaje veliku stidljivost, Milica je izuzetno vedra osoba sa zaraznim osmehom koja bezrezervno uživa u svom poslu i vremenu koje provodi sa sinom, uprkos tome što kao i svaka majka ponekad strepi za njegovo odrastanje i brine zbog izazova koji mu predstoje. U intervjuu za Story Milica otkriva kako usklađuje gust poslovni raspored i aktivan privatni život, ali ističe i kako bez snažnih bračnih emocija ništa ne bi imalo poentu.
Story: Nedavno ste imali premijeru predstave Plodni dani u Ateljeu 212 koja se bavi ljudima koji imaju problem da dobiju potomstvo. Kako ste prišli tom zadatku?
- Novu predstavu počela sam da radim odmah nakon premijere komada Dušana Kovačevića Kumovi u Zvezdara teatru u kome takođe igram, a bio je to uzbudljiv i iscrpljujući proces jer se tiče naših najdubljih strahova, želja i nada. Prosto smo morali da se odričemo glume i da poniremo najdublje u svoju intimu.
Reč je o autentičnim ispovestima ljudi koji su prošli kroz sve emotivne, birokratske i medicinske prepreke na putu do roditeljstva koje su poverili reditelju Borisu Liješeviću da ih kao motive iskoristi u predstavi. Ranije su se ljudi stalno borili sa neželjenim trudnoćama, a danas je došlo vreme kada vode teške bitke da dobiju decu, tako da se postavlja pitanje da li se mi gasimo kao vrsta ili čovečanstvo nalazi novi način da se preporodi.
Story: Jeste li vi preterano brižna majka ili ste opušteni?
- I jedno i drugo. Jesam veoma često zabrinuta, ali to prikrivam vedrinom i optimizmom, pa se nadam da se tako mnogo manje primećuje. (Smeh) Relja sada ima devet godina i ide u treći razred osnovne škole.
Story: Kako se snalazite sa njegovim školskim obavezama?
- Moram da priznam da mi se današnja škola čini mnogo težom nego kada smo je mi pohađali. Relja se snalazi kao i sva druga deca i bori se sa obavezama. Ja sam u kući zadužena za roditeljske sastanke, a u pomaganju oko učenja smo podelili obaveze.
Story: Čime se rukovodite u njegovom vaspitanju?
- Svi se mi oslanjamo na ono kako smo mi vaspitavani. Povrh raznih strahova koje mi roditelji imamo, trudim se da Relja bude otvoren prema svetu oko sebe i da kroz život ide otvorenih očiju i srca, bez obzira na to što je oko nas sve često zastrašujuće. Mi živimo u naselju tako da on zahvaljujući tome ima potpuno normalno detinjstvo i od svoje pete godine igra se sam sa svojim vršnjacima ispred zgrade. Kad god ima slobodno vreme jurca sa njima ili igraju fudbal, tako da to smatram velikom privilegijom. To liči na moje detinjstvo jer smo rasli slobodno i nisu svuda morali da nas vode za ruku.
Story: Mislite li da oseća teret kao dete poznatih roditelja?
- Svi znaju čije je on dete. Sigurno da je njegova pozicija različita u odnosu na drugu decu, ali mi nismo ni na koji način privilegovani. Nas svako može da vidi u autobusu, na pijaci ili na drugim najobičnijim mestima, kod nas ne postoji taj stars sistem. Ipak, ostaje činjenica da svako ima mišljenje o njegovim roditeljima, što može da bude prednost ali i podloga za predrasude. Ali, tako je kako je jer ne može da bira.
Story: Imate li utisak da brzo odrasta ili ste jedva čekali da se to desi?
- Dok nisam mogla da mrdnem nigde, jedva sam čekala da odraste, ali čim je malo stasao, sada mi je žao. A maženja ipak ima malo, ali krišom! (Smeh)
Story: Pokazuje li Relja neka interesovanja za svet glume?
- Naravno da mu je sve to izuzetno blisko jer odrasta uz glumce, ali još je rano za tu priču.
Story: Kako iz vašeg ugla izgleda život glumice u Srbiji?
- To je veoma zahtevan poduhvat kada imaš probe, predstave i snimanja s jedne, i porodicu sa druge strane. Ali oslanjam se na muža i snalazimo se nekako. Mi smo već kao porodica navikli na to, a ja imam sreće da živim sa čovekom koji ne da razume, već i deli taj život, tako da se međusobno podržavamo. Naš ritam je težak i potpuno nepredvidiv, a za ljude iz nekih drugih profesija skoro i nemoguć. Nije u pitanju samo odlazak na posao, već prave faze posvećenosti nekom projektu ili ulozi kada bi samo o tome da razgovaraš i baš te to opseda.
Story: Koliko vam je važna emotivna stabilnost i da li se vaš odnos sa suprugom menjao vremenom?
- Ljubav podrazumeva emotivnu stabilnost i veoma mi je važna jer bez nje ništa nema smisla. Najvažnija komponenta našeg odnosa jeste to da se oslanjamo jedno na drugo, da se razumemo i nikada nam nije dosadno. Nas dvoje imamo vrlo živ odnos, a pošto je ljubav tajna, ne bih umela to da vam objasnim do kraja.
Story: Kako održavate liniju s obzirom na to da uvek izgledate mladoliko?
- Moram da kažem da sam naprosto takav tip jer nikada nisam imala problem sa kilažom, osim toga imam posao koji je fizički zahtevan, a uz to vežbam celog života. Ranije sam išla u teretanu, a poslednje dve godine najviše uživam u tome što idem na plivanje i vozim bicikl. Ne vodim računa o izboru hrane, ali ko vežba, ima pravo da jede! (Smeh) Mada moram da priznam da nisam nešto naročito ješna, zbog čega sam kao mala bila velika muka svojoj majci.
Story: Kakva je bila vaša saradnja sa Uliksom Fehmiuom u filmu Ustanička ulica?
- Mi smo već radili zajedno na filmu Beli, beli svet i on je predivan partner. Dostigli smo nešto što ne može tako lako da se odigra, a to je da kao par na filmu delujemo blisko, što je pitanje velikog poverenja. Reakcije ljudi na film su dobre jer su bili uzbuđeni i potreseni nakon što su ga videli, a ja mislim da kao politički triler unosi svežinu u našu kinematografiju. Drago mi je da sam upoznala reditelja Mišu Terzića jer je sjajan umetnik i čovek, a vrlo sam ponosna i na to što se moj drug Gordan Kičić fenomenalno snašao u ulozi producenta i glavnog glumca.
Story: Jeste li očekivali takav uspeh serije Vojna akademija u kojoj takođe igrate?
- Videla sam da se ljudima veoma dopada, naročito mom sinu Relji i njegovom društvu koji se napolju igraju vojne akademije, što je za mene siguran pokazatelj da se serija vrlo dobro primila među klincima. Taj projekat u kome se pojavila čitava nova generacija mladih glumaca rađen je ozbiljno, a zbog sjajnog prijema kod gledalaca snimaće se još epizoda.
Jelena Kulović
