Francuski glumac Žan Dežardan zasenio je na dodeli Američke filmske akademije i najpopularnije holivudske glumce spektakularnom igrom u ostvarenju The Artist za koju je nagrađen i Oskarom. Iako je tek ovim ostvarenjem dospeo u žižu svetske javnosti u svojoj rodnoj zemlji već godinama važi za veoma uspešnog umetnika. Dežardan je rođen 19. juna 1972. u zapadnom predgrađu Pariza u radničkoj porodici. Njegov otac se bavio građevinskim poslom u kome mu je i on pomagao posle završetka srednjoškolskog obrazovanja. Ideja o glumi, kao budućem zanimanju sinula mu je dok je služio vojni rok gde je učestvovao u jednoj priredbi. Posle izlaska iz vojske angažovao se oko pronalaska zanimanja, a sreća mu se osmehnula u pariskim kabareima i barovima. Prvi veliki posao dobio je u televiziskom šou talenata 1996, a tri godine kasnije u sitkomu koji je širom sveta prihvaćen pod nazivom Momak i devojka. Snimio je preko četiri stotine epizova, a među članovima ekipe pronašao je i svoju srodnu dušu glumicu Aleksandru Lami. Njih dvoje su se venčali 25. jula 2009. kada su dospeli u prvi plan interesovanja pariskih medija. Usledio je niz zanimljivih rola, među kojima je i film Kairo, gnezdo špijunaže, koja mu je 2006.godine donela i nominaciju za popularnog francuskog Oskara, tačnije nagradu Cezar. U dosadašnjoj karijeri dobitnik je priznanja: Zlatni globus, BAFTA, nagradu za najboljeg glumca u Kanu, nagradu Australijskog filmskog instituta, a ove godine je ponosni vlasnik i najželjenije zlatne statue među filmskim radnicima.
Šta za glumca predstavlja činjenica da je nagrađen Oskarom?
- Veoma sam iznenađen, ponosa, i zahvalan na priznanju. Ne znam šta bih drugo mogao da kažem.
Kako reaguijete na različite komentare povodom proglašenja vas za najboljeg glumca?
- Nikada se nisam opterećivao mišljenjem drugih ljudi. Ne zanimaju me etikete. Zanima me samo sopstvena procena sebe, a veoma sam strog po tom pitanju. Tuđe mišljenje je tuđe. Ponosan sam na sve što sam uradio I sopstvenim trudom sam stigao do mesta na kome se sad nalazim. Ništa mi nije došlo preko noći.
Da li vam je bilo teško da igrate u nemom filmu?
- Otkrio sam da je rad na nemom filmu možda prednost, jer morate da mislite samo na to kako nešto da pokažete. Nije potrebno mnogo, dovoljan je jedan pogled, treptaj… da bi emocija postala stvarna.
Kako se sećate prvih poslova po kabareima i barovima?
- To iskustvo se pokazalo kao dobra podloga za izglednije aranžmana koje sam kasnije dobio na televiziji. Bila je to na neki način veoma važna odskočna daska gde sam iskovao zanat.
Koje američke glumce volite da gledate na velikom platnu?
- Definitivno Džim Kerija.
Šta volite da radite u slobodno vreme?
- Inspiriše me ples, volim da igram i da gledam devojke dok igraju. Da plešem s njim, da ih učim. Mislim da moja generacija dovoljno ne uživa u tome.
Dopada li vam se stil nekog holivudskog glumca?
- Obožavam Pola Njumena. Njegov izgled je bio veoma elegantan, a opet opušten. Bio je izgužvan, jakne su visile na njemu, a kravate mu nikada nisu bile stegnute.
Moni Marković
