Glumica Katarina Žutić (39) zaigrala je u novoj predstavi Pošto pašteta u Ateljeu 212, koja je dramski prvenac mlade autorke Tanje Šljivar ovenčan Mihizovom nagradom, a u režiji Snežane Trišić. U uzbudljivoj priči koja se dešava u bosanskom selu Maglajan, mesar Stojan zarad ljubavi prema manekenki Slavici Radić izgradio je budistički hram na mestu nekadašnje mesare.
Kako ste dobili čak četiri uloge u predstavi Pošto pašteta?
- Igrom slučaja: kad se pojavio taj tekst Tanje Šljivar, podela je bila potpuno drugačija, ali su mnogi glumci odbili uloge, a ja sam bila u rezervnoj podeli.
Šta vas je privuklo u tekstu?
- Videla sam prostor da napravim nešto što neću imati prilike da radim često. U tom tekstu o mesaru koji je zaljubljen u manekenku, ona jedina za razliku od drugih likova ne izgleda kao životinja, a on baš samo nju poredi sa životinjama. Tu sam videla mesta da napravim nešto malo drugačije, pomereno ka animalnom, a posebno inspirativno bilo mi je to što imam četiri uloge.
Da li je izazov igrati četiri lika u jednoj predstavi?
- Veliki je izazov jer igram majku, ženu, ćerku i komšinicu. Obično se igra po jedna uloga, ali nije toliko neobično i da glumci imaju više rola u jednom komadu. Doduše, nikada nisam igrala četiri. (Smeh) Htela sam kroz sve te stereotpine likove majki i ćerki da provučem neku sličnost, nešto što će ih sve povezivati i nadam se da sam uspela u tome.
Zanimljivo je da je autorka izabrala da se bavi likom Slavice Radić, kasnije Eklston. Da li vam je delovalo kao smeo poduhvat to što je izabrala ženu koja ima srpske korene, ali je deo svetskog džet-seta?
- Problem je u tome što sam ja jedna dosta neinformisana osoba i nisam imala pojma do premijere da je ta žena stvaran lik. Tada mi je neko rekao: Jao, pa možda nas ona i tuži. (Smeh) Onda sam shvatila da Slavica Eklston zaista postoji. Možda nije bilo potrebno da ona bude stvarna ličnost u predstavi, verovatno i zato što sam navikla da o njoj razmišljam kao o još jednoj asocijaciji na uspešne manekenke. I drugi likovi slični su pravim ličnostima, ali su malo zakamuflirani: DJ Krmak je DJ Prase, Tigrovi su Gepardi, pa je i ona mogla da bude Iklston.
Zijah Sokolović prvi put igra u Ateljeu 212 i to lik mesara Stojana. Kakva je bila vaša saradnja sa njim?
- Nismo imali prilike da ranije sarađujemo, jer on radi u nekom drugom svetu. Ali, ume da kaže prave reči i da dobro sagleda stvari, tako da je bilo vrlo poučno raditi sa njim.
Kakve su reakcije publike?
- Ovi moji kažu da sam sjajna! (Smeh) Verujem da je predstava dobro prošla jer je ipak dosta neobična u odnosu na ono što se trenutno nudi u pozorištima. Neću da kažem da smo izmislili toplu vodu, jer žanr groteske postoji godinama, ali se ne igra tako često. I to ovu predstavu po stilu igre izdvaja od svih ostalih.
Kakvi su vaši poslovni planovi u narednom periodu?
- Trenutno ne spremam nove predstave jer sam donedavno bila posvećena ovom komadu, ali možda za mesec dana na YouTubeu izađe prva pesma mog benda Kamikaze.
Jelena Kulović
