O čemu govori film Izdaja koji krajem januara stiže u bioskope?
- Film govori o prelepom tajnom agentu Malori koja radi za najveće svetske agencije i za njih obavlja prljave poslove. Ona dobija novi zadatak, putuje u Dablin i tu počinje zaplet. Sve polazi naopako i Malori zaključuje da je prevarena, posle čega kreće u bekstvo i osvetu.
Nakon uloge u X – Menu, spekulisalo se da ste u vezi sa Zoe Kravic, ćerkom Lenija Kravica. Da li je to istina?
-…a nakon toga da je ona bila u vezi sa mojim kolegom Penom Bedžlijem. Novinari, odlučite se! (Smeh)
Smatrate li sebe seks simbolom?
- Danas me publika voli, a već sutra mogli bi da kažu kako nisam dovoljno lep. Budući da je to nešto na šta ne mogu da utičem, ostaje mi samo dazahvalim obožavaocima koji tako misle.
Kažu da se u karijeri mnogo oslanjate na podršku roditelja?
- To je istina i uvek sam imao mnogo sreće jer je porodica uz mene. I u onim retkim trenucima kada nisam verovao u sebe, oni su me gurali dalje i govorili da ne odustajem. Ispostavilo se da su bili u pravu. Nekad mi se čini da me je njihovo strpljenje dovelo do cilja.
Kada ste prepoznali svoj talenat za glumu?
- Hteo sam da budem gitarista, ali nisam bio toliko dobar, pa me ni u jednom bendu nisu želeli. Ni u školi nisam postizao dobre rezultate, a gluma me je privukla već sa šest ili sedam godina. Kao tinejdžer dobio sam prvu ozbiljniju ulogu u filmu Rezervoar Dogs reditelja Kventina Tarantina. Kada sam imao sedamnaest godina, u mojoj školi osnovana je dramska sekcija i prijavio sam se iz znatiželje, ali posle tri, četiri sata zaljubio sam se u glumu. Od tada više nisam razmišljao ni o čemu drugom.
Šta vas je navodilo da odustanete od glumačkog poziva?
- Ni sam ne znam koliko su mi puta rekli da nisam dovoljno dobar i kako nisam dobio ulogu. Često sam se pitao šta mi sve to treba ili zašto nisam upisao neki fakultet, ali svaka dobra uloga vraća me u mentalnu ravnotežu.
Prati vas glas da prihvatate skoro sve uloge koje vam se ponude. Da li je to zaista tako?
- Srećan sam što sad mogu da odaberem neki dobar scenario jer na početku to nisam mogao. Da bi me tekst zainteresovao, mora da me dirne, a i reditelj mora da ima dobar pristup. Uglavnom, želim da budem dobar i kvalitetan kao mnogi s kojima sam radio. Posebno mi je drag film Glad jer je došlo vreme svetske ekonomske krize kada nema mnogo snimanja. Stiv Mekbirn ima posebno mesto u mom srcu.
Pored glume, šta još umete da radite?
- Uz roditelje koji su imali restoran, naučio sam dosta o ugostiteljstvu. Radio sam kao konobar, a zatim i kao voditelj nekih barova u vlasništvu mojih prijatelja. Nije mi loše išlo, ali život je takav da kada nešto očajno želite, onda to ne možete da dobijete, a čim pomislite da je gotovo, onda stvari počnu da se događaju. Tako je bilo i sa mojom karijerom. Kada sam se odmakao od glume, počeo sam da dobijam dobre ponude i pozive na audicije.
Vaš prvi izlet u Holivud dogodio se sa filmom Jonah Hex koji se nije svidio ni kritici ni publici. Kako ste to podneli?
- Taj film je propao, ali ni sam ne znam zašto. Na snimanju sam uživao i moj lik mi se veoma svideo, ali očito nešto nije funkcionisalo. Ne uzbuđujem se zbog negativnih reakcija, sve je to život.
