Dok sa velikim ushićenjem iščekuje početak februara kada će prvi put postati majka, hrvatska pop pevačica Severina Vučković (39) ne krije koliko je konačno zadovoljna svojim životom. Njena romantična bajka koja je počela pre tačno godinu dana, kada je u Beogradu upoznala srpskog biznismena Milana Popovića (46) koji ju je učinio najsrećnijom ženom, traje i dalje, a popularna Seve neizmerno uživa u osećaju zaštićenosti koji je tražila celog života. U novogodišnjem intervjuu za Story ova temperamentna Splićanka govorila je o prazničnoj euforiji koja je vladala u njenom domu, o tome kako je okitila jelku i pripremila sve poklone, ali i zbog čega misli da joj se sve desilo u pravo vreme, koliko ushićenje oseća zbog trenutka kada će doneti na svet svoju bebu i zašto je oduvek priželjkivala da rodi sina.
Story: Posle mnogo godina, prvi put nećete nastupati za doček Nove godine. Jeste li srećni zbog toga ili vam veliki koncerti ipak nedostaju?
- Pa sad sam se već navikla na ovo stanje, lepo mi je i trenutno mi ne nedostaju.
Story: Kako ćete proslaviti predstojeće božićne i novogodišnje praznike?
- U krugu svojih najbližih u Splitu. Kitićemo bor, kuvaćemo bakalar, slušaćemo božićne pesmice i Frenka Sinatru. I temperamentno, dalmatinski, glasno ćemo se prepirati čije su fritule mekše.
Story: Koliko pažnje pridajete ukrašavanju jelke i biranju poklona za svoje najmilije?
- Jelka je visoka tri metra i na nju miriše cela kuća. Ne volim veštačke borove. Svi se mešaju u bor, gledaju je l' stoji krivo, gde su rupe dodaju balone i ukrase, a ja sam ove godine kupila sve ganc nove. Teže hodam po prodavnicama, ali znam šta bi i ko hteo za poklon, pa će ga to dočekati ispod bora. I znam da bi svi hteli dete, pa ću im ja sesti ispod bora. (Smeh) A deo kada otvaramo poklone volim najviše.
Story: Volite li i sami da se iznenadite nekim poklonom ispod jelke?
- Mislite li kao ono kad je mister Bin sam sebi slao razglednicu za Božić pa je, kad ju je primio, bio je veoma srećan i iznenađen? Da, i to zna da mi se desi.
Story: Po čemu ćete vi pamtiti 2011. godinu?
- Trebalo je prošle godine da pevam Ovo će biti dobra godina predosećam. Pamtiću je po voljenom čoveku, po trudnoći, hej, po svojoj prvoj trudnoći! Po najlepšem osećaju u životu do sada. E, da sam znala da je to tako dobro... Pamtiću je i po dobrim koncertima, putovanjima i svakako po pesmama Brad Pitt i Grad bez ljudi, koja mi evo ispraća ovu godinu.
Story: Jeste li ranije mogli i da zamislite da će vam se život preokrenuti iz korena samo u jednoj godini?
- Nisam. Zato je život toliko lep i čudesan.
Story: Da li ste na neki način obeležili vašu godišnjicu veze sa verenikom Milanom?
- E sad, ja imam jedan datum, on drugi. Obeležavamo oba. Duga je to priča...
Story: Osećate li samo uzbuđenje zbog trenutka kada ćete ugledati lice svog sina ili imate i malu dozu brige?
- Samo radost i uzbuđenje, neopisivu radost!
Story: Rekli ste da ste od samog početka znali da nosite dečaka. Šta je bilo presudno da se tako osećate?
- Zato što su mi rekli. (Smeh) Kad sam bila mala uvek sam želela brata jer sam imala dve sestre i oko mene su bile sve žene tako da sam već s deset godina govorila da ću imati sina. Volim kad na muško miriše, a i znate da sve Dalmatinke žele sinove. (Smeh)
Story: Mislite li da je prst sudbine uredio da datum vašeg porođaja bude na rođendan vašeg pokojnog oca?
- Volela bih da bude na njegov rođendan, rekli su mi da je to okvirni datum, ali ne mora da znači i da je konačan.
Story: Hoće li će Milan da bude uz vas i u tom važnom trenutku i jeste li izabrali ime za vašeg mališana?
- Jesmo, a Milan je uvek sa mnom.
Story: Pomislite li nekada da je ranije trebalo da usporite sa karijerom i prepustite se čarima blagoslovenog stanja? Da li biste voleli da imate još dece?
- Nikada ne mislim da sam nešto propustila. Sve se desilo kako je trebalo da bude. Da je bilo drugačije možda nikada ne bih srela Milana. A s njim bih volela da imam sve. On je moje stablo. Štiti me u svom hladu. Taj osećaj zaštićenosti za kojim sam čeznula nikada pre nisam osetila. Savršen spoj muškarca i žene. To ne znači da smo mi kao jedinke savršeni ljudi, naprotiv, znamo da prihvatamo naše nesavršenosti i da uživamo jedno u drugom. Naravno da ništa ne dolazi samo po sebi, ljubav je osetljiva biljka i mora da se neguje.
Story: Jeste li zadovoljni spotom za pesmu Grad bez ljudi i koliko ste uživali na samom snimanju?
- Mi smo podanici pesme i kad imate takav stav pesma jedino tada može da dođe do izražaja. Pesmu koja ima duboke emocije nije dobro ni prearanžirati, ni preispevavati. Samo se sa njenom emocijom treba sjediniti i biti u njenoj službi. Spot savršeno prati emociju pesme, bol, samoću, tugu, setu, čak i rezigniranost. Sve uvek treba da bude u službi pesme, od pevanja, aranžmana, haljine, spota, frizure... A kada nešto radite sa puno ljubavi, može da vam bude i hladno, možete da budete gladni, žedni, mogu da budu nemogući uslovi, ali ako to zaista volite, a naročito ako imate pesmu koja vam je veoma prirasla srcu, onda uvek dajete svoj maksimum i izgarate za te četiri i po minute. Uvek uživam, pogotovo kada oko sebe imam dobru ekipu ljudi koji izgaraju isto kao i ja. Pri tom mislim na reditelja Darka Drinovca koji je već režirao i spotove za pesme Brad Pitt, Gade i dokumentarni film sa koncerta iz Beogradske arene.
Story: Rekli ste da spot odiše samoćom i tugom. Da li vam je bilo teško da uđete u tu ulogu, imajući u vidu da ste privatno veoma srećni?
- Muzika je emocija i mi koji se bavimo njome samo imamo veći ili manji talent da glasom, koji je u ovom slučaju posrednik u muzici, prenesemo svoje unutrašnje emocije. Te emocije koje leže u nama su doživljene, stare, mogu biti i nove, možda nisu nikad proživljene, ali nam se sviđaju i senzibilni smo za njih. Ne bih bila potpuna kada bih bila samo srećna. Emocije nikad ne stare. One su lepeza osećaja, koliko imate sreće, toliko imate tuge. Ako imate puno sreće, imaćete i puno tuge. To je tako. Koliko smo bili sami, koliko smo bili povređeni, koliko smo znali da se veselimo, koliko smo ludo voleli, koliko smo patili, to nas određuje i čini osobom. Ako se bavimo muzikom, to nas čini umetnikom. Sve to izlazi iz našeg tela, znači sve emocije izlaze iz nas u trenutku kad odlučimo da zapevamo. Iz nas izlazi život i osobnost, ono ko smo. Dakle, to što sam srećna nema nikakve veze s tim da li ću moći da otpevam tužnu pesmu. Kad pevaš određenu pesmu, ona se ne događa tada. Ona mora da bude ispevana u prošlosti, u sadašnjosti i u budućnosti. Ne radi se o trenutnom stanju, radi se o talentu, daru koji imaš ili nemaš. U ljubavi, kao i u pesmi vlada samo emocija, to su vrlo slične stvari, ali ne moraju nužno da se podudaraju.
Story: Jeste li uopšte mogli da naslutite da će pesma postići toliki uspeh?
- Ono što je meni bilo najvažnije jeste da je, kada sam je prvi put čula, ostavila traga u mom DNK. Oslanjala sam se samo na vlastiti instinkt, jer toliko sam pesama snimila od svoje sedamnaeste godine da otprilike znam da ocenim hoće li se nešto svideti ljudima, ali ne znam u kojoj meri će im se dopasti. Volim taj efekat iznenađenja jer život bez toga ne bi bio zanimljiv, a iznenadilo me je koliko su pesmu odmah svi zavoleli. To mi je drago i zbog Filipa Miletića i Miloša Roganovića jer mislim da su izuzetno talentovani, pošto smatram da neko ko može da napiše Brad Pitta i ko može da stvori ozbiljnu baladu, spada u red velikih kompozitora.
Story: Vrlo ste aktivni na svojoj Facebook stranici. Osećate li uvek veliku odgovornost prema fanovima?
- Ja čak nemam ni privatni Facebook profil. I da nema mojih fanova, ne bih imala ni ovaj službeni. Ali to je super stvar za muzičare, za objavu pesama, spotova i koncerata... Iz poštovanja prema fanovima s vremena na vreme snimim neki prigodni video kao znak zahvalnosti što smo toliko godina zajedno, što dele sa mnom isti ukus prema muzici, što su sa mnom i u dobru i u zlu. Upoznala sam ih širom regiona, to su divni i pristojni mladi ljudi, deca, žene, porodice sa iskrenim i dobrim očima. Mislim da je Facebook u stvari zamenio pisanje pisama i tako nam olakšao put do onih kojima pevamo.
Story: Prija li vam što vas stalno proglašavaju modnom ikonom i najbolje obučenom ženom u Hrvatskoj?
- Ma ja sam samo žensko i kao žensko to veoma volim. Cipelice, češljići, kompletići, parfemi... i volim modu kao primenjenu umetnost na sceni. Odeća na sceni uvek mora da bude u službi pesme, a ne u vašoj službi. Ako ste tašti i gledate samo na sebe i obučete haljinu samo da budete lepi, pesma će patiti. Tako ćete i vi patiti ako obučete neki Gucci ili šta ja znam šta, samo zato jer želite da vas drugi vide kako ste lepi. Odeća mora u privatnom životu da bude u vašoj službi, da njome dodatno zagolicate maštu, ali ne da vas bukvalno opisuje i da dominira. Ne sme torba da sija više od vas jer ste vi onda samo u njenoj službi i njen maneken.
Story: Da li su stilske transformacije odraz vašeg nemirnog duha ili su ipak neminovne zbog posla?
- ’Ajmo to da nazovemo nemirni duh jer bilo bi malo smešno da neka Louis Vuitton torba ili mercedes nekom pevaču daju na važnosti. Pevači imaju pesme i to je njihov mercedes i njihova vikend torba. Pesma je moje bogatstvo, a dodatno kićenje kao kap parfema kad izađem napolje. Doduše, uvek treba imati osećaj za meru i kajanje.
Jelena Kulović
