Pop pevač Sergej Ćetković (35) jedan je od malobrojnih umetnika na domaćoj sceni koji je bio toliko hrabar da iskrenost izabere kao motiv koji će ga voditi kroz karijeru. Mada je neretko priznavao da je u poslu mnogo puta prolazio kroz teške momente, ovaj stasiti Crnogorac nikada nije pomislio da odustane, ali isto tako ni da izneveri svoje čvrste stavove ponete iz porodičnog okrilja, ali i stečene godinama. Sergeju su višegodišnji iscrpi trud, skromnost i upornost odavno doneli najlepše plodove rada, ali on je svaki svoj uspeh najradije delio sa suprugom Kristinom (34). Zaljubljeni partneri već čitavu deceniju brižno neguju svoju porodičnu oazu, a usvojena ćerkica Lola (2) savršeno je krunisala njihovu ljubav koju nikada nisu želeli da eksponiraju u medijima. Ove godine popularni pevač jje prvi put dočekao Novu godinu ispred Doma Narodne skupštine, dok je u ponoć poljubio svoje dve princeze i glumiti Deda Mraza za svoju naslednicu. U intervjuu za magazin Story Sergej otkriva kako iznova osvaja svoju suprugu, ali i kako njih dvoje vaspitavaju svoju mezimicu.
Story: Pred kraj godine se svode računi, da li ste vi zadovoljni kako vam je protekla 2011. godina?
- Naravno da jesam. Krajem 2010. godine proslavio sam deset godina rada i počeo veliku regionalnu koncertnu turneju koja još traje. Tokom 2011. imali smo mnogo koncerata i lepih trenutaka koje ću pamtiti do kraja života. Srećan sam što ljudi vole moju muziku i što imam kome da pišem i pevam.
Story: Imate li nekih neostvarenih želja?
- Kao i svaki običan čovek i ja želim i sanjam. Inače, mnogo maštam i sanjarim, valjda ovo dete u meni nikad neće odrasti, a ja se nešto i ne trudim da bude tako. Ipak, nastojim da budem što realniji, vodim računa i pazim šta ću poželeti jer ništa nije nemoguće i čovek sve može da postigne u životu ako se dovoljno trudi i ako to dovoljno želi.
Story: Inspiraciju za pesmu Nisu mi dali da te volim pronašli ste u sudbini dvoje ljudi koji su se nakon mladalačke neostvarene ljubavi ponovo pronašli u poznim godinama i uprkos protivljenju svoje dece, ostali jedno kraj drugog. Da li ste mišljenja da prava ljubav ne zna za vreme i granice?
- Nakon što su mi ispričali tu priču koja je inače objavljena u jednom nedeljniku, rodila se ideja za stihove te pesme. Priča me stvarno dirnula i pokazala mi da prava ljubav zaista postoji i da nije prisutna samo na filmu. Radeći na pesmi Nisu mi dali da te volim otkrio sam još mnogo sličnih, filmskih priča koje su učinile da stihovi i sama pesma budu emotivniji i jači. Priča ovih ljudi potvrdila je da prava ljubav ne poznaje ni vreme ni granice.
Story: Mislite li da je to što brak sakrivate od medija doprinelo da vaša veza sa Kristinom bude čvrsta i bez trzavica?
- Ni u jednom trenutku svoje karijere nisam krio svoj brak i smatram da su neiskrenost i laž prema onima zbog kojih sam tu gde jesam pogrešan korak u građenju karijere. Ono što želim da sačuvam jeste sopstvena privatnost i privatnost moje porodice. Ne želim da fotografija moje žene i mog deteta budu jedini razlog mog pojavljivanja u medijima ili da moje neprestano odbijanje bude razlog za ljutnju istih. Šta sam jeo, pio, kupio... Priznajem da nisam baš interesantan medijima i da nisam neki sagovornik jer ne volim da pričam o svom privatnom životu, iako sam svestan da je to mnogo interesantnije od toga koliko dugo i kako su nastajale moje pesme. Više volim da moja muzika govori umesto mene.
Story: Da li ste onog trenutka kada ste upoznali suprugu Kristinu znali da je ona vaša ljubav za sva vremena?
- Kristinu poznajem ceo život i uvek sam iz neobjašnjivih razloga gajio posebna osećanja prema njoj. Na pomen njenog imena ili kada bismo se sreli u prolazu, dešavali su se oni već mnogo puta pominjani leptirići u stomaku. Sada znam zbog čega.
Story: Kakav je vaš stav po pitanju prevare, kako u prijateljstvu tako i u ljubavi?
- Mislim da ne bih oprostio prevaru, ali bih se trudio da to učinim i ublažim što više mogu. Za mene jednom poljuljano poverenje je kao probušeno jedro koje ne možeš popraviti i koliko god se trudio da vratiš sve na staro, to nikad više nije i ne može biti isto.
Story: Koje su to stvari koje treba žrtvovati zarad ljubavi?
- Zavisi od toga koliko si spreman da daš sebe u ljubavi. Kada znaš da je to ono pravo, onda učini sve i bori se da to i potraje.
Story: Vaš prvi album se zove Kristina. Jeste li joj posvetili još neke pesme tokom karijere?
- Bilo je onih koji su me odgovarali od toga da prvi CD nosi ime Kristina. Rekli su, nije dobro za posao i da u javnosti uvek moram biti dostupan, slobodan i večito u potrazi za ženom svog života. Valjda tako nalaže dobar marketing i tako se proizvod bolje prodaje.
Ja imam drugačiji pristup i ne želim da mojoj publici budem lažno predstavljen jer istina je uvek jeftinija od laži.
Story: Koliko je važno stalno zavođenje partnera da bi se održala ljubavna iskra u braku?
- Bitno je da imate sreće, nađete pravu osobu u pravom trenutku i da vam se na vašu svakodnevnu pažnju i ljubav uzvrati istom merom.
Story: Šta za vas znači toplina porodičnog doma?
- Sve. Ne postoji ništa vrednije i bitnije od porodice. Ne postoji nešto s čim bih uporedio ispunjenost i toplinu koju osetiš jedino u društvu i zagrljaju svojih najbližih.
Story: Vi i vaša kuma i koleginica Aleksandra Radović dobili ste ćerkice u kratkom vremenskom razmaku. Koliko jedno drugom pomažete i razmenjujete li iskustva?
- Lola i Nina su skoro vršnjakinje i biće prave drugarice. Tokom leta smo koristili svaki trenutak za njihovu igru u parkovima i smejali se tom čudnom jeziku i neverovatnoj energiji. Lepo je kada imaš nekog sa kim možeš podeliti trenutke odrastanja svog deteta, iskustva, dobiti i udeliti savet. Lepo je imati prijatelje na koje možeš da se osloniš.
Story: Da li vas je Lola inspirisala da komponujete dečiju muziku?
- Dečje pesme su moj hobi još odavno, a Lola je samo pojačala moju želju da se u skorije vreme malo ozbiljnije pozabavim time. Planiram da objavim album sa autorskim pesmama za decu. Žao mi je što deca danas nemaju makar deo onog obrazovnog programa kakav je imala moja generacija poput Branka Kockice, Dragana Lakovića. Nedostaju mi ta vremena i spokoj tih godina.
Story: Kažu da su očevi slabi na ćerke. A kakvi ste vi, možete li Loli da kažete ne i jeste li strogi prema njoj?
- Ne je aktuelno ovih dana jer je Lola u istraživačkoj fazi i sve voli dobro da upozna. Pokušavam da budem strog, ali moje ozbiljno lice začas ozari osmeh jer u njenoj blizini jednostavno ne možeš biti ozbiljan. Ipak, trudićemo se da je vaspitavamo na način na koji su naši roditelji vaspitavali nas i da uvek postoji poštovanje prema roditeljima. U mom slučaju majka je bila zadužena za vaspitne mere dok je od oca bio dovoljan samo pogled.
Story: Kako izgledaju vaši mali porodični rituali?
- Bliže se novogodišnji i božićni praznici koje uvek provedemo u krugu porodice i prijatelja. Volim prazničnu euforiju i dane kada se biraju novogodišnji pokloni, a kićenje jelke je još od detinjstva postalo tradicija, tako da će ove godine Lola pomagati u odabiru ukrasa za jelku i verovatno je oboriti koji put (Smeh).
Story: Šta najbrže može da vas razbesni i kakvi ste kada ste ljuti?
- Pored svega onoga što život čini životom, iako se trudim da tada isključim emocije, najbrže planem u saobraćaju. Bezobzirnost i netolerantnost učesnika u saobraćaju baš ume da iznervira.
Story: Kome se poveravate, a sa kim se savetujete?
- Bogu hvala pa imam dobre prijatelje na koje mogu da računam i kojima mogu da se poverim. U današnje vreme teško je steći iskrene prijatelje i treba se boriti za svakog od njih.
Story: Kakvi trenuci vam iznova okrepe dušu?
- Volim društvo i domaću atmosferu. Sve opuštene varijante uz čašu vina i razgovore sa prijateljima učine da se osećam srećnim. Uživam u dobroj šali, kako na svoj tako i na tuđi način. Svoju kreativnost pored muzike iskoristim da se našalim sa prijateljima tako što ih pozovem kao radio ili TV voditelj, vodoinstalater ili slično i uvek zažalim što nisam napravio snimak. Tek da pomenem da to često urade i meni (Smeh).
Story: Koliko ste spretni u kuhinji, a koliko u obavljanju kućnih poslova?
- Ima nekoliko jela koja spremam u stilu Džejmija Olivera ili ja volim da mislim da je tako, ali je Kristina već dokazani majstor kulinarstva i jako sam ponosan na njene specijalitete. Ponosan sam na to kako serviram pršutu i sir, a ovih dana pravim fenomenalan kapućino. Što se tiče kućnih poslova nisam od onih lenjih i umišljenih i volim da pomognem. Ipak, moj fah je tehnika, razvlačenje kablova, zamena sijalica i slično.
Story: Poznato je da volite da se bavite humanitarnim radom. Koji je to trenutak kada prepoznate da je nekome neophodna vaša pomoć?
- Ne želim da svoj humanitarni rad promovišem i koristim kao svoj lični marketing. Pomažem koliko mogu, ali nažalost ima mnogo onih kojima je pomoć potrebna. Valjda su nas vreme u kome živimo i dani koji su za nama otupili i učinili da okrećemo glavu od onih koji čekaju na naš pogled. Ima i onih koji koriste i zloupotrebljavaju dobru volju i ljude koji još misle o drugima. Dobro čini, dobru se nadaj, to je jedini ispravan način.
Story: Drugog januara nastupaćete u Petrovcu. Da li ćete nakon toga ostati u Crnoj Gori na odmoru?
- Ovo će biti moj prvi novogodišnji nastup u Petrovcu i uz svoje kolege, naravno, obećavam dobar provod. Svake godine Božić dočekam u krugu svoje porodice tako da ću i ovaj put spojiti lepo i korisno i naći vremena da obiđem svoje prijatelje u Crnoj Gori i da ostanem tamo nekoliko dana.
Ksenija Konić
