Na svetskom nivou svrstavaju ga među najtalentovanije ljude današnjice koji su svoj život posvetili muzici, ali Vasil Hadžimanov (38) kao da i nije svestan te činjenice već veoma skromno gleda na svet oko sebe. Iako je u srećnom braku sa Natašom, njegovom ljubavlju iz mladalačkih dana, koja je danas preuzela ulogu njegovog menadžera i dalje se često nalazi na listama najpoželjnijih muškaraca. Ono što krasi njegov život i savršeno ga nadopunjuje jeste ćerka Marta (11) s kojom trenutno prolazi kroz fazu ispunjenu tinejdžerskim bubicama. U intervjuu za Story Vasil govori koliko mu je teško da ponađe tanku liniju između nežnosti i discipline prilikom vaspitavanja svoje naslednice, ali tvrdi i da nije ljubomoran muškarac.
Story: Kako se snalazite u ulozi oca tinejdžerke?
- Za sada odlično. Marta je pametno i dobro dete, bez obzira na tinejdžerske bubice.
Story: Da li ste strogi ili pokušavate da na drugarski način sa ćerkom rešite eventualni problem?
- To i jeste najteži roditeljski zadatak, da pronađe tanku liniju između discipline i nežnosti. Bilo koja opcija koja je preterana nije dobra. Ono što možda otežava celu rutinu jeste činjenica da se vaše dete iz godine u godinu menja i da nanovo morate da uspostavljate tu ravnotežu.
Story: Je li je ona muzikalna?
- Veoma. Neko će da doda, ima i na koga. Još ne znam, niti ću da predviđam da li će se baviti istom profesijom. Šta god joj prija i leži, neka radi. Apsolutno ću se složiti sa njenom odlukom.
Story: Jeste li i dalje u kontaktu sa prijateljima koje ste upoznali dok ste studirali na Berkliju?
- Upravo sam se video sa svoji bivšim cimerom Rubenom Rodžersom koji je u međuvremenu postao svetski poznat basista i već treći put dolazi sa najeminentnijim džezerima na beogradski Jazz festival.
Imao sam sreću da studiram sa još mnogo takvih muzičara i zahvaljujući Internetu, održavam redovan kontakt sa svima njima.
Story: Laska li vam to što vas brojne dame i u četvrtoj deceniji smatraju privlačnim muškarcem i kako na to reaguje vaša supruga?
- Meni ne smeta, a Nataši marketinški to veoma odgovara.
Story: Koliko pomažete supruzi oko svakodnevnih poslova?
- Umem i da usisam i da skuvam nešto. Nisam neupotrebljiv u kući kako to biva po starom balkanskom sistemu.
Story: Jeste li ljubomorni po prirodi?
- Ne.
Story: A da li ste od onih muškaraca koji vode računa o svom izgledu?
- Ako pod voditi računa mislimo da sam čist i uredan, onda da. Nisam opterećen modom i modnim detaljima, ali nisam ni operisan od istih. Jednostavno ne trošim previše energije na taj segment svog prezentovanja.
Story: Da li se u Srbiji može dobro živeti od muzike? I gde pronalazite motivaciju da ostanete dosledni sebi i uprkos svemu ne počnete da svirate komercijalnu muziku?
- U Srbiji se životari i osim desetak naših najvećih zvezda, svi ostali sastavljaju kraj sa krajem. Ono što sam uspeo i na šta sam ponosan jeste da se bavim isključivo muzikom koju volim i da od nje živim. Sama činjenica da sam u muzici koja me ispunjava donosi dodatnu motivaciju da nastavim da se bavim muzikom.
Story: Zbog čega ste za koncert 12. novembra odabrali intimnu scenu kakvu nudi pozorište Madlenianum?
- Inicijativa je došla od čelnih ljudi iz pozorišta Madlenianum. Poziv se poklopio sa našom željom da obeležimo 15 godina rada, ali i sa ambicijama da snimimo DVD. Hteli smo da zabeležimo kako bend deluje uživo, što i jeste po mišljenju mnogih, ono što moj bend razlikuje od drugih koji se bave sličnom muzikom.
Story: Radite li još nešto novo na muzičkom polju?
- Radim na aranžmanima za koncert Bisere Veletanlić na Kolarcu 26. decembra. Trio Sveti u koji sam uključen zajedno sa Markom Đorđevićem i Brankom Trijićem bi do kraja godine trebao da objavi svoj prvi DVD, u okviru kampanje Beograd 2020. Darkwood Dub je u procesu produciranja još dve numere za hard kopi izdanje CD-a koji je letos izašao na EXIT web stranici. Upravo idem za Skoplje gde nastupam sa Vlatkom Stefanovskim, pa za Norvešku gde sviram sa našim akademskim muzičarem Jovanom Pavlovićem i grupom Bengalo. Takođe i dalje radimo Srđan Dunkić Džoni i ja sa Miškom Plavim po regionu.
Moni Marković
