Folk zvezda Lepa Brena (50) proslaviće 20. oktobra pedeset prvi rođendan velikom žurkom za preko 20.000 ljudi koji će doći na njen koncert u Beogradskoj areni. Slavna umetnica spektakl koji je zamišljen u vidu vremeplova podelila je u četiri faze: od tehno-sajber Brene 2011, do samih muzičkih početaka najpoznatije plavuše na Balkanu. U intervjuu za Story, Lepa Brena otkriva da će koncert pratiti i monografija u kojoj će se naći brojni nepoznati detalji iz njenog privatnog života, nakon čega će uslediti i snimanje dokumentarnog filma o svemu kroz šta je prošla.
Story: Koja ćete stanja i osećanja iz privatnog života otkriti u monografiji?
- Trudiću se da ne preteram sa patetikom koja je u mom životu bila očigledna, ali svakako da će u njoj biti zastupljena i životna drama kroz koju sam prošla.
Story: Na šta tačno mislite kada kažete životna drama?
- Ne verujem da je bilo čiji život bajka. Svako od nas može da ispriča svoju životnu priču protkanu i lepim i teškim trenucima. Želim da prikažem svoj život realno i da prenesem ljudima kako sam se oporavljala i izlazila iz teških situacija. Želim da otkrijem da li sam imala snage da izađem iz te loše životne priče i jesam li iz toga izašla kao moralni i duhovni pobednik. Moj životni moto jeste ići napred i ne osvrtati se. Loše stvari su mi pouka o tome koju rupu treba preskočiti i smatram da se treba sećati lepih stvari. Zbog svoje dece i porodice, ja sam borac za bolje sutra.
Story: Da li ste ikada zapadali u depresiju?
- Ne mogu da kažem da sam imala teških depresivnih trenutaka u životu. Kada počnu da mi se po glavi kovitlaju teške misli, bacam se na teži džoging, jogu, čitanje pozitivnih knjiga, okrećem se zdravoj hrani ili rigoroznoj dijeti koja vrši detoksikaciju organizma. Postoji mnogo načina da sprečite depresivna stanja. Nikada nije bilo rešenje zavući se u sobu i isplakati. Mada, ni to ponekad nije loše, ali samo kada se čini iz sveg srca.
Story: Jeste li se podvrgavali nekim drugim metodama detoksikacije organizma?
- Volim da jedem i veliki sam gurman, iako se to možda na meni ne vidi. Postoje trenuci kada sebi dozvolim da se uništim hranom. Jedem i slatkiše i tešku hranu, ali čim se ujutro pogledam u ogledalo, tačno znam koja hrana mi energetski prija, a koja me uništava i tera na ležanje i fizičku neaktivnost. Sebi takvo stanje dozvolim jednom nedeljno, ali brzo se vraćam na povrće, ceđene sokove, jogu, trčanje i zdrav način života jer ovaj gorepomenuti način može samo da ubije i ništa više.
Story: Jeste li nakon zdravstvenih problema koje ste imali postali hipohondar koji pasionirano kontroliše svoje zdravlje?
- Nisam postala hipohondar jer mi organizam odlično pokazuje kako se osećam. Kada sam 2004. godine imala trombozu to je bila posledica činjenice da nisam sebe poštovala i volela na pravi način. Ne želim više da budem neodgovorna prema sebi i svojoj porodici, ali ni prema onima koji u meni vide idola, svetao primer i nekoga u kome prepoznaju tračak nade.
Story: Mama ste dva tinejdžera. Da li je teško nositi se s tim i uhvatite li sebe ponekad u fazi infantilnosti?
- Volim što s njima mogu da budem detinjasta. Srećna sam što sam došla u tu fazu da deca mogu da me izvedu u grad, u klubove koje oni vole. Još imam snage, energije i obožavam da izlazim s njima.
Story: Šta kaže vaš suprug Boba kada izađete sa sinovima?
- Ne sviđa mu se što ne volim da izlazim, a ja u stvari ne želim da izlazim tamo gde se samo sedi, jede i pije. (Smeh) Obožavam da idem tamo gde se manje jede ili se uopšte ne jede, ali zato mlađe generacije imaju dobar cug. Sve se to međutim potroši uz đuskanje i jedino mi se ne dopada što se izlazi tek od jedan posle ponoći jer mi je onda sledeći dan propao. Ali, svakako moram da idem u korak s vremenom. (Smeh)
Story: Dozvoljavate li sebi opuštanje uz više alkohola kada izađete?
- Imam problem i s alkoholom i hranom. Ne volim kada se sipa u čašu toliko da ne znaš koliko si popio. Ne dopada mi se kada ne mogu da kontrolišem svoj mozak jer se u takvim situacijama automatski ne osećam dobro. Volim ponekad da popijem kako bih se opustila, ali ne volim kad nemam kontrolu nad sobom.
Story: Jeste li euforični pred koncert koji ćete 20. oktobra održati u Beogradskoj areni?
- Svi u ekipi koja organizuje koncert smo euforični, pre svega zato što nas očekuje odabir repertoara. Od toliko pesama koje sam snimila treba odabrati one koje publika najviše voli, a uz sve to potrebno je pripremiti i koreografiju, scenografiju...
Story: Koncert će biti podeljen u četiri faze i biće to svojevrstan vremeplov od tehno-sajber Brene 2011 do Lepe Brene kakve se sećamo iz 1981. godine?
- Da. Danas je sve sajber i virtuelno, pa ćemo krenuti od te faze. Imam mnogo sjajnih ideja za koncert. Pokušaću da složim čitav taj spektar svojih zamisli u scenario koncerta. Najvažnije je što se u meni probudila ona prava energična Brena koja se setila svega kroz šta je prošla u karijeri. Priprema koncerta vratila me je u neko radosnije i lepše vreme i zaista jedva čekam da stanem na binu.
Story: Hoćete li dosta đuskati na koncertu budući da ste u odličnoj formi?
- Naravno. Pravim veoma veseo koncert koji će biti do sada neviđen na našim prostorima, a ujedno ću na taj način proslaviti i rođendan. Najbolji poklon koji ću moći da dobijem tog dana jesu osmesi koje očekujem od publike. Volela bih da mi deset dana pred koncert, kao i sam dan koncerta, budu savršeno organizovani kako bih bila opuštena i srećna. Ono što je najteže jeste održati hemiju među ljudima koji dođu u Arenu, a to je nešto što ne može da se kupi, niti veštački iznedri.
Nikola Rumenić
