Slavna glumica Svetlana-Ceca Bojković (63) tridesetog maja izgovorila je po treći put sudbonosno da svom izabraniku, diplomati zaposlenom u Ministarstvu inostranih poslova, Slavku Kruljeviću (61) s kojim je posle razmenjenih bračnih zaveta otpočela i zajednički život. Mada je posle brakova sa legendarnim umetnicima Milošem Žutićem i Ljubomirom-Mucijem Draškićem godinama samovala, šarmantnoj heroini srpske glumačke scene sada ne silazi osmeh s lica. Uprkos tome što nikada nije volela da javno govori o svojoj intimi, čuvena umetnica u intervjuu za Story otkriva kako je izgledalo venčanje sa Slavkom i šta joj je posle sklapanja braka rekla njena ćerka, glumica Katarina Žutić.
Story: Nedavno vam se dogodila veoma krupna stvar u privatnom životu. Zašto o tome nerado govorite?
- Da, udala sam se i to nije nikakva tajna jer je Story, mada o tome nisam želela da pričam, to otkrio i objavio. I nemam šta tu da vam dodam, osim da priznam činjenicu koja nije nikakva tajna. (Smeh) A da vam pričam o porodičnom gnezdu, slikanju u srcu i ne znam kakvom još kiču, to mi ne pada napamet. (Smeh)
Story: Jeste li nosili klasičnu belu venčanicu?
- Ne, bila je to svečana haljina za venčanje u nežnoj boji čelika.
Story: Paparaci su vas tog dana ovekovečili u mantilu svetlosive boje?
- To sam namerno obukla kada sam izlazila iz zgrade. Niko me nije video u haljini za venčanje osim onih koji su bili na našoj svadbenoj žurki. Model koji sam nosila kreirala je Vesna Stojković, vlasnica modnog ateljea Isidora S.
Story: Ima li značajnijih promena u vašem životu otkako ste se po treći put udali?
- Prva i najveća promena ogleda se u tome što više ne živim sama.
Story: Nosite li i dalje prezime Bojković?
- Pa, naravno. Tolike godine nosim to prezime i bilo bi smešno da ga sada menjam. (Smeh)
Story: Svojom udajom, kako se čini, ohrabrili ste mnoge žene vaše generacije na taj korak. Jeste li sami stekli takav utisak?
- Bez obzira na životnu dob, verujem da sam mlada duhom i to je najvažnija stvar. Ne osećam tromost nijedne vrste, iako sam svesna koliko godina imam. Kolege i ljudi iz mog okruženja govore mi isto što ste i vi rekli. Možda sam zaista ohrabrila mnoge svojim potezom i ako je tako, drago mi je zbog toga.
Story: Nakon što je informacija o vašoj udaji objavljena na Internet portalima, mnogi su komentarisali kako je vaša sreća neka vrsta nagrade za uzorno ponašanje i mnoge nedaće kroz šta ste prošli tokom prethodnih godina?
- Zaista nisam pratila takve komentare, ali od mnogih sam čula da kažu: Ti si to zaslužila. Mislim da je ceo moj način života tome doprineo. Nikada nisam pravila gluposti, uvek sam bila fer i imala sam odličan odnos sa oba svoja supruga. Od prvog sam se razvela, ali smo ostali prijatelji do kraja njegovog života. Na mom venčanju bila su sva naša deca: Mucijevi unuci Sara, Pavle i Aleksa, Mišin sin Đorđe, Slavkov sin Boris i, naravno, moja ćerka Katarina.
Story: Šta vam je ćerka Katarina rekla nakon što ste se udali?
- Ona je jako zadovoljna.
Story: Planirate li crkveno venčanje?
- Za sada ne razmišljamo o tome, a ako se dogodi, to zaista nećete saznati. (Smeh).
Story: Po čemu ćete pamtiti svoje venčanje?
- Bio je to izuzetno lep dan koji smo proveli u divnom raspoloženju, u našem domu i kod naših prijatelja. Bila je to jedna prelepa i divna žurka.
Story: Postoji li neka ključna osobina kojom vas je Slavko osvojio i pridobio vaše srce nakon toliko godina samovanja?
- Sve njegove osobine su tome doprinele.
Story: Kakve utiske nosite sa premijere predstave Nije smrt biciklo da ti ga ukradu 17. juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu?
- Prvi put sam radila sa Biljanom Srbljanović i Slobodanom Unkovskim. Biljanin tekst mi se veoma dopao, a i reditelj je sjajan i o njemu sam mnogo slušala od svojih kolega. Publika je odlično primila komad. Igram političarku i poslanicu u Skupštini i ona ima privatni problem u odnosu sa sinom koga briljantno tumači moj kolega Goran Šušljik. Branislav Lečić, Šušljik i ja smo u tom komadu trio koji odlično funkcioniše.
Story: Poslednjih dana sve je aktuelnije pitanje da li ste u tom komadu zapravo imitirali predsednicu Skupštine Srbije Slavicu Đukić-Dejanović?
- Nikoga nisam imitirala i reč je o autentičnom prototipu žena na toj funkciji koje se pale na zadatu temu. Naravno, u predstavi ima i elemenata komičnog, što je zajedno sa privatnim problemom koji moja junakinja ima sa sinom smešteno u relativno sabijeno scensko vreme. Uloga je samim tim još zanimljivija. Lično, svi poslanici su mi, kada upadnu u vatrene diskusije, na određen način smešni i upravo to sam želela da prikažem svojom glumom.
Story: U kojoj meri predstava odražava današnju političku realnost?
- Ovo je priča o malim ljudima i njihovim odnosima. Ona odražava političku realnost na indirektan način jer tranziciona politička situacija i te kako utiče na normalnost ljudskih života. Sudar prošlog i budućeg u sadašnjem vremenu iznedrio je nesnalažljivost ljudi u svetu u kome žive, pa mnogi sebe danas smatraju tranzicionim gubitnicima, ili to stvarno i jesu, dok druga struja hrli u budućnost i izgrađuje nešto što joj je u stvari nedefinisano i žestoka je u tome. Svi su na neki način dramski smešni.
Story: Kada ste pre nekoliko dana u Ateljeu 212 reditelju Borisu Liješeviću dodelili nagradu koja nosi ime vašeg pokojnog supruga Mucija Draškića, rekli ste da je njegova prednost u tome što je nenametljiv i jer se u radu izražava kroz glumce. Da li je to spona koja ga spaja sa Mucijem i koliko je takav odnos između glumca i reditelja atipičan za komade u kojima vi igrate?
- Nije atipičan. Unkovski, recimo, takođe izuzetno voli glumce. Ali, imate razne vrste reditelja, a ovakav tip je nama glumcima najprijemčiviji. Mladi Liješević, koji je nagradu dobio za režiju predstav Elijahova stolica i Čekaonica, upravo ima kvalitet te vrste, a to je bio i Mucijev kvalitet. Nagrada Muci Draškić ima svoju definiciju u pravilniku koja glasi: Glumci svom reditelju. To je ujedno i jedini žiri koji je isključivo glumački.
Story: Kada planirate da odete na odmor budući da tokom leta imate mnogo obaveza?
- Nadam se već 8. jula i zaista jedva čekam kraj sezone, nakon čega ću se odmarati do druge polovine septembra. Ne razmišljam o budućim projektima i zaista samo želim da se odmorim.
Nikola Rumenić
