Uprkos tome što je već sa šest godina važio za čudo od deteta kada je prvi put nastupio kao solista uz pratnju orkestra, violinista Stefan Milenković (34) uspeo je da izbegne zamke slave i zadrži neposrednost i jednostavnost. Markantni virtuoz koji radi i kao profesor na Univerzitetu Ilinois, ponovo će obradovati publiku nastupom u Kolarčevoj zadužbini 18. aprila sa ansamblom Camerata Academica Novi Sad. U intervjuu za Story muzičar otkriva oseća li nostalgiju za rodnim gradom, ali naglašava i kako ne voli da pred drugima bude namćor. Iako još nije spreman da otkrije ko je nova izabranicu njegovog srca, nakon razvoda od čelistkinje Ani Aznavurijan sa kojom je bio u sedmogodišnjem braku, Stefan je priznao da je veoma zadovoljan svojim životom.
Story: Sve češće ste u Beogradu. Postoji li za to i neki privatan razlog?
- Jednostavno su se kockice poklopile. Čini me da je sam prostor prodisao jer je naša zemlja prošla kroz mnogo toga. Nije u pitanju neka muzička, marketinška ili moja lična ofanziva, nego se desilo da su neki projekti u koje sam uključen došli u kratkom vremenskom roku. Ali, ne bih učestvovao u njima da nisu svi različiti, a na svu sreću publika još nije zasićena.
Story: Vrlo ste otvoreni u komunikaciji. Da li je to odlika vašeg karaktera?
- Možda jeste, jer sam uglavnom takav. Čovek može da bude namćor i da stalno govori kako je umoran ili da mora da vežba, ali to u suštini druge ljude baš i ne interesuje. Samo će registrovati da ste bili u negativnom raspoloženju. Mislim da je ova moja poseta najopuštenija do sada jer nekada dođem iz Amerike samo na tri, četiri dana, imam probe, sve se dešava brzo i onda nastaje pritisak. Sada sam imao vremena da se vidim sa dragim prijateljima i zaista sam odlično raspoložen.
Story: Šta vas još čini srećnim u poslednje vreme?
- Uh, teško pitanje jer ne postoji samo jedna stvar. Razlog za sreću je uvek kombinacija više stvari. Kada čujem da neko kaže: Ima jedna stvar koja me čini srećnim, mislim da je to premala meta jer je neki nikad ne pronađu. Za mene je to kombinacija raznih stvari u životu. Trenutno sam veoma zadovoljan, a radim aktivno na onom što može da se poboljša. (Smeh)
Story: U Americi se bavite i pedagoškim radom. Jeste li razmišljali da otvorite svoju muzičku školu u Srbiji?
- Jedno vreme predavao sam na Džulijardu i na Univerzitetu Ilinois, ali sam shvatio da je to zaista prenaporno i sada imam samo klasu studenata na Ilinoisu. Osnovati školu u Beogradu je interesantna ideja i to nije isključeno, mada mislim da možda i nema potrebe osnivati nešto novo, već možda u okviru neke ustanove ili i same Muzičke akademije. Voleo bih da se to uradi nekako ležerno i da studenti od toga zaista dobiju mnogo jer meni rad sa njima predstavlja ogromno zadovoljstvo.
Story: Osećate li nostalgiju za rodnim gradom?
- Ima ljudi koji žive u inostranstvu i stalno žale za zavičajem i stalno im se jedu čvarci, sarme... Ja to nisam jeo ni kada sam bio mali i živeo u Beogradu i smatram da, ako vam je toliko stalo da budete kod kuće, onda i treba da budete tamo. Ja volim Ameriku i dugo živim u inostranstvu, ali ne isključujem mogućnost da se jednog dana vratim u svoju zemlju. Vezan sam za Srbiju jer je ona moja baza, tu žive moji dragi prijatelji, pa mi predstavlja stalnu inspiraciju.
Story: Planirate li uskoro da odete na odmor?
- Po povratku u Ameriku imam tri dana da se iselim iz kuće, a potom idem u Vašington na dva dana, pa sam 7. maja u Sloveniji gde imam jedan tango projekat u okviru koga bi trebalo i da plešem na sceni. (Smeh) Posle toga, 18. maja idem na odmor mesec dana jer od juna prošle godine nisam imao dužu pauzu. I ludiraću se kao nikad! Idem u Kaliforniju da skačem padobranom i jedva čekam. Ne mogu da vam opišem koliko sam srećan zbog toga.
Jelena Kulović
