Predstavnica Srbije na Evrosongu priznala je šta kod nje nikako ne može da prođe
Za široku javnost Nevena Božović zablistala je u zabavnoj emisiji "Prvi glas Srbije", kada je osvojila drugo mesto. Njena nesvakidašnja čista lepota i divan glas osvojili su i žiri i publiku. Mnogi tada nisu znali da je iza ove mlade devojke već jedna pobeda na Dečjoj pesmi Evrovizije u Roterdamu, kao i mnoga učešća i nagrade na festivalima u inostranstvu. Sa grupom "Moje tri" - Mirnom Radulović i Sarom Jovanović - otputovala je 2013. u Malme da drugi put predstavlja Srbiju na Evrosongu.
Ove godine Nevena ide u Izrael sama, sa pesmom "Kruna". Nije se nadala pobedi na Beoviziji, iako je trenutno ova pobeda kruna njene karijere.
Već treći put se takmičite na Evrosongu, ovaj put kao kompletan autori i izvođač. Sada ste malo stariji i iskusniji. Kakvu šansu vidite na ovom događaju?
- Evrovizija je za mene dragoceno iskustvo. Testirate sebe u svakom trenutku i postupate kao profesionalac. To sam oduvek volela. Tri minuta na tako velikoj sceni, kao i osećaj odgovornosti da predstavljate pre svega svoju zemlju, pa tek onda sebe celoj Evropi, velika je odgovornost. Već su krenule pripreme, želim kao svaki put da budem zadovoljna svojim pevanjem i nastupom. To mi je najvažnije. Nikada ne volim unapred da pravim prognoze.
U Beograd ste došli na studije, upisavši Fakultet muzičke umetnosti. Rođeni ste i odrasli u Kosovskoj Mitrovici. Da li ste osetili bilo kakve predrasude prema sebi, s obzirom na to da dolazite sa tog područja?
- Nisam, jer to nikada ne bih dozvolila. Mogu slobodno reći da je drugačije odrastanje u malom gradu, kao i samo vaspitanje. Nikada se nisam navikla na slobodu koja postoji u većim sredinama.
Imali ste pet godina kada je počelo NATO bombardovanje. Sećate li se ičega iz tog strašnog vremena?
- Možda će čudno zvučati, ali to je meni poseban period, jer kao dete nisam shvatala mnoge stvari, a uživali smo u zajedništvu, druženju i ima mnogo anegdota, tako da mi ne izgleda kao strašan period. Ponosna sam na svoj grad, odatle dolazi i moja najveća podrška od samog početka bavljenja muzikom.
U kakvoj ste porodici odrasli? Čime se bave vaši roditelji?
- Moja mama je arhitekta i profesorka na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Prištini. Tata je diplomirani inženjer elektrotehnike, ali ceo život je proveo u sportu, tačnije košarci. Muziku sam zbog njih zavolela, jer je uvek bila prisutna u našoj kući. To su ploče, albumi, uređaji na kojima smo zajedno preslušavali stare albume i komentarisali.
Nastavak na sledećoj strani...
