Senzacija koja je pre dve godine pogodila svetsku modnu industriju poput oluje jeste pojavljivanje australijskog manekena srpskog porekla Andreja Pejića (19) na najprestižnijim Nedeljama mode. Plavokosi model predstavnik je nove generacije ženstvenih manekena koji su svojom pojavom zainteresovali kako sociologe tako i najobičniji svet. Rođen je 1991. godine u bosanskom gradu Tuzli, ali je usled ratnog vihora koji je zahvatio bivše jugoslovenske prostore sa porodicom izbegao u Australiju gde je i načinio prve korake kad je reč o svetu mode. Od kada je pre svega šest meseci debitovao na reviji Žan-Pola Gotjea čije je i ovogodišnje zaštitno lice, ređao je najprestižnije poslove, a njegove fotografije sa naslovnih strana francuskog, italijanskog i turskog Voga obišle su svet. Nedavno je proglašen za novo promo lice kampanje slavnog dizajnera Marka Džejkobsa koji ga inače opisuje kao mešavinu slavnih modela Sindi Kraford i Kejt Mos. Na prošlonedeljnom Fashion Weeku koji je održan u Parizu od 19. do 21. januara, Andrej je bio jedan od najtraženijih modela. Inače, Pejić je proteklog leta boravio u Srbiji, u Svilajncu, gde živi njegova baka za koju je veoma vezan, a tom prilikom susreo se posle dosta godina sa konzervativnijim srpskim društvom i opisao koliko se ono razlikuje u odnosu na ono kakvo je karakteristično za zapadne evropske zemlje. U ekskluzivnom intervju za Story slavni maneken objasnio je kako su njegovi najbliži reagovali na njegov nesvakidašnji izgled, koliko ga je slava razmazila i kako se sa njom nosi, ali je govorio i zbog čega ne želi da otkrije da li u emotivne veze ulazi sa muškarcima, ili sa ženama.
Story: Da li vas privlače muškarci ili žene?
- To bih želeo da sačuvam za sebe. Prvenstveno volim ljude, a svako može da misli šta želi na tu temu. Jednostavno nisam od onih koji moraju da priznaju kakvo je njihovo seksualno opredeljenje.
Story: Kada ste počeli da eksperimentišete sa svojim izgledom?
- Kada sam imao trinaest godina. Tada sam pohađao školu koja je bila dosta liberalna i insistirala je na visokom nivou kada je reč o umetnosti. Moje društvo bilo je fenomenalno i dosta otvoreno za razne stvari neopterećeno bilo kakvim ograničenjima. Ponesen takvom atmosferom koja je vladala i sam sam postao slobodan i odlučio da radim ono što mi prija, tačnije počeo sam da eksperimentišem sa svojim izgledom. Ofarbao sam kosu u plavo i počeo da se šminkam.
Story: Deca umeju da budu surova u ismejavanju. Jeste li vi prošli kroz to?
- Mi smo se razumeli, svako je imao svoj stil i različita interesovanja, tako da jednostavno nije bilo mesta za ismejavanje.
Story: Kako je vaša porodica reagovala na takve vaše promene?
- Ne kažem da je moja porodica najmodernijih i najotvorenijih shvatanja, ali svakako su ljudi koji bezgranično vole svoju decu i bitna im je samo njihova sreća. Nisam imao problema što sam drugačiji za razliku od nekih ljudi koji su imali drugačija, ružnija iskustva od mojih.
Story: Kako ste se osećali kada ste posle mnogo godina došli u Srbiju gde je društvo dosta konzervativnije? Jeste li doživeli neku neprijatnost?
- Kada sam bio mali, dolazio sam kod bake u Svilajnac, družio se uglavnom sa devojčicama i igrao se barbikama. U selu su komšinice dolazile da se igraju sa mnom, često sam obuvao njihove cipele na štikle, a one bi me onda jurile. Kada sam prošlog leta došao, ti ljudi su se setili našeg zajedničkog perioda iz prošlosti zbog čega nisu bili šokirani mojim izgledom, ali iskreno, pojedinci su se čudili. Kada sve sumiram, mislim da sam im simpatičan.
Story: Da li su vam tokom posećivanja noćnih klubova u Beogradu prilazili mladići?
- Da, oduvek su mi prilazili mladići.
Story: Kako su reagovali kada ste im rekli da ste muškarac?
- Ok. Kada sam u provodu obično stojim sa ljudima sa kojima sam došao i ponašam se onako kako se meni sviđa. Nekada se dopadnem muškarcima koji misle da sam devojka, a nekada i pripadnicama nežnijeg pola. Često se sa društvom šalim na taj račun, ali nikada nisam nikoga pokušao da prevarim i izigram na račun toga što neko u prvom trenutku ne znaju da li sam dečko ili devojka.
Story: Šta je presudilo da počnete da se bavite manekenstvom?
- Kada sam imao šesnaest godina, tražio sam prvi posao i mislio sam da bi mi moda bila interesantnija od rada u McDonaldsu ili nekom drugom lokalu brze hrane. Iamao sam drugaricu koja je radila u jednoj modnoj agenciji i sasvim slučajno sam sa njom ušao u njihove prostorije kada su me videli. Odmah su me angažovali da radim u Australiji, a potom i u Evropi.
Story: Za kratak vremenski period sarađivali ste s velikim modnim imenima...
- Videti svet, gradove poput Pariza i Londona sa osamnaest godina meni je nešto izvanredno i najlepši je deo ovog posla. Svet mode je uzbudljiv, kreativan i ljudi koje sam sreo veoma su interesantni, što mi je ujedno dalo ono najvažnije, a to je životno iskustvo. Saradnja sa Žan-Pol Gotjeom bila je super. On je zamislio da na reviji predstavljam muzu Iv Sen Lorana, Beti Katru, jer sam ga podsetio na nju. Interesantno je da ona ima muške crte lica i dugu plavu kosu.
Story: Koliko je posao manekena naporan?
- Više nego što ljudi misle i više nego što sam to i sam mislio. Naporna su snimanja jer vi treba da iznesete ideju koja i nije u potpunosti vaša, prinuđeni ste da se prilagodite svima, fotografima, stilistima... Nije uvek lako izneti ono što oni traže, odglumiti različite emocije. Snimanja nekad traju satima, nezavisno od vremenskih uslova. Kada dođu pripreme za Nedelje mode, stalno moramo da odlazimo na desetine proba koje se uvek nalaze u različitim delovima istog grada.
Story: Kako na vas gledaju kolege i koleginice?
- Kada me vide fotografi i dizajneri, često komentarišu moj izgled, ali vrlo im se sviđam. Kada sam se prvi put pojavio u Evropi, modni skauti su mi rekli da je odlično što izgledam drugačije, ali nisu mi mogli garantovati da ću proći. Rečeno mi je da mogu da doživim veliki uspeh ili da ne uspem uopšte. Na početku moje karijere fotografi su imali problema da odgonetnu moj izgled i pokušavali su da istaknu moju mušku figuru. Već sada mislim da se igraju kamerom i pokušavaju da iz mene izvuku feminiziranu stranu, a ja sa tim nemam nikakvih problema.
Story: Koliko vas je slava razmazila i uljuljkala?
- Ostao sam apsolutno isti. Sve mi je zanimljivo, a jedina promena je to novo iskustvo za koje sam bogatiji.
Story: Kakvi ste vi privatno?
- Ne razlikujem se od svojih vršnjaka, osim što drugačije izgledam. Umem da budem stidljiv, ali i da se opustim kada sam sa svojim društvom. Muče me razni problemi, nasmeju me komične situacije...
Moni Marković
