Kada bi mogla da se pretoči u muziku, romansa slavnog kantautora Željka Joksimovića (38) i zanosne voditeljke Jutarnjeg programa na TV Pink Jovane Janković (29) bila bi satkana od najfinijih nota. A ako se sve fatalne ljubavi moraju ostvariti, onda je upravo njihova ljubav bila neizbežna. Prošlo je dve i po godine otkako su se sreli na glamuroznoj sceni Evrosonga u Beogradu 2008. godine. Iako je početnu zaljubljenost odavno zamenila istinska ljubav, Jovana i Željko vešto čuvaju ključ najlepše čarolije koja im život čini bajkovitim. Svoje kreativne misli, krupne profesionalne korake i velike poslovne pobede, šarmantni muzičar najradije deli sa svojom izabranicom, baš kao što i ona sa njim analizira svaku sumnju, san i poduhvat. Lepa voditeljka i pop zvezda nikada nisu želeli svojoj romansi da prišivaju krupne epitete, sigurni da se snažna osećanja kriju poput recepta za neodoljive specijalitete. Čar njihovom odnosu daju razlike, sličnosti, mnogo nežnosti, mnogo više smeha, a u intervjuu za magazin Story govore o svom odnosu, sitnicama koje im svako sutra čini boljim nego juče i gestovima kojima iznova osvajaju jedno drugo.
Story: Željko, 2010. godina vam je bila jedna od najuspešnijih u karijeri, sudeći po uspešnosti albuma, koncertima, marketinškim ugovorima... Hoćete li u ponoć 31. decembra reći sebi: Ne želim ništa bolje od ovoga što se desilo ili ćete pak poželeti još više snage, volje i želje da budete bolji?
Željko: Moram priznati da mi je ova godina bila izuzetno ispunjena dešavanjima. Putovao sam mnogo više nego do sada i negde sam to i očekivao posle dobro plasiranog i prihvaćenog albuma koji sam objavio prošle godine. Što se tiče toga šta bih poželeo sebi, pa svakako bih na prvom mestu pomislio na zdravlje i sreću koju uvek želim svima, a svakako i to da budem još bolji jer čovek uvek teži boljem u svakom smislu.
Story: Jovana, tokom godine na izmaku postali ste zvezda TV Pink. Jeste li se ijednom pokajali zbog odluke koju ste doneli ili ste pak čestitali samoj sebi na hrabrosti da napravite tako veliki transfer?
Jovana: U životu nikada nije lako doneti važne odluke, uvek merite, razmišljate, glasate sami sa sobom za i protiv. Međutim, ko nema hrabrosti u životu, bilo na poslovnom ili na privatnom planu, ne može da dobije, a ni da izgubi. Volim izazove i trudim se da, koliko je to moguće, uvek idem ka boljem. Ima tu i neuspeha, ali bez tih neuspeha ni uspeh ne bi bio toliko sladak. Nikada ne donosim odluke zbog kojih bih mogla da se kajem i nikada se u životu nisam ni zbog čega pokajala. Uvek sam radila onako kako mi se u datom trenutku činilo da je najbolje. U ponoć 31. decembra poželeću sebi puno sreće na svim poljima, a ako je budem imala barem malo, biću prava srećnica u 2011. godini.
Story: Željko, prošle godine ste za doček pevali ispred gradske Skupštine, a sada ćete najluđu noć provesti u Foajeu Sava centra. Po čemu vam je ovaj doček drugačiji i uzbudljiviji od prethodnog?
Željko: Pre svega je intimniji jer je ispred Skupštine na prošlogodišnjem koncertu bilo oko 40.000 ljudi, a u Foajeu Sava centra očekujemo maksimalno dve hiljade. Ali ja volim da uvek pravim novitete kada je reč o mojim nastupima, pa je tako i kada biram mesta na kojima nastupam. Procenjujem da će to u Sava centru biti valjan doček Nove godine i veoma uzbudljiv provod.
Story: Jovana, poželite li ikada da Željko ne radi za Novu godinu i da otputujete daleko od Srbije?
Jovana: Prvu zajedničku Novu godinu proveli smo kod kuće jer Željko nije radio i bilo nam je divno. Sledeću smo dočekali ispred Skupštine, a ove godine ćemo biti u Sava centru. Radujem se ovom dočeku jer mislim da će to biti dobra žurka i moji najdraži prijatelji biće sa nama. Nova godina je za Željkov posao važan datum, tako da nemam ništa protiv i da otputujemo koji dan kasnije.
Story: Željko, imali ste spektakularne koncerte u Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, uspešnu američku turneju... Odakle crpete snagu za nove poslovne pobede?
Željko: Pre svega sam se za sve koncerte dobro pripremio. Nije to baš toliko lako, iako na prvi pogled izgleda sjajno i bajno jer je sve dovedeno pod konac, ali recimo mnoge stvari, kao što su prenaporna putovanja, neredovna ishrana, vremenske i temperaturne promene jer menjamo mnogo vremenskih zona, veoma teško padaju.
Story: U spotu za novi singl Dođi sutra nosite periku. Kako ste došli na tu ideju i kako ste se osećali tokom tog performansa? Pojedinci su pomislili da ste veoma hrabri zbog toga. Slažete li se sa njima?
Željko: Tako stilizovan sam se sjajno osećao i oduševljen sam kako je izgledao moj bend u takvom retro izdanju, pa su za tu potrebu dobili ime Egzodusi, a sve po ideji starih naziva bendova iz 70-ih i 80-ih godina. Pored toga, nikada nisam imao dugu kosu jer nisam imao objektivnih uslova za to, pošto mi je kosa previše gusta. Kada sam probao periku, šminkerka i stilistkinja su mi rekle: Pa vidi, baš ti stoji interesantno, a ja sam pomislio: Lepo, sad ili nikad! (Smeh) Jovani se baš nije dopalo, ali nisam posustao.
Story: Mnogi kažu da je osnov stabilne veze da partneri jedno drugom budu i najbolji prijatelji. Jeste li vas dvoje jedno drugom najbolji prijatelji?
Jovana: Mislim da prijateljstvo u ljubavnoj vezi ne donosi mnogo toga dobrog i da je potrebno razdvojiti prijateljstvo od emotivne veze. I nikada mi neće biti jasno kako većina onih koji su tokom veze bili najbolji prijatelji, po rastanku ne govore. Tako da ne glasam za prijateljstvo, glasam za razumevanje, kompromise i ljubav kao osnov svega.
Željko: Osnova svake veze je ljubav, a gde ima ljubavi logično je da postoji i prijateljstvo. Ne bih mešao te dve stvari kada je reč o vezi. Ljubav je svakako jače osećanje.
Story: Ako se idealni partneri prepoznaju po tome što jedno drugom završavaju rečenice, odnosno izgovaraju misao svog partnera, možete li da kažete da ste srodne duše?
Jovana: Nas dvoje smo dosta različiti i mislim da je upravo u tome čar našeg odnosa. Nismo jedan od onih parova koji se u svemu slažu. Uglavnom polemišemo i svako brani svoje stavove, a to je baš simpatično u našem slučaju.
Željko: Ja do reči ne mogu da dođem od Jovane. (Smeh)
Story: Ni jedno, ni drugo nikada niste koristili prejake reči da opišete svoja osećanja. Da li je to zbog toga što se štedite jedno za drugo ili smatrate da se delima oduvek najbolje iskazivala ljubav?
Jovana: Nismo koristili prejake reči u medijima zato što smatram da im u novinama i nije mesto. I reči i dela su nešto što se govori i pokazuje samo partneru, a ne prijateljima, okruženju i javnosti. Oni koji su srećni i bez publike mogu da se pohvale da žive pravu ljubav.
Željko: Takva osećanja nisu javne stvari, tako da gube na svom značaju ukoliko se potenciraju.
Story: Izmami li vam i danas osmeh na lice kada vam neki prijatelj kaže da je u vreme kada ste dobili angažman kao voditelji Evrovizije u Beogradu 2008, osetio da ćete se zaljubiti jedno u drugo i pre nego što ste to vi pretpostavili?
Jovana: Uvek nam je simpatično i drago da čujemo kako su razni ljudi i prijatelji doživljavali naš odnos u vreme Evrosonga. Svako ima svoju verziju, a onu pravu znamo samo nas dvoje.
Željko: Bilo je raznih nagađanja i komentara, ali sada svi kažu da se to videlo. Ja mogu da kažem da smo uživali dok smo tu manifestaciju vodili, ali i da nam je bilo zabavno da sve to pripremimo.
Story: Jovana, iako pojedinci koji ga ne poznaju kažu kako Željko nije topao muškarac, jedna ste od malobrojnih pred kojom on od samog početka nije imao tajne. Čime vas je fascinirao tada? A čime vas fascinira i danas?
Jovana: On je topao onda kada to treba da bude i sa onim ljudima sa kojima to želi da bude. Svi mi imamo maske koje stavljamo u zavisnosti od situacije, okruženja.... Iznenadila sam se koliko on u javnosti drži svoju masku čvrsto pripijenu uz lice. Teško ju je skinuti, ali ako se u tome uspe, fenomenalno je ono što se krije ispod nje.
Story: Željko, mnogi muškarci kažu da je Jovanin osmeh razoružavajući. A je li vas zapravo razoružala upravo osmehom?
Željko: Zamislite, nije. Njen osmeh je zaista divan, ali sam se više oduševio njom kao osobom.
Story: Možete li posle dve zajedničke godine da odolite njenom osmehu?
Željko: I te kako, što nije baš lako. (Smeh) Mada, kada nešto umisli ili zacrta, retko se smeje.
Story: Jovana, kada je neraspoložen, čime uspevate da popravite Željkovo raspoloženje?
Jovana: Uglavnom ne uspevam u toj misiji, ali retke su takve situacije.
Story: Željko, iako je Jovana zapravo samostalna, sigurna i odlučna mlada dama, neretko se prema njoj postavljate kao prema krhkoj devojčici čije želje pretvarate u stvarnost. Prija li vam uloga njenog zaštitnika?
Željko: Ono što krasi njenu ličnost svakako je i samostalnost, odlučnost, elokventnost, hrabrost, informisanost, realnost, materijalna i teritorijalna autokefalnost, tako da, kada bolje razmislim, nije mi teško da je štitim. Štiti i ona mene nekad, štitimo se...
Story: Jovana, zamolite li nekada Željka da zapeva samo za vas u toplini vašeg doma?
Jovana: On uglavnom to radi onda kada želi da mi otpeva neku novu pesmu i na klaviru svaka pesma zvuči fenomenalno.
Story: Kako izgleda jedan vaš zajednički dan kada odlučite da ne radite ništa, osim da uživate jedno u drugom? Ko donosi doručak u krevet? Ko kuva bolju kafu? Ko od vas dvoje ustaje prvi? A ko češće ume da pripremi iznenađenje?
Željko: Mislim da je bolje da na ova pitanja odgovori Jovana da ne bude opet da pričam sam o sebi. A što se dana rezervisanog za ostajanje kod kuće tiče, on je uglavnom rezervisan za Očajne domaćice, Grace Anathomy i ostale serijale na koje me je navukla.
Jovana: Neverovatno je, ali istinito da, kada ja ne radim, Željko ustaje pre mene i kuva kafu, sprema doručak i to je već samo po sebi za mene veliko iznenađenje. U tome je mnogo bolji od mene, čak toliko bolji da ja ne pokušavam više ni da se takmičim.
Story: Koliko su poslovni razgovori zastupljeni u vašem domu?
Jovana: Konsultujemo se oko svega. Ja uvek volim da čujem Željkovo mišljenje jer je njegov pogled na neke situacije uglavnom drugačiji od mog, tako da mi često otvori oči na razne teme.
Željko: Vrlo često. Iako ne izgledamo baš onako preposlovno, često razgovaramo o poslu.
Story: Nekoliko puta ste rekli kako ste jedno na drugo poslovno uticali veoma pozitivno. A umete li i da se posvađate kada se oko nečega ne slažete?
Jovana: Ne svađamo se, nego polemišemo. Važno je ko ima više činjenica i ko bolje ume da odbrani stav koji zastupa.
Željko: Pa nisu to svađe, uglavnom se tu radi o raspravama koje se tiču procene pojedinih situacija.
Story: Jovana, umete li nekada u žaru svađe da kažete Željku kako u svakom trenutku možete da se spakujete i odselite u sopstveni stan?
Jovana: Retke su svađe u našem odnosu, ali ih ima i to je dobro, nekada čak i poželjno u vezi. Ozbiljnih razloga za svađe, na našu sreću, zaista nemamo.
Story: Kažu da zaljubljenost vremenom prerasta u ljubav i da tada nastupa mirniji odnos ispunjen sa mnogo manje strasti. A vas dvoje i danas neretko ostavljate utisak da ste poput zaljubljenih tinejdžera. Kako zadržavate tu čaroliju svežom i stvarnom?
Jovana: Pa mi se i osećamo kao tinejdžeri, tako i živimo.(Smeh)... A kada je reč o mirnijem odnosu, čula sam od prijatelja da on nastupa tek posle nekih petnaest, dvadeset godina braka ili veze, tako da smo mi daleko od tog stadijuma.
Željko: Slažem se u potpunosti sa Jovanom.
Story: Željko, ako biste vezu sa Jovanom pokušavali da pretočite u muziku, kako bi se zvala ta kompozicija?
Željko: Jovano, Jovanke.
Story: Jovana, koliko često pomislite da ste prava srećnica?
Jovana: Svakoga dana to pomislim i zaista sam srećna u životu. Često sebi kažem da ne želim da mi bude bolje u životu, neka bude kako je sad, i ja ću biti prezadovoljna.
Story: Da li je moguće da ni u jednom trenutku ne dosadite jedno drugom te da se uvek, kada ste sami, smejete jedno uz drugo kao što se to čini ljudima sa strane?
Jovana: Smejemo se i mnogo više nego što se to čini onima koji posmatraju sa strane.
Story: Željko, mislite li da živite onu ljubav kakvu ste u svojim pesmama priželjkivali svih ovih godina?
Željko: Pa u mojim pesmama se uglavnom ne govori o srećnim ljubavima, tako da ta povezanost nije neophodna.
Mirjana M. Višnjić
