Sve iskustvo koje je stekao i naklonost koju oseća prema kvalitetnom provodu, nekadašnji vaterpolo as Danilo Ikodinović (34) odlučio je da pretoči u novi posao i postane ugostitelj. Naime, on je prošlog petka zajedno sa svojim poslovnim partnerom upriličio prigodan party povodom otvaranja etno restorana Tako je suđeno u novosadskom naselju Ribnjak. U novi poslovni izazov upustio se obuzet optimizmom i vedrinom, osećanjima kojima je preplavljen njegov život nakon što je pre godinu i po dana doživeo tešku saobraćajnu nesreću. U iskrenom intervjuu za Story, Danilo govori zašto više nije direktor VK Vojvodina, priča o osobinama svoje supruge, pop zvezde Nataše Bekvalac, o odnosu svojih naslednica Andree i Hane, kao i snazi koju mu daje novi posao.
Story: Koliko dugo su trajale pripreme za otvaranje restorana?
- Želeli smo da ga otvorimo polovinom jula na drugoj lokaciji, ali na kraju smo našli ovo prelepo mesto pored Dunava. Restoran otvaram sa svojim poslovnim partnerom Acom koga poznajem deset godina. Neću se mešati u gastronomski deo priče jer nisam neki naročiti gurman i stručnjak za kuvanje. Biću zadužen za administrativni i finansijski deo pa smatram da mi to neće biti komplikovan posao.
Story: Hoće li na meniju biti neki Dačin specijalitet i zbog čega je vaš kum i kompozitor Dragan Brajović Braja za restoran odabrao baš naziv Tako je suđeno, kako se zove i pesma koju je komponovao za sada pokojnog Rođu Raičevića?
- Nije mi to omiljena pesma, jednostavno tako je suđeno. (Smeh) Inače, dok sam trenirao više sam voleo kafane i restorane nego klubove i diskoteke. Imaćemo veliki asortiman jela naše nacionalne kuhinje, a jedan od specijaliteta biće i jagnjetina ispod sača. Jedino što odudara od klasične srpske kuhinje jesu rebarca koja ćemo takođe uvrstiti u jelovnik.
Story: Volite li klasičan kafanski provod?
- Za mene provod u kafani ne znači padanje pod sto, već opušteno vreme u prijatnom društvu. Tokom profesionalne karijere nisam imao mnogo vremena za to i uglavnom sam za izlazak imao samo nekoliko slobodnih dana godišnje. Tako je bilo sve do nesreće koja mi se dogodila, u stvari sranja koje sam napravio, nakon čega sam prestao da pijem. Skoro petnaest godina nisam znao da svoj život vodim na pravi način.
Story: Da li tu nesreću, iz ove perspektive, pripisujete sudbinskim okolnostima ili zaista niste znali da vodite svoj život na pravi način?
- Jedina prava formulacija jeste da vožnja bilo koje vrste ne ide zajedno s alkoholom. Ima i sudbine u tome što mi se dogodilo jer imam i brojne poznanike koji piju, voze i provode se, pa im se, hvala Bogu, ništa nije desilo. U mom slučaju, lično sam kriv jer sam isključivo ja napravio čitav taj cirkus sa motorom.
Story: Šta ste rekli Nataši kada je nedavno, sudeći po tabloidnim napisima, u alkoholisanom stanju bežala od policije?
- Ta priča je prenaduvana. Nije bežala od policije, već prosto nije videla patrolu. Kada su je zaustavili, pitali su je zašto beži i ona im je ljubazno objasnila da ih pukim slučajem nije videla. Nataša je veoma savestan vozač. Za ovih šest i po godina koliko je poznajem, nije imala nijedan incident tokom vožnje.
Story: Izjavila je da ju je policija jurila zato što je lepa?
- Nju svi jure zato što je lepa. (Smeh)
Story: Da li je savesna i kao majka?
- Mnogo je savesnija majka nego vozač, a već sam rekao da joj ni u vožnji nema premca.
Story: Na koga je vaša ćerka Hana sa samo tri i po godine onako mudra i visprena?
- Nisam mudar i vispren, tako da je povukla na mamu. Natašin tata u šali zna da kaže: Ne mogu da verujem da se rodilo ovako divno dete od dva kretena. A u svakoj šali ima pola istine. (Smeh).
Story: Mislite li da je Haninim manirima doprinela školica u koju ide?
- Na njene lepe manire najviše je uticala teta Mira koja je čuva. Ona nam je više član familije nego dadilja. Od rođenja je čuva i zahvaljujući njoj Hana je vaspitana i smirena. Ali, naravno da je i školica Anđeo čuvar u koju ide, socijalizuje i nadograđuje sav trud koji u njeno vaspitanje polažemo Nataša i ja, kao i njene bake i deke. Ponosan sam što ona ima sve osobine koje ste naveli.
Story: Nataša kaže da zbog prevelike ljubavi koju oseća prema Hani smatra da drugo dete možda ne bi mogla da voli jednako kao prvo. Pričate li s njom o drugom detetu?
- Nataša je veoma pametna i mudra, ali ponekad ne razmišlja o tome šta izjavljuje za novine. (Smeh) Suviše mi je intimno da govorim o tome da li sa suprugom pričam o drugom detetu. Ja imam i stariju ćerku Andreu koja ima devet godina i ona je takođe veoma pametna, lepa i vaspitana devojčica.
Story: Kako se slažu Andrea i Hana?
- To je više odnos miš – mačka. Kada Andrea dođe, sve je super prvih dva, tri sata, a onda kreće malo borbe. Ipak, Andrea kao zrelija devojčica pušta da je Hana maltretira dok ja ne počnem da reagujem. (Smeh) Šalu na stranu, njih dve su sestre i vole se.
Story: Zamerate li Nataši preveliku iskrenost u javnosti budući da je nedavno na snimanju novogodišnje Hitorame zbog verbalnog sukoba sa Sergejom Trifunovićem postala najtraženija domaća ličnost na Internetu?
- To je prirodna reakcija svakog čoveka i nešto što svako od nas pomisli ili izgovara više puta na dan kada se zbog nečeg iznervira. Oboje smo se pitali da li je moguće da Natašina izjava izazove više komentara na Internetu od afere Vikiliks. Kada sam video da je to iz dana u dan top-tema u dnevnim novinama, postalo mi je jasno da s našim društvom definitivno nešto nije u redu. Natašina reakcija bila je uobičajena i podržavam je u svemu, ali ne mogu da kažem kako sam ponosan na to što je rekla. Postoji i druga strana medalje. Sergej joj se izvinio nakon te situacije, ali to niko nije objavio jer nije zanimljivo.
Jedna od glavnih Natašinih osobina jeste hrabrost i na tome može da joj pozavidi većina muškaraca. Sve mogu da joj osporavaju osim toga. Ima mnogo vrlina i mana, ali šta god da se desi, pokaže zube i pravi je Miloš Obilić.
Story: Pred otvaranje restorana napustili ste funkciju direktora VK Vojvodina. Zbog čega?
- Kada sam došao na tu funkciju, susreo sam se sa brojnim problemima. Uspeo sam finansijski da postavim klub na noge i imali smo dobar igrački kadar. Za to vreme, dva puta smo se kvalifikovali za Ligu šampiona, što nije moj uspeh, ali i tome sam dao svoj doprinos. Generalno, haotično je stanje u srpskom sportu i sve što naši sportisti postignu - pravi je fenomen. Političari vole da se slikaju sa sportistima kada osvajaju medalje, ali presmešno je da se manje od jednog procenta iz budžeta odvaja za sport. Srbija, koja je svetski prvak u vaterpolu, jedva ima tri normalno pokrivena bazena. Možda će neko reći da se nisam više i bolje borio u tom klubu, ali shvatio sam da je to borba sa vetrenjačama.
Story: Da li vam je vaterpolo u mislima dok svakodnevno odlazite na plivanje?
- Mene ja vaterpolo napravio ovakvim kakav jesam. Dao mi je sportski život, popularnost i dovoljno novca da lepo živim. U poslednje vreme retko gledam utakmice jer nemam vremena, ali naravno da to i dalje volim da radim. S druge strane, sada mi je neophodno plivanje zbog fizičke aktivnosti koja mi nedostaje.
Story: Da li je to što sada ruku upotrebljavate u devedeset osam odsto funkcija više posledica vaših aktivnosti ili stalnih operacija na koje odlazite u Francusku?
- Zaslužan je taj francuski hirurg, ali pomaže i to što se rekreiram. Ipak, najbitnija je moja volja jer sam po prirodi optimista i mrzim pesimizam. Svestan sam da ruku ne mogu da vratim u stanje u kojem je bila, ali učiniću sve da njene mogućnosti u narednih godinu dana dovedem do maksimuma. Napretkom sam iznenadio čak i lekare, ali isto tako jasno mi je da desnom rukom možda nikad neću moći da vezujem pertle. Zvuči ironično, ali nakon svega što mi se desilo, živim mnogo kvalitetnije i bolje nego ranije jer mi se život okrenuo za sto osamdeset stepeni, promenili su mi se prioriteti. Tužno je što je morala da mi se desi nesreća kako bih to shvatio, ali šta ću kad nisam mudar kao moja žena. (Smeh)
Nikola Rumenić
