ntimni svet slavnog umetnika Antonija Pušića poznatijeg pod umetničkim imenom Rambo Amadeus (47) jednako je snažan i stabilan baš kao što je snažna i stabilna podrška njegove brojne publike koja već godinama pomno prati svaki njegov korak. U intervjuu za Story Rambo prvi put priča o tome zbog čega je večiti dužnik folk pevačici Vesni Zmijanac u čijoj pesmi Idemo na more je svojevremeno gostovao, otkriva da bi supruzi Karin mogao da oprosti preljubu, ali i kako odgaja svoje sinove, dvanaestogodišnjeg Iliju, godinu dana mlađeg Petra i šestogodišnjeg Marka Antonija
Story: Slušaju li vaši sinovi Ilija, Petar i Marko Antonije turbo folk muziku?
- Naravno da ne. Šta vam je, pa to su pametna deca.
Story: Namećete li naslednicima muzički ukus ili ćete dopustiti da ga sami formiraju?
- Deca svoj ukus formiraju u kući i preuzimaju matrice ponašanja od roditelja.
Story: Razgovarate li sa njima o prvim simpatijama?
- Naravno, ali to je naša tajna.
Story: Smatrate li da ste strog otac?
- Izbegavam da dramim, vičem i pretim, ali pravila se znaju i poštuju. Uglavnom se dogovaramo.
Story: Da li vam sinovi uglas govore da žele sestru?
- Zapravo ne. Sada im pažnju odvlače njihove vršnjakinje i komšinice.
Story: Postoji li nešto što bi vas obradovalo više od saznanja da sa suprugom Karin čekate četvrto dete?
- Više bi me obradovalo da mi se pesma nađe na top 100 u Americi, jer bih onda od sreće sigurno napravio još jedno dete. Obrnuto bi i finansijski i organizaciono bilo prilično napeto.
Story: Jeste li nežan suprug ili znate i da planete?
- Prilično sam civilizovan, ne istresam se ni na ulici, a kamoli u kući. Vrlo cenim model ponašanja koji je dominantan u nordijskim zemljama, a znojavi temperament južnjaka podnosim samo na filmovima.
Story: Opravdavate li preljubu u braku?
- Ne opravdavam, ali bih mogao da je oprostim. Onom koji vara je teže jer mu je savest nagrižena. Smatram da je brak tvrđava koja deci uspostavlja psihološku stabilnost, pa roditelji u tom smislu treba da budu svesni da se kosmos ne vrti oko njih nego oko dece.
Story: Čime vas izabranica Karin iznova osvaja?
- Veliki je arsenal njenog oružja, ali srce joj je kao Rusija.
Story: Da li je u savremenom svetu teško biti muškarac odgovoran za višečlanu porodicu?
- Mene najviše brine nestabilnost prihoda u šou biznisu. Ostalo me brine manje, a čitava generacija dece koja je sada uzrasta mojih sinova lepo je vaspitana. Imali smo sreće jer ih je kao generaciju, srećom, mimoišla ratna psihoza. Imaju vrlo simpatično društvo, idu na sportove, treneri i nastavnici su im strpljivi i dobri... Mislim da je taj deo države koji se bavi decom zapravo kod nas sasvim kvalitetan, pa sam zabrinut samo za pare.
Story: Šta vam nedostaje za apsolutnu sreću?
- Ja sam apsolutno srećan. Kada bih imao malo više vremena, to bi bilo savršeno.
Story: Jedini ste predstavnik domaćeg mejnstrima koji nastupa u dijaspori. Kakvim repertoarom zadovoljavate apetite tamošnje publike?
- Zapravo ne nastupam u dijaspori nego u inostranstvu. Publiku čine ili stranci ili ljudi sa Balkana koji su odavno prihvatili tamošnji kulturni obrazac, pa je razumevanje između mene i njih zadovoljavajuće. Daleko je domaći mejnstrim od mene, a ja od njega još dalje. Možda je ono što ja radim mejnstrim u San Francisku, ali ovde je to nažalost nešto sasvim drugo.
Story: Zavisi li vam broj posetilaca na nastupu u inostranstvu od istovremene tezge neke folk zvezde u tom mestu?
- Moja publika uglavnom izlazi rano na priredbe koje počinju u osam, devet sati uveče, tako da nema nikakve konkurencije. Na moju publiku ne utiču ni fudbalske utakmice, ni narodnjaci, ni cirkusi, ni španske serije, baš nikakav oblik masovne zabave ih ne dotiče.
Story: Kako ste došli na ideju da novi album snimite uživo u Domu sindikata?
- Ideja nije moja, već postoji odavno. Svi velikani džeza i roka poznati su po živim snimcima, klasičari takođe. Samo se priučeni muzikanti večno kriju iza studijskih tehničkih alata, svesni činjenice da bi ih živi snimak denuncirao i demaskirao. Mada ja volim da eksperimentišem i u studiju jer kompjuter omogućava kreiranje potpuno nesvirljivih sekvenci i to mi je zabavno.
Story: Osim snimanja albuma, u Domu sindikata ćete obaviti i završno snimanje spota za pesmu Rambo, majstore. Gde ste snimili ostatak materijala za ovaj spot?
- Ostalo je snimila publika širom sveta i poslala mi snimke putem Youtubea. To je interaktivni projekat, a linkovi za to postoje na mom Facebook profilu.
Story: Na koji način će jedan od vaših fanova u Domu sindikata 17. decembra postati car umesto cara?
- Tako što će pobediti na aukciji za Vip Gold Specijal kartu koja će biti objavljena ovih dana na mojim sajtovima i u sredstvima javnog informisanja.
Story: Zbog čega vam je inspirativna pesma Kuća pos’o Ekrema Jevrića pa je izvodite na svojim nastupima?
- Neshvatljivo je da pesma na tako nerasprostranjenom jeziku kao što je naš ima isti broj klikova kao na primer i Elvis Prisli. Pesma je gastarbajterska dijagnoza i zato je jaka. Jednom sam eksperimentalno na nekoj svirci ubacio taj tekst u jednu svoju numeru i ljudi su to okačili na sajt Youtube, ali daleko od toga da mi je to deo stalnog repertoara.
Story: Postali ste i ambasador dobre volje UNICEF-a. Na koje će sve društvene oblasti biti usmerene vaše aktivnosti?
- Inkluzija, smanjivanje međuvršnjačkog nasilja i slično, pošto UNICEF stalno izlazi sa novim programima. Moje je da im kao javna ličnost pomognem ustupajući im deo svog medijskog prostora, i što je još važnije, vezujući svoj brend za brend UNICEF-a. Burna istorija učinila je da je naš svet postao neosetljiv na tuđe probleme, a solidarnost i humanizam sistematski se uništavaju kroz rijaliti serijale, gde se u stvari stimuliše nesolidarno ponašanje. Učiniti nešto za sredinu u kojoj se živi najvažniji je čovekov zadatak. Gledati samo svoje dupe je nešto vrlo ružno jer čovek na kraju ostane sam.
Story: U Tivtu ste nedavno podržali kampanju podizanja svesti o inkluziji dece ometene u razvoju. Da li vas kao oca troje dece pogađa visok stepen nemarnosti društva za takve probleme?
- Trudim se da nemam pasivan odnos prema problemima, da me problemi ne pogađaju, nego da ja prvi gađam njih. Tako činim nešto da se oni prevaziđu.
Story: Zbog čega vam smeta to što se vaš muzički pravac u Srbiji ponekad naziva alternativnim?
- Smeta mi da mene nazivaju alternativnim muzičarem. To zvuči kao da ne znam da napravim pesmu, a istovremeno je turbo folk mejnstrim. Kafanske pevaljke su postale dive kojima se dive mlade generacije. Pre bih rekao da je kompletno društvo alternativno, a da nas nekolicina javnih delatnika držimo ispravan smer društvenog delovanja. Moja balada Rano za početak, prekasno za kraj, koju trenutno promovišem, ima zadatak da me odbrani od te adolescentske titule alternativnog muzičara i izbori se za moje ravnopravno mesto pod estradnim nebom.
Story: Mislite li da bi trubo folk propao da mu lično vi niste dali trajno obeležje autentičnim nazivom?
- Svakako da se ne bi toliko pisalo o njemu, a sigurno mu je i ime pomoglo. Nomen est omen.
Story: Postoje li neki folk pevači čiju muziku rado slušate?
- Sofka Nikolić i Ksenija Cicvarić. Čitavu produkciju koju je radio legendarni Carevac veoma cenim i rado slušam. To su radili akademski muzičari, svetski autoriteti i to se čuje iz svakog tona. Danas muziku rade kompozitori i tekstopisci koji imaju senzibilitet drvoseča, a hiperprodukcija je oborila sve kriterijume. Naravno, ja ne hajem za to, veran sam samom sebi i ljudima koji me cene baš zbog mog nepristajanja da budem deo tog ambijenta.
Story: Svojevremeno ste gostovali u pesmi Vesne Zmijanac, Idemo na more. Sećate li se neke anegdote sa snimanja te pesme i spota?
- Vesna je htela da mi plati taj angažman, a ja sam joj rekao da mi, ako već insistira, kupi jedne All star patike. Onda smo na njeno veliko čuđenje išli zajedno u butik koji se nalazio u Starom gradu u Budvi, i ja sam tamo probao starke koje je ona platila. Njoj je bilo neshvatljivo što neću da joj naplatim angažman jer su je svi prilično lešili za pare u to vreme. Jednom prethodnom prilikom veoma se zauzela za mene kada sam se mlad, zelen i neiskusan prilikom nesrećne saradnje na filmu Slatko od snova nespretno zamerio kriminogenom okruženju koje se motalo oko estradnih umetnica, a ja toga uopšte nisam bio svestan. Zatekavši se na licu mesta Vesna je sa velikim diplomatskim darom odigrala svoju epizodu i spasila mi dupe, pa sam joj ostao dužnik. Podsetiću vas, bio je to početak devedesetih, kada su razni patološki tipovi postali autoriteti. Bili su naoružani do zuba i imali dozvolu da samoinicijativno u svojoj pomračenoj svesti dele pravdu po svom nahođenju.
Story: Jeste li ostali u prijateljskim odnosima sa Vesnom?
- Iako nismo u kontaktu, nadam se da me se seća sa simpatijom, jer je u mom slučaju upravo tako.
Nikola Rumenić
