Jedna od najuspešnijih manekenki Kejt Mos posetila je britanski list Gardijan, te za potrebe intervjua uradila fantastičan editorijal, iza kojeg stoji fotograf Dejvid Bejli. Dejvid je, takođe, bio "u ulozi" novinara koj iintervjuiše i tako zajedno sa Kejt napravio netipičan i veoma zanimljiv intervju.
Dejvid: Da li se sećaš, kad smo se prvi put upoznali, šta si mislila o meni?
Kejt: Sećam se kada si ušao u sobu da sam bila uzbuđena, ali i nervozna i pomalo uplašena, jer su mi svi rekli da si težak i da nema modela kog nisi rasplakao.
Dejvid: Nikada zbog mene nije neki model plakao.
Kejt: Dobro, ja nisam. Ali pamtim kad si ušao da si rekao:
Znači ti si Kejt Mos? Pa, da vidimo zašto se digla tolika frka oko tebe!"
Dejvid: Šta misliš, koja je tvoja tajna? Kako to da i dalje traješ, da si i dalje tražena?
Kejt: Mislim da je tako jer i dalje imam to uzbuđenje kada radim. Kod mene želje za novim projektom, novom slikom nikada nije prestala, izgubila se kao što se kod mnogih modela dešava kada pređu četrdesetu, prenosi Elle. Ja sam i dalje kao neko dete koje se uzbudi kada joj ponude snimanje za neku kampanju. Koliko ti dugo već radiš ovaj posao?
Dejvid: Šezdeset!
Kejt: Šezdeset! Pa da li si ti još uvek uzbuđen kao na početku?
Dejvid: Jesam, jer još nisam napravio tu najbolju fotografiju.
Kejt: Mora da si na nekom snimanju imao momenat kada si sebi rekao "ovo je maestralno, pokidao sam"?
Dejvid: Ne.
Kejt: Nikada, kao nikada?
Dejvid: Ne, uvek mislim da mogu bolje i više. Perfekcionista sam, često posle snimanja padnem u depresiju jer kao da na svojim plećima nosim Stenlija Kjubrika koji me stalno pritiska, prigovara i negoduje.
NE PROPUSTITE
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Kejt: Koji ti je omiljen Kjubrikov film?
Dejvid: "Lolita" mi je možda najdrža, mada volim i "Doktor Strejndžlov" takođe. Piter Selers mi je tu fenomenalan.
Kejt: Ja najviše volim "Paklenu pomorandžu". Taj film mogu da gledam u nedogled.
Dejvid: Hteo sam svojevremeno da uradim nešto slično tom filmu sa Rolingstonsima i Endijem Vorholom. Jednu bandu je trebao da predvodi Mik Džeger, a drugu Bejbi Džejn Holcer. Nažalost tadašnji menadžer benda Endru Oldam, mislio je da bend zaslužuje veći honorar od budžeta koji smo imali te se moj plan nije realizovao. Sledeće pitanje?
Kejt: A da. Pa koje humanitarne organizacije su uvek mogle da očekuju od tebe pomoć i aktivno učešće? Ja na primer sarađujem sa Komik Rilif već 10 godina.
Dejvid: Problem sa humanitarnim akcijama i organizacijama je što one očekuju da se kao poznata ličnost uključiš u sve. Tako su me zvali da podržim akciju "Spasimo kornjače". Okej, volim kornjače ali smatram da postoje daleko veće stvari oko nas za koje se treba boriti i uključiti.
Kejt: Ja radim Amfar svake godine, fondaciju koju je pokrenula Elizabet Tejlor. Mislim da oni rade stvarno prave stvari. Džordž Majkl je držao nekoliko humanitarnih koncerata za njih. Elem, šta si najbolje kupio na tim prodajnim vašarima i aukcijama koje organizuju humanitarne organizacije?
Dejvid: Ništa, jer retko kad sam bio na nekoj dobrotvornoj aukciji.
Kejt: Stvarno? Baš si me prevario sa svom tom vintidž odećom (smeh). Ja sam između 14 i 18 stalno šopingovala u Oksfamu, humanitarnoj organizaciji koja je imala svoju prodavnicu, sva poklonjena odeća u dobrotvorne svrhe tu se prodavala a onda je prihod išao za određen cilj. Bilo je brdo garderobe iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a ja sam žarko želela da izgledam kao neki hipik. Pritim je svaki komad koštao oko 5 funti, ali bilo je i dizajnirane odeće. Sećam se da sam naletela na hipi odelo YSL iz sedamdesetih koje je koštalo oko 50 funti, što je presmešno za takav komad.
Dejvid: Super. Jel ima još neko pitanje?
Kejt: Ne, ne. Završili smo.
NE PROPUSTITE
