U ispovesti za Glossy mladi pevač prvi put govori o detaljima traume koju je preživeo kad mu je bilo osam godina, o tome zašto se vratio iz obećane zemlje i kakav danas ima odnos s roditeljim
Glossy: Zbog čega ste se vratili u Srbiju?
- Tamo sam takođe živeo diznilend. Nakon što sam došao u Ameriku, ubrzo je stigao i jedan naš prijatelj Nebojša, koji je radio kod nas u firmi. Bili smo cimeri i to mi je mnogo značilo. Ustajao sam rano, po ceo dan sam bio na fakultetu i tenisu. Stekao sam mnogo prijatelja. Bilo je prelepo, ali i zdravo. Vode se drugačiji razgovori, mirnije je i čistije, ali ja bez Srbije ne mogu. Vratio sam se zbog muzike, koju posle porodice volim najviše na svetu. Uz to, imam dužnost prema svemu što su moji roditelji izgradili. Želim da moja braća i ja naučimo da poslujemo, za šta smo se i edukovali.
Glossy: Da li vam je bilo teško bez porodice te četiri godine?
- Još sa 14 godina hteo sam da idem u Ameriku, da budem u teniskom kampu i učim školu. Roditelji mi nisu dali govoreći da sam još mlad da se odvajam od njih. To je jedino što mi nisu dozvolili. Kada sam posle nekoliko godina otišao da studiram, prvih nekoliko meseci bilo je najteže. Stalno su me zvali, ćale mi je slao pesmu "Kad zaškripi kapija, od miline sav zadrhtim", a mama mi je uvek snimala pesme s posvetom "Nedostaješ" i plakala je.
Glossy: Ispada kao da ste mezimac u porodici. Mislite li da je to zbog vaše otmice?
- Viktor je mamin mezimac, bar ona to pokazuje u kući, možda zato što je mlađi. Popustljivija je prema njemu. U suštini, nije bitno jer nas voli nas obojicu. Za mene nije dobro da budu slabiji zbog kidnapovanja, iako je za njih to bio najveći životni šok. Ni dan-danas ne mogu da se oporave od toga, svako od nas ima traga traume iz tog perioda. Ne želim da me ljudi žale zbog nečega što sam odavno prevazišao i iz toga sam izvukao maksimum.
Ponekad je se uplašim i strahujem šta će reći: Stefan Živojinović iskreno o odnosu sa majkom (FOTO)
Glossy: Na koji ste način to prevazišli i pobedili strah?
- Bilo je teško, ali moj moto je "idemo dalje". Vreme je učinilo svoje. Ima mnogo gorih stvari koje su se dešavale ljudima, naročito tokom devedesetih. Zašto da ja sad nešto glumatam? Odlično sam prošao kako je moglo da bude. Tada sam imao osam godina, a s godinama sam sve okrenuo na šalu.
Glossy: Kakve posledice danas trpite zbog otmice?
- U početku sam se plašio da ostajem sam i da idem negde, ali s vremenom sam to prevazišao. Pa neću valjda ceo život da se tresem i traumiram. Dobio sam drugu šansu da živim i uživam u svakom danu jer nikad ne znate šta može da vam se desi. Pronašao sam neko čisto svetlo u ovom ružnom i pokvarenom svetu.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
