Zahvaljujući roli u filmu Žena sa slomljenim nosem reditelja Srđana Koljevića, glumica Branka Katić doživela je nekoliko savršenih nedelja u Beogradu gde se družila sa porodicom, prijateljima i svojim kolegama, ali i uživala u toplini rodnog grada. Ipak, umetnica nije zanemarila ni svoju inostranu karijeru, pa je iz Beograda otputovala u Los Anđeles gde je otpočela snimanje nove sezone serije Velika ljubav, a nedavno je igrala u drami Čovek koji je želeo da živi svoj život sa čuvenom Katrin Denev. Branka je iz Srbije otišla sa večnim žalom za Evropom ne skrivajući kako sa svojom porodicom želi da otpočne život na relaciji Beograd – London. Inače, Katićeva je Beograd napustila 1999. godine, dan pre bombardovanja kada je dobila posao od Bi-Bi-Sija. Posle pet godina života u engleskoj prestonici, zaljubila se u reditelja Džulijana Farinu, s kojim je dobila sinove Luisa i Džoa. Kada se njen muž preselio u Ameriku da režira za kanal HBO, u SAD-u je počela ispočetka i uspela da ostvari zavidne role u brojnim blokbasterima. Trenutno živi u Los Anđelesu, ali još ne može da se navikne na tamošnji način života jer joj vremenom sve više nedostaju srpski humor i odnos prema istinskim vrednostima.
Story: Šta vas motiviše da, uprkos ulogama u svetskim filmovima i televizijskim serijama, i dalje snimate u Srbiji?
- Moja karijera u Srbiji je bogatija i meni dragocenija od svih inostranih poslova. Nadam se da ću uvek imati priliku da radim na svom jeziku i u pričama koje su mi bliže.
Story: Jeste li samokritični ili više volite da čujete tuđu kritiku na račun neke svoje uloge?
- Uvek sam bila i ostala samokritična, a tuđe kritike su dobrodošle ukoliko dolaze od nekog pametnog. Ono što znam jeste da se ne možete uvek i svima dopasti.
Story: Da li ste jugonostalgični?
- Jesam, mislim da je Jugoslavija bila prelepa zemlja.
Story: Šta vam najviše nedostaje iz Srbije?
- Porodica i moji prijatelji.
Story: U kojoj meri domaće filmsko, pozorišno i televizijsko tržište smatrate zaslužnim za ogromne uspehe koje ste postigli van Srbije?
- U velikoj meri jer sam u Srbiji stekla neophodno iskustvo koje sam ponela u beli svet.
Story: Čega ćete se sećati sa snimanja filma Žena sa slomljenim nosem?
- Opuštene atmosfere na setu i pregršt viceva koje su nam ispričali Vuk Kostić i kostimograf Neša Lipanović. Ovo je moja prva saradnja s rediteljem Srđanom Koljevićem koji je sa suprugom Melinom napisao odličan scenario i imao veoma jasnu viziju. Nežno i neumoljivo vodio nas je kroz scene. Goran Volarević je filmu dao sjajan vizuelni identitet, a i sve glumačke kreacije su zaista izuzetne. Film ima mnogo srca i duše, daje nadu i veru u bolje sutra, pa verujem da će svi u njemu uživati.
Story: Kakva je vaša junakinja Biljana?
- Biljana je u kasnim tridesetim, apotekarka koja guta tablete za svejedno, živi u laži, oblači se u veselim bojama duge i odbija da se suoči sa svojom velikom boli. A to je nenadan gubitak Dušana, njene prve i jedine ljubavi, koji se dogodio sedam godina ranije. Na početku filma ona je na korak da se uda za nekoga koga, u stvari, ne voli. Kada sretne Dušanovog mlađeg brata, kojeg odlično tumači Vuk Kostić, ceo film u njenoj glavi vratiće se unazad, a bol, čežnja i ljubav koje je pokušala da zaboravi pokuljaće napolje.
Story: Kakav je bio osećaj posle toliko godina raditi na velikom platnu s Anicom Dobrom?
- Bilo je veoma zabavno. Anica je veoma precizna glumica, a privatno veliki mangup, tako da smo se smejale između dublova i uspele da napravimo nekoliko odličnih scena. Te baš najbolje izletele su u montaži, ali ostale su nam u vidu lepih uspomena.
Story: Šta mislite, kako će beogradska publika prihvatiti film Žena sa slomljenim nosem nakon premijere 1. septembra?
- Sigurna sam da će u Beogradu, kao i u ostalim gradovima Srbije, imati dobar prijem. Svaka humana i iskrena priča uvek nađe put do srca.
Story: Jeste li oduvek sigurni u sebe i spremni da savladate prepreke kako u poslovnom, tako i u privatnom životu?
- Naravno da nisam uvek sigurna u sebe. Samo glupi ljudi imaju stopostotno samopouzdanje, valjda nam je svima suđeno da se preispitujemo, sumnjamo i verujemo. Prepreke su tu da nas učine boljim, zamisle i nateraju da nađemo neki novi način da ih prevladamo. I poslovno i privatno na prepreke gledam kao na izazove, nekada sam hrabra i neustrašiva, a drugi put mala, sićušna...
Nikola Rumenić
